Sport kao univerzalna društvena pojava
Sport je kao društvena institucija nastao vrlo kasno. Razvio se s pojavom industrijalizacije kao korišćenje slobodnog vremena u radničkoj klasi. Pre toga je bio povezan za visoku klasu koja je mogla više svog vremena posvetiti rekreaciji i bavljenju nekim sporednim stvarima jer nisu bili determinirani borbom za svoju egzistenciju.

Razvoj masovnih medija i tehnologije prati i unapređuje sport u univerzalnu društvenu pojavu. Razvoj masovnih medija donosi lako dostupne informacije o sportovima i vizualno prikazivanje sportova, koje su postala zabava za široko mase i ukorenila se u društvu tako da se pojedinci emocionalno vežu uz neke sportiste i timove. Oni su jako emocionalno vezani uz njih makar nemaju nikakve veze s tim sportistom osim simpatije (veze mogu biti orijentisane po nacionalnosti ili određene mestom prebivanja).

Razvoj tehnologije je napravio pojavu mnoštva sportova koji zavise od savremene tehnologije, u kojima je danas gotovo nezanislivo njihovo odvijanje bez unapređenih rekvizita (vezanih za neki određeni sport) koji pomažu postizanju boljih rezultata.

Tehnologija je takođe, dovela do razvoja medicine i sredstava koji pomažu pacijentima da se brže oporave ili prikriju tragove bolesti ili povrede. Te su se stvari počele primjenjivati u sportu i označile psihološke i fizičke prednosti nekih sportista nad drugima, ali su i donele negativne učinke na zdravlje. Zbog toga je Međunarodni Olimpijski Komitet doneo odluke o zabrani upotrebe nekih sredstava zbog štetne posledice po zdravlje i neetičkog poštovanja drugih sportista, a zabranjeno sredstva su nazvana dopingom. Iako će sport i dalje napredovati i razvijati se, kao i tehnologija, i sve veći novac će se ulagati u njega zarad što bolje postignutih rezultata, ljudsko telo ipak je determinirano svojim mogućnostima i bez dopinga (nedozvoljenih supstanci) ne može preko granice tih mogućnosti.

Sport se pretvorio u profesiju koja kao i svaka profesija u društvu, želi steći svoj ugled. Ljudi u njoj su tu radi novca, manje zbog ljubavi prema tom sportu. Vrednuje se kvalitet izvedenog posla što u ovom slučaju znači izvođenje sportista u samom takmičenju. Oni sportisti koji se pokažu kao bolji i kvalitetniji ulaze u sve uži krug sportista koji mogu zbog onoga što rade zaraditi mnogo novca u kratkom roku i steći ugled u društvu koji će im omogućiti bolji i lagodniji društveni život.

Pojedinac koji postigne vrhunski rezultat postaje uzor u društvu u kojem se nalazi i njegov život i mišljenje se shvata kao putokaz za mnoge mlade ljude. Mnogi sportisti upravo to žele i nastoje da to i ostvare, a razlika između prvog i poslednjeg, između slave i anonimnosti može biti samo par stotinki sekunde. Sportisti se u takvim situacijama dovode do pozicije gde se konstantno nalaze pod pritiskom javnosti, trenera, porodice, prijatelja i svojih želja da naprave bolji rezultat. Pojedinac dolazi u dilemu da li koristiti zabranjene metode ili živjeti u anonimnosti, što je svakako pogrešno.

Mišljenja društva prema savremenom sportu su zastarela, oni ga još uvek vide kao rekreaciju, zabavu i zdrav život, a ne kao profesiju koja se sve više birokratizuje. Za njih su sportisti junaci koji su naporno trenirali i postigli što su hteli u životu, i da oni poseduju veliku salvu i novac i imaju lagodan život.

Sport je nekada bio deo slobodnog vremena bogataša i radnika, danas, njegovom profesionalizacijom postao je profesija i izvor zarade. Institucionalizovanje sporta, razvoj masovnih medija i tehnologije napravili su od sporta društveni fenomen, ali su ga pretvorili i u posao koji donosi veliki novac. Pojedinac se u novonastaloj situaciji može u potpunosti posvetiti sportu, odnosno celo svoje radno vrijeme i pri tome može zaista dobro egzistirati.

Šta jer ono što bi mogli zaklučiti iz ovoga: Sport je profesija koja se pojedincu uz veliki trud može višestruko isplatiti i doneti mu slavu i novac. Zbog toga, sve veća konkurencija tera pojedine sportiste da se više trude i više troše svoje telo, kako bi došli do uspeh i rezultata.

Ukoliko bi sportisti (sportski radnici) sportu prišli i u njega ušli kao u nešto što vole, i što je samo sebi cilj, verovatno bi došli u situaciju da vremenom imamo mnogo manje oborenih rekorda, ali bi sa druge strane pojedinci bili oslobođeni pritiska za postizanjem određenog rezultata, i ne bi bili izloženi  korišćenju raznih nezkonskih metoda za uspeh, dok bi sa druge strane, društvo bilo pošteđeno varanja sportista i njihovog idealizovanja.
 
Autor: Prof. dr. Ivan Anastasovski
Objavljeno: 16.07.2014.


PROČITAJTE JOŠ...

LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Društveni značaj i potreba za sportom i fizi...
> Odnos vrednosti u sportu i društvu
> Društvena uloga sporta
> Sportske vrednosti u modernom društvu
> Društveni odnosi i podela sporta
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...