_U-zdravom-telu-sportista-kosarkas-na-delu.jpg "U zdravom telu sportista (košarkaš) na delu")
Predmet : Predlog za uvođenje oglednog ili pilot programa u okviru vannastavne aktivnosti
PREDLAŽEMO
- Uvođenje oglednog programa ili pilot projekta "U zdravom telu sportista (košarkas) na delu" u vannastavne aktivnosti osnovnih škola u Srbiji.
- Da primena i sprovođenje programa "U zdravom telu sportista (košarkas) na delu" počinje od I (prvog) razreda.
Naziv projekta :
- "U zdravom telu sportista (košarkaš) na delu".
Ciljna grupa :
- Učenici I - IV razreda.
Učesnici projekta :
- Koordinaciono telo (Glavni koordinator, saradnici operativci)
- Osnovne skole (Direktor, profesor fizičkog vaspitanja, odeljenske starešine, školski psiholog i pedagog, roditelji i deca).
- Košarkaški klubovi sa podmlatkom koji pripadaju odgovarajućim opštinama.
- Stručni tim za praćenje razvoja dece.
Humanističke vrednosti projekta
Projekat je namenjen deci u mlađem školskom uzrastu i primeren je njihovim potrebama. Predstavlja odgovor na nedostatak takvih sadržaja, sve to kroz zadovoljavanje potreba deteta. Dete je bio-psiho-socijalna jedinka i neophodnost razvijanja opšte predispozicije deteta predstavlja prioritet šire društvene zajednice. Dobro poznavanje razvojnih potreba učenika je osnov za stručni, pedagoški i metodški rad. Svaka od ciljnih grupa i učesnika u projektu dobija zdraviju i potpuniju decu, integrisanu u obaveze, gde se lakše podnose zahtevi starijih i gde su deca nosioci lične inicijative u svakom trenutku. Projekat ima intenciju delovanja u okvirima društvene prihvatljivosti. Učesnici projekta su povezani kao nikada do sada. Neophodnost sinergičnog povezivanja omogućava osvežavanje raslabljene komunikacije između društvenih faktora koja se odražava na ukupno stanje u društvu. Deca koja su obuhvaćena programom biće praćena od strane nastavnika, roditelja i stručnog tima radi merenja i ocene rezultata. Projekat je u osnovi namenjen stvaranju baze za buduće košarkaše, s tim što će se otvoriti mogućnost evaluacije za ostale sportove, sve u zavisnosti od predispozicija. Dodatna količina pažnje i napora učiniće našu decu onakvim kakvu ih istinski želimo.
Finansijski aspekt projekta isključuje onaj deo tima koji je već angazovan u okviru svojih nadležnosti, a odnosi se na nastavnike, ljude kojima je zdravo dete logična refleksija; odeljenske starešine koje o tome ne žele da misle; psihologe i pedagoge, koji decu intrigiraju neobičnim pristupom i beskrajnom širinom; direktore škola kojima će zaigrati brk kada u svečanoj sali dočekuju osvajače medalja u matematici i povratak košarkaške ekipe sa peharom; stručni tim kome je čast biti u službi malih vitezova i princeza. Roditeljska uloga ostaje ista, od njih tražimo samo podršku i pravilno usmeravanje. Eventualno uključivanje studenata u program redovne prakse bilo bi samo po sebi smisao kako ne bi ostali na margini tokova. Zajednička karakteristika je svojevrsni vid komunikacije među učesnicima, podignut na viši nivo i potpomognut najavljenim izmenama u oblasti obrazovanja.
Deo tima na koji se odnose finansije su koordinator i saradnici-operativci. Posao koordinatora je permanentna komunikacija sa svim učesnicima; koordinacija aktivnosti među njima; prikupljanje podataka radi evidencije i uvođenja u statistički registar; praćenje razvoja dece; sastanci manjih grupa (deca-roditelji, deca-nastavnici, deca-pedagozi, direktori-nastavnici, roditelji-nastavnici, itd); sastanci svih učesnika projekta (procena je da to bude dva puta godišnje nakon izvršenih merenja i ocenjivanja stručnog tima); podnosi izveštaje nadležnim institucijama; redovni sastanci sa saradnicima-operativcima, ljudima kojima bi adekvatna finansijska nadoknada potvrdila ispravnost njihovog truda; razgovori sa predstavnicima klubova kojima se otvaraju široke mogućnosti stvaranja osnove za buduće šampione ili ljude koji će u budućnosti voditi klub.
Dobrobit od ovog projekta će zavisiti od samih učesnika, i biti čast i satisfakcija pojedincu i društvu. Savremeni život zahteva distinktivna obeležja oličena u potencijalnoj energiji pravilnog usmerenog potomstva. Realna pretpostavka je da će rezultati biti vidljivi već u prvim godinama primenjivanja.
"Igra je vežbanje čijim se posredstvom dete sprema za zivot".
Lesgaft
Osnovni postulat ovog projekta leži u potrebi društva da se savremeni uslovi života, koji se sve češće doživljavaju kao svojevrstan diskontinuitet, oplemene i stave u službu ozdravljenja posrnulog identiteta. Nalazeći se na prekrtnici, izbor rešenja iziskuje svođenje na prihvatljive veličine (dogmatski i empirijski dokazane), analoško integrisanje objektivnosti, podsticanje stvaralačkih delovanja, i što je najvažnije, razvijanje potrebe da se bude u službi drugima. Naravno, utemeljenje svih postulata nalazi se u već razvijenoj metodologiji edukacije kroz školski sistem koji obezbeđuje minimum potreban za sticanje znanja, čime se postiže vrlina a ona se zasniva na znanju.
U trenucima fluktuacije svih vrednosti, neophodnost utvrđivanja povezanosti i usklađivanje bitnog sa manje bitnim, predstavlja prioritet kako na pojedinačnom, tako i na grupnom planu. Ovde neće biti reč o nužno obrazovnom, već nužnom znanju zasnovanom na hrišćanskoj etici, misiji spajanja božanskog i ljudskog kroz najlepsi mogući vid - igru. Igra omogućava stalnu obnovu istine, pronalaženja sreće, ukorenjivanje u stvaranju, umerenosti, odlučnosti, marljivosti i iskrenosti, sublimira prirodne i socijalne aspekte života kroz shvatanje šta je neophodno. Iluzorno je potvrđivati kako je igra neophodna za zdravlje deteta, da razvija um i karakter, da pomaže u sticanju iskustva. Ona predstavlja apsolutnu simulaciju stvarnosti i potragu za smislom, a dete, uostalom kao i odrasli, potpun smisao nalazi samo tamo gde se igra.
Kao društvo u razvoju koje oseća nespokoj modernog doba, bilo bi poželjno kada bi na etičke i strukturalne probleme gledali kao na sopstvenu obavezu i odgovornost a ne da ih tretiramo kao dilemu. To nam omogućava da kulturološki značaj lične egzistencije obogatimo i proširimo, kako na porodicu, tako i na širu društvenu zajednicu. Sve ljudske delatnosti i svo mišljenje usmereni su sa namerom da se život učini lepšim, boljim i humanijim. Naša kultura se našla u nekoj vrsti vakuuma proisteklog iz preteranog naglašavanja epigonalnog, nasuprot istinski vrednog. Stoga treba istaći da kroz osnovne procese saznavanja vrednosti i varijetet društvenih delatnosti kao što je fizička kultura možemo, ako ništa drugo, pokrenuti sopstvene fizičke sposobnosti radi "ozdravljenja organizma u celini".
Konačno, najeminentniji stručnjaci iz oblasti teorije i metodologije fizičke kulture kao centralno pitanje postavljaju ulogu psihofizičkih sposobnosti čoveka u savremenim uslovima života. Kao deo opšte kulture, fizička kultura je i stvar ličnog opredeljenja individue, i čvrsto je povezana sa nagonom čoveka da kroz ideju Dobra pronađemo smisao.
Ukoliko želimo istinsku uzvišenost, radi usavršavanja i korigovanja sopstvenih strahova i nedostataka, moramo pronaći više nivoe ispravnijeg, svrhovitijeg i ispunjenijeg sveta. Mi bi sa ovim projektom krenuli od početka, ne regresivno već shodno analogijama.
- OGLEDNI PROGRAM
- NAZIV VANNASTAVNOG PREDMETA
Pilot projekat - NAZIV PROJEKTA
U zdravom telu sportista (košarkaš) na delu - ODREĐENJE OGLEDNOG PROGRAMA
Reforma školskog sistema u Srbiji otvara mogućnosti za primenu različitih metoda sistemskog povezivanja fundamentalnih znanja sa potrebama društva u celini. Ulogu fizičke kulture u savremenim uslovima života treba posmatrati kao vrednosnog činioca u postizanju znanja i veština koje su u funkciji razvoja i vaspitanja mladih, oplemenjivanja i očuvanja psihofizičkog zdravlja, prevencije i rehabilitacije. Ona je sve manje u funkciji utilitarnih potreba a sve više postaje svrha sama sebi.
Implementacija ovog programa kroz vannastavne aktivnosti predstavlja nadogradnju na već postojeći sistem fizičkog vaspitanja, sa namerom da se kroz niz metodičkih uputstava sistematizovanih prema uzrastu i mogućnostima učenika I-IV razreda oformi baza za pravilan razvoj. Igra je osnovni oblik dečije aktivnosti kroz koju deca izražavaju interesovanja i zadovoljstvo, upoznaju okolinu, stiču i proširuju znanja i životna iskustva. Doba kada dete polaži u školu označava se kao prelazno doba, odnosno posebnu fazu u razvoju kada treba obratiti posebnu pažnju. Uključivanjem deteta u socijalne tokove, život škole i obaveze sa kojima se susreće izazivaju značajne promene. Naime, prelazak iz slobodnog i bezbrižnog načina života u sprezi sa ograničenjima koja donosi školski sistem ostavlja negativne posledice na rast i razvoj deteta. Razlozi se nalaze u mnogim zahtevima škole, postavljanju zadataka, vremenu polaska u školu, trajanju nastave itd. U ovoj fazi nastaju problemi u rastu i razvoju usled pomankanja gibanja i opterećenja kičme kao posledice nepravilnog sedenja. Stoga je fizičko vežbanje od ključnog značaja i uključuje nastavne i vannastavne aktivnosti. Pod pojmom "vannastavne aktivnosti" podrazumevamo sve planske i programski organizovane oblike rada prema potrebama, interesovanjima i slobodnim opredeljenjima svih učenika (po definiciji profesora B.Bokana), razvijajuci time kod učenika svest o fizičkoj kulturi kao integralnom delu života savremenog čoveka.
Projekat "U zdravom telu sportista (košarkaš) na delu" je vid programski organizovanog pristupa fizičkom vežbanju, koji bi kroz stručan nadzor i kontrolu, merenje fizičkih sposobnosti i procena psiholoških karakteristika (periodično na šest meseci), bio primenjen na vanškolske aktivnosti u okvirima školskih ustanova, klubova i drugih organizacija fizičke kulture na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Okvirni fond vančasovnih aktivnosti mogao bi biti 30 - 36, saglasno sa brojem časova sportskih sekcija u višim razredima. Tako se samodelovanje stavlja u žižu psihofizičkog razvoja, čime se ukazuje na poboljšanje motoričko-morfološkog statusa učenika, razvijanje sportskog stvaralaštva, proširivanje znanja stečenih u redovnoj nastavi i razvoj individualnosti, drugarstva i humanosti kao dela zdravog i kulturnog načina života. Ovim oblikom nastave se ukazuje na humani, antropološki, sociološki, psihološki i pedagoški aspekt čime se otvara mogućnost samoaktivnosti i samoobrazovanja.
Mlađi školski uzrast 7-11 godina, izbor igara
Kod učenika mlađeg školskog uzrasta igra je glavno sredstvo vaspitanja putem telesnog vežbanja, s tim što se tada od njih traže konkretniji zadaci nego što je to običaj u predškolskom uzrastu. Mašta je osnovni pokretač i graditelj mnogih igara dece te dobi. Od deteta se zahteva rasuđivanje, pažnja i predočavanje. Aktiviranjem voljne funkcije, deca povezuju društveni život sa igrom čime razvijaju naviku zajedničkog života i ujedno su najbolji put za uspostavljanje drugarstva. U početnim razredima razvijaju se pojedinačne pokretne igre koje dete izvodi samostalno i u svoju korist. Tokom daljeg razvoja, u višim razredima, igre postaju sve komplikovanije i sadržajnije.
Izbor igara zavisi od mnogih faktora, razlika u polu dece, vremenskih i prostornih uslova. Međutim, smisao igre ima odlučujuću ulogu u njenom izboru. Ne smeju se upražnjavati igre koje su protivne duhu vremena, koje su po svom sadržaju zastarele, igre sa praznovernim sadržajem i igre koje ne odgovaraju učenju i prosvećivanju učenika.
Igre su raznovrsne po sadržini, karakteru i organizaciji. Većina teoretičara igre deli na elementarne (osnovne) i sportske. Ovde treba naglasiti da su za primenu našeg programa od suštinske važnosti konstruktivne igre (6-9 godina), početak stvaralačkih aktivnosti kod dece. Dete pomoću drugih počinje da upoznaje svet oko sebe, da ostvaruje zamišljeno i ne obeshrabruju ga prepreke. Ipak, delikatnost situacije na prelasku iz predškolskog uzrasta zahteva da igra mora biti organizovana, vođena nadzirana, kako bi primena donela željene rezultate. Prednost imaju dinamične igre, igre brzine i spretnosti. Za svaki uzrast i za svaku godinu razvoja dece mogao bi se napraviti poseban program. U našem slučaju ćemo se zadržati na opsegu igara i vežbi koje su po svojoj strukturi i nameni preporučljive za razvoj budućih košarkaša. Tu prvenstveno mislimo na igre za razvoj bacanja, hvatanja i gađanja, ne zapostavljajući igre trčanja i hodanja, zato što smatramo da se motoričko-morfološke karakteristike ispoljavaju permanentno, što znači da se kroz redovne aktivnosti fizičkog vaspitanja ne mogu sprovoditi vežbe koje dodatno razvijaju sposobnosti za košarku. Predstavićemo neke od njih :
- Igre hvatanja lopte - Učenici se postave preme zidu. Razmak između svake grupe učenika treba da bude 1 m, a udaljenost od zida i bacaca lopte 1 - 3 m, što zavisi od uzrasta dece. Cilj igre je, u stvari, savlađivanje veštine hvatanja odbačene lopte od zid i to na razne načine. Posle izvršenog lakšeg zadatka prelazi se na teži a time učenici prelaze u viši razred.
~ Lopta se baca jednom rukom na zid i hvata obema rukama.
~ Lopta se baca i hvata desnom rukom. Isto se izvodi i levom rukom.
~ Lopta se baca o zid levom a hvata desnom i obrnuto.
~ Lopta se baca o zid i pre nego što se uhvati pljesne se rukama.
- Begunci - Na znak vođe svi igrači beže sa jedne na drugu stranu, a lovac ih hvata za vreme prelaženja. Poslednji uhvaćeni postaje lovac a dosadašnji lovac igrač.
- Čišćenje sale - Učesnici su raštrkani po sali. Svaki ima zadatak da čim dođe u posed lopte gađa najbližeg učesnika koji loptu ne sme hvatati. On izmiče udarcu, ako je pogođen mora odmah sesti skrštenih nogu. Time se ujedno isključuje iz dalje igre. Pobednik je onaj koji ostane poslednji nepogođen. Zabranjeno je trcanje i hodanje sa loptom. Vredi samo direktan pogodak.
- Igra parova - Parovi su okrenuti jedan prema drugom na udaljenosti od 3 m. Zauzimaju sedeći položaj sa raširenim nogama. Kod jednog učesnika se nalazi lopta, dok drugi drži ruke ispred sebe praveći njima krug. Onaj koji ima loptu treba iz 5 pokušaja da postigne koš, zatim se uloge menjaju. Ko da više koševa, taj je pobednik.
Zašto košarka?
U podkontekstu se naglašava priprema deteta i za takmičarski sport, odnosno mogućnost pravilne selekcije talenata za konkretizaciju sportskih aktivnosti. Naš izbor je košarka, pomalo subjektivan, ali samo u okvirima struke kojom se bavimo. Košarka uživa ugled posebne ljudske delatnosti i njen simbolički sadrzaj korespondira sa interesima kolektivnog opstanka, zato što izražava težnju nacije za uspehom i napretkom, odslikava karakter religioznog i svetovnog. U njenoj genezi nameće se identitet pojedinca u sastavu grupe koja čini osnovu ne samo sekundarnih oblika društvenog razvoja već i psihosocijalnu refleksiju postojećeg kontrasta modernog čovečanstva. Ovo ukazuje na potrebu kanalisanja aktivnosti usmerenih ka deci kako njihov razvoj ne bi skrenuo u patologiju. Kao "pojava sama za sebe", košarka se poima kao permanenetno istraživanje smisla kroz igru, stoga kontekst košarke moramo postaviti u sociološke okvire u kojima se odvija. Njena svrha je distinktivna i isključuvo zavisi od funkcije koja joj je namenjena u određenoj društvenoj sredini. Ispoljava težnju prema konkretnom iskustvu i pored uloge potvrđivanja vrednosti građanske kulture, uočljiva je i težnja ka didaktici.
Pojmovnom analogijom košarku možemo posmatrati kao vodećeg činioca integracije društva kao što je naše. Uklapanje u celinu je izuzetan zadatak, a svedoci smo da košarka u Srbiji izvanredno sprovodi sinesteziju raznorodnosti, naročito na polju neprepoznavanja određene epohe, odnosno nemogućnosti prilagođavanja potrebama vremena. Složenost odnosa unutar našeg društva implicira temeljnost u formiranju i potvrđivanju njegovih trajnih osobenosti - neposrednosti, spontanosti, subjektivnosti, osećajnosti, ponosu i gordosti. Obezbeđivanje kontinuiteta (što je i muza ovog projekta), kako subjektivnog tako i kolektivnog, prvenstveno zavisi od razumevanja istih. Preduslov za kontinuitet je otklon od automatizma i oslanjanje na svesne postupke i ostvarivanje normi.
Uprkos postojanju nekolicine moralnih diskursa, oblikovanih tokom burnih istorijskih iskustava ovog naroda, svest o nepostojanju univerzalne etike nameće primenu moralnog realizma sa svim svojim nedostacima, ontološkim i epistemiološkim. Praktično rešenje se traži u dugotrajnom procesu primene etike na svakog pojedinca, porodicu i društvo u celini. Pedagoška funkcija košarke, izvorno ustanovljena na akademskom nivou, ukazuje na potrebu primene na osnovni nivo obrazovanja kako bi se ublažila savremena dekadencija, eliminisalo stvaranje navike poslušnosti umesto sposobnosti, na taj način uobličavajući jednostavnost i jasnoću životnih načela. Tolerantnost, čistota i skromnost su osobine košarke koje imaju božansku vrednost sposobnu da eliminiše participaciju patologije u društvu. Prenošenje znanja podrazumeva primenu "igre" radi suočavanja sa stvarnošću, u budućnosti.
Učesnici projekta
~ Koordinaciono telo (Glavni koordinator, saradnici - operativci)
~ Koordinaciono telo (Glavni koordinator, saradnici - operativci)
Da bi se olakšao odnos između nadležnih državnih institucija i ciljne grupe za realizaciju projekta, potrebno je osnivanje koordinacionog tela koje se sastoji od glavnog koordinatora i saradnika - operativaca. Kao glavni koordinator predlaže se Željko Gmizović, apsolvent košarkaškog menadžmenta na Akademiji "Bora Stankovic" u Beogradu. Osnovni zadatak glavnog koordinatora bio bi permanentna komunikacija sa svim učesnicima projekta, redovne konsultacije sa nastavnicima i direktorima škola, psiholozima i pedagozima, savetovanje sa ekspertima fizičke kulture zadužene za merenje i ocenjivanje rezultata, podnošenje izveštaja nadležnim institucijama, razvijanje partnerskih odnosa sa predstavnicima lokalnih zajednica uključenih u projekat, i najvažnije, negovanje odnosa sa decom i roditeljima. Takođe je od izuzetne važnosti dobra komunikacija sa košarkaškim klubovima i sportskim organizacijama okruga koji su uključeni u projekat, sve u cilju prihvatanja dece radi daljeg razvoja i usmeravanja.
Saradnici - operativci imaju ravnopravnu ulogu u procesu implementacije programa i njihov broj zavisi od broja učenika, škola i klubova, kao i od broja opština na kojima će se odvijati projekat. Izbor saradnika se svodi na izvođače nastave koji su svojom posvećenošću ne mali broj puta odvajali svoje slobodno vreme i posvećivali ga najmlađima u okviru vančasovnih aktivnosti; na mogućnost da se, ukoliko se uspostavi saradnja sa Fakultetom za sport i fizičko vaspitanje, Učiteljskim fakultetom ili nekom srodnom visokoškolskom ili strukovnom ustanovom, kao izvođaci programa mogu uključiti studenti kroz programe prakse, volontiranja ili po nekom trećem modelu. Ovde možemo dodati važnost uloge studenata saradnika jer su generacijski bliži dečijem mentalitetu nego pedagoškom iskustvu profesionalnog trenera, čime se postiže vrlina u međusobnom oplemenjivanju.
Osnovne škole
~ Direktor skole, profesor fizickog vaspitanja, odeljenske staresine, skolski psiholog i pedagog, roditelji i deca).
Neposredni učesnici u projektu su najvažnija karika u celom procesu. Pretpostavka je da direktori škola prihvate ovakav predlog i da u skladu sa projektnim nacrtom obezbede osnovno organizaciono funkcionisanje u svojim školama. Predstavljaju autoritet u pedagoškom i organizacionom smislu. Škola je prvenstveno deo lokalne zajednice, stoga je i uloga direktora škole u odnosu sa opštinom, klubovima i ostalim subjektima izuzetno važna. Koordinator dobija jasniju sliku o trenutnom stanju.
Pretpostavlja se da profesori fizičkog vaspitanja (učitelji i učiteljice) uredno sprovode plan program izvođenja nastave, što znači da se u samom procesu podjednaka pažnja posveti svim učenicima, bez obzira na socijalni status i fizičke sposobnosti. Naravno, plan izvođenja aktivnosti može biti modifikovan u skladu sa kreativnošću profesora i saradnika. Važnost učenja i usavršavanja vežbi i veština mora biti nadograđena proširenim informisanjem učenika kao i idejno - vaspitno delovanje na svest učenika. Postojanje školskog lekara ublažava brigu o zdravstvenom stanju učenika. Lekar je u stalnoj komunikaciji sa roditeljima nastavnicima. U ovakvoj situaciji, stručni tim ima odličan uvid u realne motoričko-morfološke sposobnosti učenika.
Opseg rada i delovanja odeljenskog starešine može se meriti kosmičkim veličinama. Da bi se te mere shvatile, potrebno je izvršiti detaljnu analizu. Od toga kome su sve potrebni, do poslova koje obavlja. Potreban je učenicima da bi brinuo o njihovom razvoju i školovanju, roditeljima, kako bi bio "roditelj", školi zbog ostvarivanja vaspitne funkcije. U okviru ovih zahteva egzistiraju poslovi koji međusobno izrazito povezani i imaju podjednaku važnost - organizaciono, pedagoško i administrativno vođenje odeljenja. Ipak, od svih aktivnosti najvažnije je pedagoško koje uključuje rad sa decom na pojedinačnom i grupnom planu, ista situacija je i sa roditeljima. Poseta odeljenskoj zajednici imaćešsta da donese. Razumevanjem ovih razmera, možemo konstatovati da se sve odgovornosti, sposobnosti i delovanja odnose na njihova veličanstva, decu.
Pokušaj krajnjeg definisanja uloge školskog psihologa i pedagoga ostaće nedorečen jer se zakonskim novinama u obrazovanju otvara niz aktivnosti usmerenih na mere za povećanje kvaliteta nastave, kvaliteta socijalizacijske uloge škole, kvaliteta nastavnika i kvaliteta rukovođenja školama. Naravno, i dalje je tradicionalan individualan rad sa učenikom prioritet, mada će školski psiholozi biti pojačano angažovani u timskom radu, u obuci učenika, nastavnika i roditelja, pružanju profesionalne podrške direktorima, u uspostavljanju participativnih mehanizama u školi, kao i u istraživanju promena na školskom nivou. Od njihovog odnosa sa decom, roditeljima i saradnicima će zavisiti eventualna sistemska rešenja u obrazovanju.
Dakako da su deca ciljna grupa ovog projekta i u tom kontekstu nezaobilazna je uloga roditelja. Osnovna karakteristika njihovog odnosa je permanentna uzajamna komunikacija. U trenucima kada se postavlja pitanje da li je kriv pojedinac ili društvo, kada je porodica ugroženija nego ikad, kognitivni i emocionalni cilj komunikacije u školi je da se svaki učenik oseća dobro i sigurno. Ako dete nema problema u komunikaciji u školi to se pozitivno odražava na komunikaciju učenika, nastavnika i roditelja. Roditelji su smireniji, a porodični život učenika harmoničiji i odvija se u pozitivnoj atmosferi u kojoj nema pritiska na dete. Osećanje sigurnosti i zadovoljstva su preduslovi za efikasnost ne samo u edukativnom smislu. Ako dete intelektualno i emocionalno razmenjuje, prima i daje, slobodno, sigurno i spontano izražava svoje misli a da se pritom ne plaši odbacivanja i siguran je da i ako pogreši da neće biti ismejan ili pak odbačen. To će ga učiniti efikasnijim u sveukupnom radu, time će uspeh u vaspitnom i obrazovnom smislu biti bolji. Ovako ispunjeno dete vraća nadu u oporavak porodice i društva.
Košarkaški klubovi sa podmlatkom koji pripadaju odgovarajućim opštinama imaju ulogu preuzimanja odgovornosti u daljem razvoju dece. Pored činjenice da učenici ulaze u svet sportskih igara, kasnije i takmičarskog sporta, klubovi sa sigurnošću mogu prihvatiti decu koja su po svojim psihofizičkim sposobnostima spremna za stvaranje baze budućih košarkaša. Tada nećemo morati da slušamo vapaje kako smo ostali bez "resursa" koji su doveli do stagnacije rezultata. Mogućnost saradnje sa stručnim timovima profesora sa najvišim akademskim zvanjima, neposredan uvid u rad svih učesnika projekta, pravilna evaluacija rezultata merenja i ocenjivanja učenika, daje čvrst osnov i garanciju da će budućnost iznedriti dobre ljude, vrsne košarkaše, primerne roditelje i zdravu porodicu, a klubovima garantovati uspeh i materijalnu satisfakciju. U ovom slučaju treba intenzivirati saradnju u okviru lokalne zajednice, to jest, škola, opština i klubova. Po automatizmu, dolazimo i do rešenja po pitanju reformiranja domaće profesionalne lige koja već dugo tavori u rukama nekih drugih.
Stručni tim za praćenje razvoja dece se sastavlja od profesora Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i njemu srodnih institucija. Njihov cilj je merenje i ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika. Bilo bi poželjno da se merenja vrše periodično u fazama telesnog vežbanja, dva puta godišnje (na početku i na kraju školske godine). Prilikom provera stanja fizičkih sposobnosti ucenika neophodno je proveriti zdravstvenog stanja učenika, i tek tada pristupiti testiranju. Neki testovi, naročito testovi izdržljivosti, mogu biti opasni jer iziskuju maksimalna naprezanja sistema. Za svakog učenika se moramo uveriti da je zdrav, što se proverava ne samo prikupljanjem informacija od učenika, već, pre svega, od njihovih roditelja. Merenje fizičkih sposobnosti zahteva ozbiljan pristup učenika pa je potrebna velika ozbiljnost i napor nastavnika u pravcu motivisanja učenika za ovaj vid provera u fizičkom vaspitanju. Testiranja se, uz dobru organizaciju i saradnju, mogu obaviti kroz 2-4 časa fizičkog vaspitanja. Testovi treba da budu valjani, pouzdani i objektivni kako bi se uočile i najfinije razlike u postignutim rezultatima. Stručni tim je izvor kinetičke energije, sa dečijom potencijalnom.
