Sport se ne može posmatrati izolovano od društvenog stanja i konteksta. Svako društvo predstavlja izvesnu organizaciju proizvodnje, društvenih delatnosti i društvenih odnosa; to je samodovoljan sistem akcije koji je sposoban da postoji duže nego što je životni vek pojedinca. Društvo se sastoji iz mnoštva grupa i slojeva; društvena podela rada stvara uslove i nameće da se pojedine grupe bave specijalizovanim delatnostima (privrednim i vanprivrednim), i tako su upućene jedna na drugu.
Društvene grupe se uvek javljaju zbog određenih aktivnosti i zadovoljavanja specifičnih potreba. One se najčešće i dele po funkciji koju ljudi grupno vrše: ekonomske, porodično-srodničke, vaspitno-obrazovne, kulturne, religiozne, političke, rekreacijske, sportske itd.
- Društvo je u tesnoj vezi sa svim manifestacionim oblicima sporta; jedino se postavlja pitanje funckionisanja njegovih institucionalnih oblika;
- Društvo obezbeđuje odgovarajuću podelu uloga, između ostalih i sportskih; ono priprema mlade ljude da preuzmu neku od tih postojećih uloga;
- Društvo, putem sporta, svojim članovima pruža mogućnost intarikcije i posebne vrste komuniciranja;
- Društvo svojim članovima obezbeđuje određena iskustva, saznanja i vrednosne orijentacije i na području sporta;
- Postojanje društva pretpostavlja određena normativna pravila o sredstvima i ciljevima, pa i onima u sportu; s obzirom da su za sport karakteristična pravila, on može biti svojevrsni obrazac za afirmisanje društvenih pravila;
- Društvo socijalizuje svoje članove, a sport je značajan agens te socijalizacije;
- Svako društvo stvara određene kanale za afektivno izražavanje i pražnjenje agresivnih sklonosti, a sport u tome ima posebno značajnu ulogu.
Za neka društva je karakteristično prekomerno verovanje u sport i njegove funkcije, dok je za druga sport nešto sekundarno i marginalno. Preterano verovanje u sport void do njegove mitologizacije, jer se na sport gleda kao na neku novu vrstu religije koja treba da omogući ostvarenje vodećih ideala. Šta-više, sport se, danas, u kriznim vremenima počinje posmatrati kao spasonosna formula za društventi prohodnost (pokretljivost).
Ima mišljenja da se može napraviti poređenje između magije, kao vere čoveka u sopstvene snage i sporta, za koji se smatra da može biti u funkciji preobražaja pojedinca i društva. Sportu se ponekad pripisuje moć koju ne poseduje bar kad je u pitanju društvo. Ustvari, sport je samo slika i izraz određenog društva; on reprodukuje (obnavlja) društvo u sažetom obliku. Sport je zdrav kad je i društvo zdravo i kvari se zajedno sa krizom društva. Ako u društvu ima poroka i kriminala, oni vrlo lako nalaze svoj put do sporta. Zato svaka reforma sporta traži i prethodnu promenu i reformu društva.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Da bi se to postiglo, moraju se otkriti i uzroci bolesti od kojih društvo pati. Važnost istraživanja sporta je evidentna, jer on pripada našoj civilizaciji, sastavni je deo civilizacijskih i kulturnih tokova. Prateći tok i razvoj sporta u raznovrsnim društvima, može se zaključiti sledeće: Sport nije pod "staklenim zvonom", već deli sudbinu društva kojem pripada i kome se svakodnevno manifestuje. Konkretnije rečeno, sport je izraz određenog društva, njegovih obrazaca i svih protivrečnosti koje ono nosi sa sobom. Sport je podsistem, područje društva, Što znači da pripada globalnijem poretku i široj društvenoj celini.
Društvo ima različite podsisteme (ekononomija, politika, kultura, nauka, sport itd.), koji imaju svoju relativnu autonomiju. Sport se smatra marginalnom društvenom aktivnošću mada, danas, sve češće sa periferije društvenog života dolazi u centar društvenih zbivanja. Istraživaci sporta smatraju da on ipak ostaje marginalna aktivnost, bar iz dva razloga: prvo, manje je važan u odnosu na centralne "žarišne") delatnosti kao što su privreda, obrazovanje, nauka itd; drugo, sport ostaje marginalna delatnost zbog načina na koji se tretira, statusa koji mu se pripisuje od zvaničnih nosilaca društvene moći. Naučna saznanja i istraživanja sporta, kao relativno autonomnog sistema, nisu moguća ni plodonosna bez istraživanja društvenih, civilizacijskih i kulturŹnih tokova.
Sport se smatra neutralnijom društvenom pojavom, mada je već odavno izgubio takav epitet, jer je često pod okriljem "ideološkog omotača". Taj svojevrsni ideološki omotač u društvenim istraživanjima postepeno slabi kad se ide od centra ka periferiji. Za istraživanja koja se smatraju marginalnim, taj nadzor je svakako manji. Zato sport može biti izvanredno sredstvo i obrazac za objašnjenje društva i kulture iz drugog plana. Zavisno od društva i sporta koji se propagira, postoje različite manifestne i latentne funkcije sporta. Društvo nije homogena celina i ne može se posmatrati kao jedinstven blok. Njega čine određeni podsistemi i društvene grupe sa kojima se njegovi članovi identifikuju.
Sport može imati pozitivne i negativne funkcije, univerzalne ili partikularne, zavisno od toga koja je vrsta sporta u pitanju. Društva se razlikuju po određenom načinu života koji utiče na oblikovanje sporta. Potrebno je, takođe, razlikovati funkcije sporta u sadašnjosti od onih mogućih u nekim budućim društvima i vremenima, što će svakako zavisiti od stepena nezadovoljenih potreba i novih ljudskih potreba, koje će se zadovoljavati putem sporta.
