Pledoaje za opstanak fizičkog vaspitanja u školama Srbije

Promenom društvenog sistema, posle 2ooo. godine, čitava jedna društvena oblast je nestala sa političke, društvene, stručne i naučne scene. To je fizička kultura. Pošto je fizička kultura, neotuđivi deo čovekovog bića a fizičko vaspitanje njen sastavni deo, fizičko vaspitanje je ostalo bez glave i pravo je čudo da se predmet još uvek zove Fizičko vapitanje. S novim društvenim sistemom, prihvatili smo skoro sve postulate zapadne kulture, koje naša kultura nikada u potpunosti neće i ne može prihvatiti. I pored toga, sve više nam se nameću zapadni modeli fizičkog vaspitanja. koji su jako daleko od našeg mentaliteta, kulture, zaostavštine, teorije, nauke i prakse. U daljem tekstu, pokušaćemo da opišemo, definišemo i analiziramo sve bitne probleme koji prate naše fizičko vaspitanje u školama i na bazi toga, damo ogovarajuće predloge, sa ciljem da isto prilagodimo, potrebama savremenog čoveka.   

Stanje – problemi

Fizičko vaspitanje, šta je to? Ono bi trebalo da bude ishodište fizičke kulture a da li danas to jeste? Odgovor je: nije. A zašto? Zato što izvorište više ne postoji. Ako nema izvorišta nema ni reke. Pojam fizička kultura je danas izbačen iz administrativne, javne i stručne upotrebe. Ne postoji ni jedna državna institucija koja vodi brigu o njoj. Prema tome, fizičko vaspitanje je ostalo bez izvorišta i zadržalo se samo u našem vaspitno-obrazovnom sistemu.

Do 2000 godine to nije bilo tako. U kraljevini Jugoslaviji postojalo je Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda i Soko koji je brinuo o telesnoj kultruri. U SFRJ, postojala je JSOFK-a, Savezna komisija za fizičku kulturu i Partizan (2.3.). Znači i u Kraljevini i u Republici Jugoslaviji, primat je dat fizičkoj kulturi. Danas u našoj zemlji, primat se daje sportu.

Fizičko vaspitanje u našoj zemlji, oduvek je bilo opterećeno sa dva "kamena oko vrata". Prvi je, stav naše intelektualne elite, da u našem vaspitno-obrazovnom sistemu, primat imaju t.z. Fundamentalne nauke: matematika, fizika i hemija. To se na prvi pogled može prihvatiti, ako se zanemare istorijake činjenice i preterivanja koja su se u međivremenu dogodila.

U vezi sa predhodnim, neki vole da kažu: "matematika je kraljica nauka". To nije sporno ali,  ostali bi više voleli da znaju da li je nauka kraljica života, jer prvi i najvažniji zadatak škole je da stvori odrasle ljude sposobne da rešavaju sve životne zadatke. Za svakog normalnog čoveka život je najvažniji. Nauka to svakako nije, jer ona samo prati tokove Prirode, otkriva njene zakone, sa ambicijom da nadvlada prirodu i njene zakone. Do sada u tome nije uspela a ako se to ikada desi, doći će do nestanaka ljudske civilizacije, jer čovek nikada ne može savladati svog stvoritelja.

Tako stoji i sa njenom kraljicom. Poznato je da u moćnoj rimskoj imperiji nije postojao ni jedan poznati matematičar a njihova elita se školovala kod "primitivaca", koji su se zvali Etrurci. *) Takođe je poznato, da su pri stvaranju ljudske civilizacije, stvorena razna "čudesa" bez poznavanja prirodnih nauka, kažu da je bilo i nepismenih koji su uspeli to da ostvare.**) Ne znamo koliko je Nikola Tesla savladao matematiku, ali znamo da nije primljen za redovnog člana u SANU.

Kada, sa predhodno iznetog aspekta, pokušavamo da savladamo problematiku fizičkog vaspitanja u našim školama, dolazimo do sledećih činjenica: naša struka ima veoma dugu, bogatu stručnu i naučnu zaostavštinu.  

__________________________________________                                                                     

*)Ovom prilikom, interesantno je pomenuti.da su ti isti Rimljani, svojim shvatanjem civilizacije, ekspanzijom svoje kulture, uništili Etrurce, oni više kao narod ne postoje.

**) Milorad Pavić u svom kapitalnom delu: "Hazarski rečnik" je napisao "...Aja Sofiju je sazidao nepismeni Hercegovački zidar."

(2,3,8,9,10,11,12,13.) Samo nerazumni ljudi se mogu toga odreći. Mi smo se odrekli fizičke kulture a sada počinjemo, lagano da se odričemo i fizičkog vaspitanja. To se najbolje vidi na raznim transformacijama naziva našeg predmeta. Kod nas se prvo zvao Gimnastika, po ugledu na staru Grčku. Potom fiskultura. (2,3.) To je bilo vreme, kada, nije  bilo predemeta: informatika i računarstvo, i tehnika i tehnologija  a sadašnji predmeti: likovna kultura i muzička kultura su se zvali: crtanje i pevanje. Ako se tome doda skandal sa pokušajem oduzimanja jednog časa fizičkom vaspitanju,*) radi uvođenja novog predmeta Informatika i računarstvo, koji je po prirodi stvari i nazivu, trebalo da pripadnu matematici, onda je kristalno jasno, kakav stav naša intelektualna elita ima prema fizičkoj kulturi i njenom preživelom delu, koji nazivamo fizičkim vaspitanjem. Od gimnastike, preko fiskulture, došli smo do fizičkog vaspitanja. Potom do  fizičkog i zdrastvenog vaspitanja a sada smo na nivou fizicall edukacion end sport, ako tome dodamo i sport, šta onda ostaje fizičkom vaspitanju?

O prvom "kamenu oko vrata" smo najkonciznije rekli, ono što smo rekli. Na redu je "drugi kamen", to je sport. Savremeni sport, koji je u međuvremenu postao profesionalni i dalje nastoji da u školi ima svoju bazu iz koje će se besplatno snabdevati "robom": budućim sportskim šampionima na kojima će vremenom zarađivati basnoslovna bogatstva. (RTS1,15.10. 2o18.) Takav pristup sportu, s obzirom na društveno uređenje, može se sa različitim ukusom prihvatiti ali nikako i u fizičkom vaspitanju. Fizičko vaspitanje mora biti dvostruko zaštićeno od takvog uticaja, jer inače neće moći da obavlja svoju društvenu delatnost i ostvaruje postavljene ciljeve i zadatke. Za to se mora pobrinuti Država i Struka.  

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

*)Mi smo za tih 25 godina, bili jedina zemlja na svetu, koja je u planu za osnovnu školu, imali dva predmeta: fizičko vaspitanje sa 2 i izabrani sport sa 1 časom nedeljno. Iz oba predmeta su učenici dobijali ocene, oni koji su bili vredni, sa tim ocenama su mogli da poprave svoj opšti uspeh. I umesto da se dičimo, što smo jedinstveni školski sistem u svetu, koji u osnovnoj školi ima dva predmeta, koja su vezana za fizičku aktivnost učenika, mi smo bez ikakvih stručnih analiza, ukinuli predmet Izabrani sport i umesto njega uveli Informatiku.

Diskusija

Krajem 20. veka, dogodila su se dva značajna saznanja: doping u sportu i Aerobik (14.) u običnom životu. U vezi sa tim, moglo se očekivati da će doći do značajnih promena u obrazovnom sistemu. Međutim, nije se dogodilo ništa. Umesto da se broj časova fizičkog vaspitalja i njegov značaj u našem vaspitno-obrazovnom sistemu, poveća, on se smanjio. Fizičko vaspitanje je  postavljeno  na najudaljeniju marginu tog prostora.

Da bi smo razumeli u čemu je poenta predhodnog stava, moramo na najkoncizniji način izneti, šta se to dogodilo, krajem prošlog veka u našoj struci i nauci. Dogodila su se dva značajna otkrića na užem i generalnom planu čovekove egzistencije. U sportu, svi oni koji su bili angažovani u trenažnim procesima, koji su imali za cilj, postizanje vrhunskih sportskih rezultata, shvatili su: da samo fizičkim vežbanjem, više ne mogu da se postižu vrhunski rezultati, koji bi zadovoljili, potrebu i zahteve, onih od koji zavisi opstanak sporta, kao profitabilne delatnosti. I naravno, na scenu stupa sportska medicina, kao "sportska nauka" i ono što je nekad rađeno u senci, sada se legalizuje i umesto doping, menja naziv u stimulativna sretstva a za potvrdu, da sport unapređuje zdravlje čoveka, uvodi se doping kontrola na svim velikim takmičenjima.

Međutim, na generalnom planu, naučno je dokazano da savremeni način života u potpunosti zapostavlja prirodna kretanja, naročito u visoko urbanim sredinama, ali, i da takvo stanje ima negativne posledice po zdravlje čoveka sa nesagledivim posledicama po njegovu dalju egzistenciju. Takođe je dokazano da medicina tu ne može pomoći, već da se prirodna kretanja čoveka moraju nadoknaditi: planskim, sistematskim, stručno kreiranim i vođenim, fizičkim vežbanjem – treniranjem.(5,16,17,18,19,20,21,22,23,24.)

Polazeći od predhodno iznetog. Fizičko vaspitanje bi u našim školama trebalo da ima prioritetni status. Umesto toga, ono se gura na margine, našeg obrazovno-vaspitnog sistema, bez ikakavog logičnog opravdanja. To se najbolje vidi iz sledećeg: Počnimo od naziva predmeta: Fizičko i zdrastveno vaspitanje? *) Naziv, jasno ukazuje da fizičko vaspitanje sa svojim kadrom, nije dovoljno sposobmo da realizuje programske ciljeve i zadatke, kojim ga obavezuje zvanični Program, već da mu je za to neophodna pomoć drugih struka. Oni, koji su to smislili u potpunosti su ignorisali dve činjenice: Program četvorogodišnjih studija na našim fakultetima, na kojima od oko 80 predmeta, koje studenti moraju da savladaju, bar polovina je iz oblasti zdrastva. I drugu, celokupna naša struka je usmerena ka osnovnom cilju: očuvanju zdravlja učenika, stvaranju navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem-treniranjrm i zdravim životom, ili kako je to poetski definisao naš poznati teoretičar M. Matić: "Po zdravlje treba ići u šumu i na reku a ne u apoteku."  Zar stvaranje navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem-treniranjem, nije briga o zdravlju učenika. Kada će naša, pomenuta elita, shvatiti: da medicina ne može rešiti, problem zdravlja savremenog čoveka a to joj nije ni zadatak, pa i naš narod kaže: "Medicina leči a priroda ozdravljuje." Koliko još rezultata naučnih radova, treba objaviti da bi naša elita prihvatila citiranu aksiomu i shvatila i prihvatila, da je fizičko vežbanje - treniranje, jedini, prirodan način koji, ako ne može sprečiti, može usporiti negativne genetske transformacije kod savremenog čoveka. Medicina i prirodne nauke su, jasno pokazale svoju nemoć u rešavanju ovog problema savremenog sveta.(16,17,18,19,20,21,22,23,24.)

Drugi primer je skandalozna odluka da se Informatika ubaci u Program na račun Fizičkog vaspitanja. Na našu sreću to se nije ostvarilo ali i sam pokušaj, ukazuje na ponašanje pomenute elite, prema našoj struci i nauci. Naime,svesni smo toga, da broj predmeta ne može biti na nivou vremena.

---------------------------------------------------------------------------------------------

*) Kakav je odnos pomenute elite prema fizičkom vaspitanju, najbolje se može videti iz evolucije naziva predmeta crtanje i pevanje na nivo kulture, a pad fizičkog vaspitanja sa fiskulture na fizičko i zdrastveno vaspitanje, kao da je fond obrazovanja prof. fizičkog vaspitanja nedovoljan da pokrije sve zadatke fizičkog vaspitanja u školi, pa jedan deo treba da pokriju prof. drugih struka.

Pestalocija i J. A. Komenskog, ali se ne može rešavati ni na štetu drugih predmeta. Pravo je čudo, da pomenutoj eliti nije palo na pamet da predmet informatika i računarsto, stave u prostor matematike, jer ona se nekad zvala račun, pa ima više srodnosti sa tim predmetom, nego sa fizičkim vaspitanjem. No, ovo je samo jedna mala egzibicija. Problem novih predmeta, treba tražiti u nekom drugom vremenu i prostoru. Bićemo toliko drski, da pomenutoj eliti predložimo jedan predlog, koji mi smatramo realnim.

Za ovaj predlog, upotrebili smo običnu logiku i račun. Naime, fond časova u našem vaspitno-obrazovnom sistemu, ograničen je prostorom i vremenom. Za njegovu realizaciju, imamo na raspolaganju 24 sata na dan i racionalno vreme koje možemo, tražiti od učenika za njihovo obrazovanje i vaspitanje. S druge strane, imamo, fenomenalni razvoj: tehnike, tehnologije,  informatike i sporta. Za realizaciju ovih, društvenih potreba, neophodan nam je odgovarajući vremenski prostor za njegovu realizaciju. Ne možemo se više držati veličine i pravila tog prostora, koji je definisao Pestaloci ili J.A.Komenski. Ali ne možemo ni mnogo više, jer dan još uvek traje 24 časa. Iz ovoga proizlazi, jedino rešenje, ako želimo da povećamo broj časova u našem obrazovno-vaspitnom sistemu je SMANJENJE TRAJANJA ČASA. Jedino se na taj način može dobiti prostor za uvođenje novih predmeta u naš obrazovno- vaspitni sistem. Pored toga s obzirom na značaj fizičkog vaspitanja, stvorio bi se prostor da fizičko vaspitanje dobije svakodnevne časove.  S obzirom da živimo u vremenu u kome, informatika dominira našim životima, smatramo da bi to bio realan, racionalan i moguć poduhvat.

U vezi sa predhodno rečenim, nemojte nam oduzimati suštinu našeg stručnog postojanja! Nama nije potrebna pomoć u ostvarivanju tih ciljeva. Mi smo dovoljno kvalifikovani i sposobni da ih realizujemo, nemojte nam povećavati težinu kamena koji ste nam već davno vezali oko vrata.

Školski sport je drugi "kamen" o vratu našem fizičkom vaspitanju. Problem proističe iz predhodnog društvenog uređenja u kome je fizičko vaspitanje bilo temelj vrhunskog sporta a sport jedan od postulata društvenog uređenja. Danas, sport je privredna delatnost i zaista ne može imati nikakve veze sa sportom pomenutog perioda iz sledećih razloga: sportom mogu da se bave samo izuzetno nadareni, zdravi  i sposobni a takvih u našim školama ima od 5-8%. Šta ćemo sa ostalima? U vezi sa tim, veoma je značajno znati, da među njima ima i značajan broj učenika, koji po strukturi svoje ličnosti, ne žele da se bave sportom. Bez obzira na razna: demagoška, ideološka, političaka i esnafska tumačema i opravdanja za uvođenje sporta u škole, nikako se ne može ignorisati činjenica, da je fizčko vaspitanje u školi namenjeno svim učenicima i da mora biti prilagođeno većini. Naravno, pod uslovom, da je fizičko vežbanje – treniranje prihvćeno kao neophodno svakom učeniku i aksioma fizičkog vaspitanja u našim školama. Drugi razlog, zbog koga je sport neprihvatljiv kao deo fizičko vaspitanja su njegovi ciljevi i uslovi za njegovu realizaciju. Ciljevi sporta su pobediti, što znači da niko ne vodi računa o pobeđenom, što se, svakako može ubrajati samo u nehuman gest i nikako se ne može komparirati sa: druženjem, igranjem, dokazivanjem i nadmetanjem u fizičkom vaspitanju... Treći razlog je činjenica, da bavljenjem sportom podrazumeva korišćenje "stimulativnih srestava" i na taj način legalno unošenje istih u naše škole. Da li to, možda spada u domen "brige o zdravlju učenika." Treba li, možda, da  profesori fizičkog vaspitanja, na treninzima i sportskim takmičenjima, distribuiraju i preporučuju svojim učenicima stimulativna sretstva kao "vitamine", uz čiju pomoć će postizati bolje rezultate i jačati zdravlje, bez sagledavanja posledica koje bi ista mogla ostaviti na zdravlje učenika. (4,5,11,23,25. )

Predhodno izneto pretstavlja esencijalni deo problema koje mi vidimo kao smetnju za normalno realizovanje Programa fizičkog vaspitanja u našim školama. Shodno predhodnom, usudićemo se da u daljem izlaganju iznesemo, šta treba uraditi da bi se ti uticaji uklonili i fizičkom vaspitanju omogućilo da normalno funkcioniše i u potpunosti ostvaruje svoje ciljeve i zadatke.   

Moguća rešenja

Ako se uzme u obzir predhodno izneto, iz čega se može zaključiti da fizičko vaspitanje u našim školama, nema adekvatan tretman i da zbog toga nije u stanju da realizuje programske zadatke, mi rešenja vidimo sa sledećeg aspekta: 1 . Uvođenje novih predmeta u školske programe. 2.  Uvođenje svakodnevnih časova fizičkog vaspitanja. 3. Briga o fizičkim sposobnostima učenika. 4. Objektivan odnos prema školskom sportu.

1.Uvođenje novih predmeta u školske programe je zahtev vremena u kome živimo i nikako se ne može ignorisati. Međutim, za ogranizaciju toga, postoje ograničavajući faktori koji se moraju poštovati. Glavni faktor je svakako vreme. Dan još uvek traje 24 sata, pa vremenske standarde, koji važe za održavanje nastave u školama, ne možemo zadržati na nivou koje je odredio još, Pestaloci, Komenski ili neko drugi. Moramo se prilagoditi vremenu u kome živimo. Naime, moramo smanjiti trajanje časa i na taj način dobiti prostor za nove časove (predmete) ili produžiti boravak učenika u školi. S obzirom na svakodnevne potrebe učenika, objektivno je prihvatljivo samo prvo rešenje.

2.Uvođenje svakodnevnih časova fizičkog vaspitanja. Ovu potrebu nameće život, ne esnaf. Naime, još u prošlom veku je utvrđeno da je industrijalizacija ljudske civilizacije i standard koji je proizvela, smanjila potrebu čoveka za prirodnim kretanjem. Međutim, tada se nije ni naslućivalo koje će se sve transformacije u ljudskoj genetici dogoditi i kave posledice će izazvati po biološki status čoveka. Danas o tome ima dovoljno dokaza (14,16,17,18,19,20,21,22,23,24.) da civilizovani svet mora preduzeti odgovarajuće mere u koliko želi da sačuva čoveka od njegovog izumiranja. *) Takođe se zna da jedino fizičko vežbanje može ako ne zaustaviti, onda usporiti taj proces. To i jeste jedini razlog, što u školama treba uvesti svakodneno fizičko vežbanje - treniranje. (1 -25).                   

3. Briga o fizičkim sposobnostima učenika. U vezi sa tim, imamo bogato iskustvo i izobilje kapitalnih podataka, koje smo dobili 30. godišnjom realizacijom Sistema povratnih informacija o fizičkom razvoju i fizičkim sposobnostima beogradskih učenika.(8,9,10. ). Taj ili neki drugi Sistem, treba dovesti na nivo Ministarstva prosvete i o tom problemu obaveštavati celokupnu javnost a shodno dobijenim rezulataima, preduzimati adekvatne mere na čitavoj populaciji učenika naše zemlje.

  --------------------------------------------------------------------------------------------------------

*) RTS1. 27.11. 2018. Jutarnji program. "Antibiotici koji se daju stoci za bolji prinos , proizvode anti bakterije koje su otporne na sve lekove."

Međutim, za ovaj, globalini problem savremenog čoveka, to nije dovoljno, pa čitav Sistem treba proširiti na celokupnu populaciju građana naše države, osnivanjem Mininistarstva za fizičku kulturu, koje će voditi brugu o fizičkoj kulturi naroda.

4. Objektivan odnos prema školskom sportu. Naime, sport je u naše vreme doživeo neslućenu ekspanziju i razvoj, ali je promenio i svoje ciljeve i zadatke. Pre 2000. godine, on je bio deo fizičke kulture a danas je deo privredne delatnosti naše države sa osnovnim ciljem: putem organizovanja vrhunskih sportskih takmičema, ostvariti što veći obrt kapitala i još veći profit. Sportisti su postali roba, sa kojom se trguje. (*

Sa ovakvim postulatima on nema šta da radi u školi. Međutim, pošto je osnovna populacija sa kojom operiše sport, školska, bez koje sport ne može da postoji, školama treba dati zadatke koje ona može da ispuni a da njena uloga ne bude narušena. To je svakako, savetodavna uloga. Škole treba da budu savetovališta deci i njihovim roditeljima u vezi sa stručnom procenom: Da li određeno dete može da se bavi sportom? Kojim sportom? Kakvi su njegovi izgledi da postigne vrhunska dostignuća u sportu? Ovaj posao u školi mogu obavljati samo profesori fizičkog vaspitanja, kojima treba obezbediti određen broj časova za ovaj posao, tako da deca i njihovi roditelji u njihovoj školi, svaki put kad im to treba, mogu dobiti kompetentne informacije o pomenutim problermima u vezi sa sportom. Sve ostalo u vezi sa sportom  treba rešavati u sportskim klubovima. (4,5,8,10,11. )

Problem nadmetanja treba rešiti putem školskih sekcija i osmisliti takav sistem nadmetalja u kome moraju učestvovati svi učenici, u kome vrhunski cilj neće bitip pobedai pobednik već nadmetanje, igra, druženje, emotivni doživljaji i humani odnosi među njima.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

(* Ronaldo prešao u Juventus. Transver vredan 1oo ooo ooo evra. RTS1 11,o7. 2o18.

Zaključci: 

Na osnovu do sada iznetog, mogu se izvući sledeći zaključci:

1.Država mora da obezbedi uslove za svakodnevnu nastavu fizičkog vaspitanja. Ovo nije esnafski zahtev, već vapaj  prirode. Ukoliko to ne učini, rizikuje da ugroženost biološkog statusa čoveka, dostigne nivo, kada mu više neće biti spasa. S Obzirom na činjenicu, da se pomenuti problem ne odnosi samo na školsku populaciju, već na celokupno stanovništvo urbanog sveta, Država mora dovesti brigu o fizičkim sposobnostima njenih građana na nivo ministarsta za fizičku kulturu. Krajnje je vreme da se prihvati činjenica da u održavanju biološkog statusa čoveka,   ni jedna tablata ne može da zameni fizičko vežbanje - treniranje a svaku tabletu može da zameni fizičko vežbanje –treniranje.

2. U iznetim okolnostima, fizičko vaspitanje u našim školama  ne može ispunjavati ciljeve i zadatke koje mu je Društvo odredilo.  Da bi to moglo, moraju mu se obezbediti uslovi izneti u predhodnom tekstu, odnosno mora mu se dati značaj, zasnovan na društvenim potrebama a ne esnafskim interesima.                                    

3. S obzirom na ugroženost fizičkih sposobnosti čeveka i njihov značaj za dalji opstanak čoveka, briga o tom problemu se mora uzdići na najviši državni nivo. Država mora da obezbedi uslove za svakodnevnu nastavu fizičkog vaspitanja. Ovo nije esnafski zahtev, već vapaj  prirode. Ukoliko to ne učini, rizikuje da ugroženost biološkog statusa čoveka, dostigne nivo, kada mu više neće biti spasa.

4. Pošto se pomenuti problem ne odnosi samo na školsku populaciju, već na celokupno stanovništvo urbanog sveta, Država mora dovesti brigu o fizičkim sposobnostima njenih građana na nivo ministarsta za fizičku kulturu naroda.

5.Radi ostvarivanja veze sporta sa školama, njima treba dati savetodavni status a time i legalitet da mogu davati savete roditeljima i njihovoj deci: Da li mogu da se bave sportom? Kojim sportom? Kakve su im predispozicije za postizanje vrhunskih sportskih dostignuća?  I ostale relevantne informacije u vezi sa sportom. Drugim rečima, škola bi trebalo da vodi predselekciju učenika za bavljenje sportom.

6.Fizičkom vaspitanju nije potreban dodatak "zdravstveno", jer ono u celikupnosti svog postojanja i delovanja, jeste zdravstveno, a ako to nije, onda nije ni fizičko vaspitanje.

7.Školski program treba prilagoditi savremenom vremenu, potrebama i mogućnostima učenika  a fizičkom vaspitanju obezbediti uslove za  realizaciju svakodnevnih časova fizičkog vaspitanja.

... i tako, imamo najveći broj programera u svetu, elitnu matematičku gimnaziju, vrhunsku medicinu ali zato, administracija nam ne funkcioniše onako kako treba, broj bolesnih se svakim danom povećava, broj bolnica takođe a broj škola se smanjuje, fizičke i intelektualne sposobnosti se smanjuju, učimo istoriju koja je najmanje srpska, još malo pa naša dece neće ni znati da je, više od 8 milenijuma postojala ćirilica, preti nam i opasnost opstanaka našeg naroda a sve ovo je napisano upravo zbog toga.

LITERATURA:

1. Davidov, D. K.:Za devet godina u Srbiji 3,27 miliona ljudi biće gojazno,Politika, Beograd, 26. 10. 2016.

2. Enciklopedija fizičke kulture, sv.1.Jugoslovenski leksikografski zavod,Zagreb,1975.

3. Enciklopedija fizičke kulture,sv,2.Jugoslovenski leksikografski zavod,Zagreb,1977.

4. Ivanić,S. : Razlozi zbog kojih se neki zadaci fizičkog vaspitanja još uvek ne mogu realizovati, Fizička kultura 4, Beograd, 1977.

5. Ivanić, S.: Limitirajući faktori za razvoj sporta u školi,Zbornik radova: Sport u školama Srbije,Svez sportova Srbije i Školske olimpijade Srbije,Beograd, 1990. 61-67.

6. Ivanić,S.:Pojmovna trilema jednog naučnog skupa,Fizička kultura, Beograd,1992. Vol. Br4,46-48.

7. Ivanić,S.: Neprihvatljivi pojmovi za našu struku i nauku,FFK,Beograd, Godišnjak, br5,1993.

8. Ivanić,S.: Iskustva i rezultati 20.godišnje realizacije sistema: "Stalno praćenje fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine Beograda",Simpozijum sa međunarodnim učešćem,FIS komunikacije 93", Filozofski fakultet u Nišu, Studijska grupa za fizičku kulturu,Niš, 11-12 juna 1993

9. Ivanić,S,: Metodologija,Gradski sekretarijat za sport i omladinu Grada Beograda,Beograd,1996

10. Ivanić,S.: Kriterijumi za procenu fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine uzrasta od 7 – 19 godina(normativi), Beograd1988.

11. Ivanić,S,: Predselekcija,Republički zavod za sport,Gradski sekretarijat za omladinu i sport, Beograd,1999.

12. Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu: Fizički razvoj i fizičke sposobnosti školske omladine SFRJ, sv.1, Beograd, 1964.

13. Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu,Fizički razvoj i fizičke sposobnosti školske omladine SFRJ, sv.2,Beograd,1965.  

14. Kenet H. Kooper: Aerobics,Ny Yorc,1969.

15. Miletić, A,: Srpskom sportu nedostaje preduzetnički duh.Politika,21.    o3. 2017.

16. https://srbin.info/2018/11/07/-ruski-doktor-otkrio-tajnu-decijeg-imuniteta-ne-pomazu-carobni-lekovi-vec/

17. https:/facebookreporter/2018/11/17/poli tika-upozorenje-da-neki- lekovi-za-visok-pritisak-mogu–izazvati-rak-koze/

18. https://facebookreporter.org/2014/10/12/povratak–selu-najbolji-nacin-odrzivo/

19. https://facebookreporter.org/2018/11/o8/ljubinka-boba-nedic-ektronski-dnevnik-paradigma-navrat-nanos-obrazovan...

20. https://facebook Org/2018/10/23/konacno-monsanto-bayer-potvrdjena-kazna-zbog-kancera-bastovana-8-000- ...

21. https://facebookreporter.org/2018/10/23/medicina-buducnosti-dr-pjotr-garjajev-pazite -sta-pricate-geni-sve-pamte/

22. https://facebookreporter.org//2018/11/02/sale-colarevic-multipla-skleroya-i-vakcine/

23..https://WWW.google.rs/search?g=prof.+dr+sava+ivanic. pracenje+fiyickog+razvoja+motorickih+sposobnosti+uce ...

24.https://WWW.google.com/search?G=Sokolov,N.N.:+fiyicka+kultura+u+zivotu+hriscana+Email:info@manast ...

25. http://www.sns.org.rs,/

26. Cvetković, I.: Profesionalizam a ne može ni sebe da izdržava.                     Politika, Beograd, 1o.1o. 2016.