Sa vaspitnog aspekata obično se razmatra uticaj sporta na čovekove emocije, moral, volju, inteligenciju i slično. Nema nijednog sporta, nikakve aktivnosti (pa i telesne) koja bi se mogla izvesti bez učešća centralnog nervnog sistema. Prema tome, nema sumnje, da je centralni nervni sistem kao izvor svih intelektualnih operacija, koji su takođe kroz sport potisnuti na izvesni razvoj, pa se može pretpostaviti da sportska aktivnost ima izvesni koristan uticaj na inteligenciju.
Po svojoj prirodi sport razvija radosni, poletni duh i inicijativu. To osvežujuće dejstvo sporta sa svojim uticajem na emocije čoveka možemo objasniti pre svega pojačanjem svih funkcija organizma koji su pod uticajem slobodno izbrane primene telesnog vežbanja. Nije ni čudo što su mnogu svetski umovi u tom smislu koristili sport kao na primer Gete, Tojstoj, Shaw itd.
U skladu sa već pomenutim, sport može u većoj meri da utiče na razvoj volje. Težnja za pobedom, za postignućem viših rezultata, a danas i veće zarade, više popularnosti. sve to nesumnjivo ima veliki uticaj na izgradnju volje. To nije samo pitanje intenziteta volje već i pitanje stalnog povećanja aktivnost volje što bez sumnje utiče na snaženje volje, na rešenost volje, na usmerenost volje, pa i na stepen moguće mobilizacije volje koja kulminira u poznatom sportskom smislu tzv. volje za pobedom.
Različit karakter pojedinih sportova, a s tim u vezi razni uslovi u kojima se pojedine sportske discipline primenjuju mogu sasvim specifično da utiču na razvoj volje. Kroz razmatranje volje kao psihičkog kvaliteta koga možemo da razvijamo kroz sport ulazi se automatski u razmatranju morala. Moral je funkcija, a posebno društvenog života, izraz društvene svesti pojedinaca u određenoj zajednici i određenoj vremenskoj dimenziji. U širem smislu moral se menja zajedno sa promenama u ljudskom društvu ili kako kaže Engels "moralne teorije su u poslednoj instanci proizvod ekonomskog položaja drušva u datom vremenu".
U našem društvu kao kriterijum morala najčešće se pominuje:
- odnos prema izgradnji društva
- usklađivanje interesa pojedinaca i zajednice
- odnos prema radu kao izvoru vrednosti i merila ličnosti
- usmerenost i snaga karaktera
- sklad misli, reči i dela.
Prema toma, ocenjujući uticaj vaspitanja odnosno sporta uopšte, na raličite karakteristike čoveka moramo da gledamo kao na polazne tačke ovog ili onakvog merila. Po mom mišljenju sport u svojoj osnovi može da pruža i stvarno izvanredne prilike za razvoj pozitivnih karakteristika ličnosti, u pogledu morala, volje, emocije itd., međutim s obzirom na relativno kasni početak bavljenja sportom i relativno nedovoljno ili nisko pedagoško usmerenje našeg sporta taj uticija je sada veoma ograničen. Ovde se u izvesnoj meri može izuzeti školski sport i one sredine u kojima rade kvalifikovani kadrovi.
