_Drustveni-znacaj-i-potreba-za-sportom-i-fizickom-aktivnoscu.jpg "Društveni značaj i potreba za sportom i fizičkom aktivnošću")
U razvoju sporta i fizičke aktivnosti, došli smo do stepana kada treba raditi na visokom stučnom nivou da bi lakše izvršivali zadatke koje društvo, a i vreme u kojem živimo postavljaju pred nas. Kod uspešne sportske prakse nije dovoljno samo da trener bude stučan, već u isto vreme i sam čovek mora imati (primarna) znanja o ispunjavanju i izdržljivosti čovečijeg "aparata", o fizičkoj izdržljivosti organizma, o pravilnoj ishrani, o oporavku organizma i za mnoge durge stvari koje se pozitivno ili negativno uklapaju u realizacii plana "sporta za sve".
Ideja o ovom trudu je zaradi svakodnevnih problema koji nas opkružuju, a pri tome se sve više govori o ekonomiji, poslu, socijalnim problemima, a sve manje o sportu i fizičkoj aktivnosti. Iz razloga šta većina ljudi poseduje skromno znanje o mestu i ulozi sporta i fizičke aktivnosti ljudi u našem društvu, posebno u delu formiranja i razvijanja ličnosti, potrebno je da se zapitamo kako bi smo i mi sami mogli pomoći i dati svoj doprinos sportskoj svakodnevnici našim bližnjima, prijateljima, saradnicima, poznanicima... Svojim trudom potrebno je da pomognemo ljudima oba pola i svih uzrasta, kako bi oni više živeli sportski, čime bi ujedno sačuvali svoje zdravlje, postali bi kreativniji za sebe i svoje porodice, i sredinu u kojoj žive i rade.
Sport i fizička aktivnost, igraju veliku ulogu u svakodenvnom životu i radu čoveka, i postali su veoma značajan i nepromenljiv faktor u "curriculum". Oni se javljaju kao nužna potreba i nadopunjavanje promena u životu koje u ovom periodu razvoja tehnike i nauke čine život sve ubrzanijim, omogućavajući sa jedne strane, tehničku pristojnost, a oduzimajući, sa druge strane, osnovu zdravog života (kretanje).
Sport i fizička aktivnost, na osnovu fizičkog vežbanja pretstavljaju:
- faktore jačanja zdravlja ljudi;
- značajan element za odmor i rekreaciju i,
- osnovno sredstvo za poboljšanje radne i odbrambene sposobnosti građana.
Ideja o vaspitanju tela kao uslovu za ravnotežu čovekove ličnosti ima duboke korenove. I u staroj Grčkoj, u društva sa robovlasničkim društvenim poredkom u Sparti i Atini, davalo se na značaj sportu i fizičkoj aktivnosti. To je bio satavni deo tadašnjeg vaspitnog sistema. U vreme Humanizma, a ujedno pod uticajem reformacije, ponovo se ističe potreba za harmonično vaspitanje čoveka, kao i za razvitak njegovim psihosomatskih sposobnosti. Skoro da su svi polazili od poznete Juvenalove poslovice "u zdravom telo zdrav duh". Međutim, sport i fizička aktivnost u klasnom društvu nije bila široko postavljena i iz svojih okvira počinje izlaziti početkom XX veka, dobijajući entuzijazam, popularnost i društveni značaj.
Danas u uslovima razvitka naših tranzicionih društva, stvoreni su preduslovi za koncepcijski razvitak i unaprađenje sporta i fizičke aktivnosti za sve. Nauka i tehnika su olakšali život ljudima, no istovremeno su poremetili ramnotežu i počeli ozbiljno ugrožavati ljudski biološki status. Usled smanjenja telesnih kretanja u procesu proizvodnje i radnom vremenu, ljudi su osetno počeli gubiti svoju fizičku i radnu kondiciju.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Sa druge strane, buka, zagađenost vazduha i drugi brojni insulati deluju negativno na zdravlje čoveka, poremećujući njegove funkcionalne spobnosti i negovo zdravlje. Dok se u civilizovanom svetu rade stručne analize i programi sa konkretnim akcijama, u našim se društvima stvari u tom pogledu ne menjaju odnosno idu stihijsko.
Mali je broj građana koji su svesni svog interes u sportu i fizičkoj aktivnosti. Sa pogledom na realna perdviđanja u vezi za porastom ličnog i društvenog standarda, može se očekivati da će radni ljudi sve više prihvatati sport i fizičku aktivnost kao svkodnevnu potreba za poboljšanje i potvrđivanje svoje vrednosti.
Koncepcija i cilj sporta i fizičke aktivnosti za sve
Ljudi, sigurno imaju svoj razlog zbog kojeg prihvataju ili zanemaruju sport i fizičku aktivnost. Činjenica je da ne može svako biti "as", mada većina ljudi i nemalj takve ambicije. Oni koji "konzumiraju" sport i fizički su aktivni, o tome najčešće razmišljaju kao o neobaveznoj aktivnosti koja će im pomoći da budu (ostanu) zdravi, sposobni i uvek u dobroj kondicii.
Evropski savet bavi se "sportom za sve" od 1996 godine. Na 10-toj sednici Saveta o kulturnoj saradnji (S.S.S), specijalizovan oragan zadužen za pripremu i sprovođenje kulturne politike Evropskog saveta usvojili su jednu principijelnu dekpalraciju, sa kojom će ova tema postati cilj dugoročne akcije Evropskog saveta.
Sa jezikom koji se postepeno razvijao u Evropskom savetu, izraz "sport za sve" označava istovremeno ideju, kao koncepciju sa društvenim i političkim karakterom. Problematika o kojoj se raspravljalo odnosi se na drušva čije su se stukture brzo transformisale u sistemu gde je sve manje slodobnog vremena, a sve više avtomatizacije, urabinizacije, koje su samo nekoliko pojava koji se uklapaju u koncept "sport za sve". Šire tumačenje pojima sporta i fizičke aktivnosti za sve je koncept koji će biti pokriven i biće shvaćen u širem smislu. Ovaj koncept tumači se u raznim zemjama na raličit način, tako na primer u Finskoj sport za sve je definisan kao: "Višekratna fizička aktivnost koja se upotrebljava dobrovoljno, izazivajuću momentalno zadovoljstvo i blagosostanje, a ima trajni i skriveni efekat za očuvanje zdravlja i zaštite od bolest", u Švedskoj ovaj se pojim definiše kao "Sve fizičke aktivnosti, takmičarske ili ne, koje čovek koristi da bi postigao specifične rezultate, jednostavno da važba i da se opušta na fizički aktivan način". Bilo bi korisnije da se precizira da je pojam sport i fizička aktivnost u sadržaju "sport za sve", takođe trebalo bi i shvatiti moderni smisao istog, kao slodobne aktivnosti, spontano korisćene u merilu, čiji su sporedni efekti opuštanje, zabava i razvitak.
Komercijalizacija ovog pojma može biti pozitivna, no u istom vremenu može biti i kobna. Šta se odnosi na "vrbovanje" kada se radi o slobodnom vremenom čoveka, u kojoj se meri može organizovati slobodno vreme čoveka. Kada govorimo o takozvanom "produktivizmu" moramo se setiti onoga šta je Gabiel Marcel napisao u vezi ove koncepcije "funkcionalnost čoveka,. Kada dobro razume da je pojedinac na ist način kao i sat podređen, na periodične provere, u tom slučaju bolnica služi kao kontrolna zgrada ili radionica za proveru". Zato je dobro da i naš čovek počne razmišljati u tom pravcu, i da slodobno vreme koristi za određenu samovoljne aktivnost sa pozitivnim karekterom. Zato je jedan od primarnih zadataka u budućnosti, pronaći najbolji "politički " način za rešavanje ovog problema.
Razlozi zašto treba koristiti sport i fizičke aktivnosti
Polazeći od konstatacije da je cilj naučnih istraživanja u oblasti sporta i fizičke kulture, otkriti faktore koji utiču na promenu čoveka kao sistema, i da utvde njihov značaj, njihovu uzajamnu povezanost, a u isto vreme i da otkriju najoptimalnija načine za transformaciju sistema. Zato se nameće potreba za istaživanjima koja bi trebala tertirati ovu problematiku.
Sport kao integralni deo fizičke kuture pretstavlja sistemski organizovan proces koji pozitivno utiče na pravilni psohofizički razvitak čoveka kao celina. Sport i fizička aktivnst, njihova praktična usmerenost i rezultati koji se postižu, ptrestavljaju složenu pojavu koja iziskuje planska i studiozna izučavanje svih njihovih komponenata. U savremnoj koncepciji sporta i fizičke aktivnosti za sve u celini, nije više rešenje samo organizovati vaspitno-obrazovnu nastavu nego pronalaziti nove metode i nove oblike u tom sistemu.
Znači da su, sport i fizička aktivnost osnovna operativna jedinka na redovnoj aktivnosti u odredenim sportskim objektima za fizičko vežanje. Zato su sport i fizička aktivnost kao sistem ostali glavni oblik realizacije i zadovoljstva, zato što se njima mogu postići sistemska i planska rešenja odredenih zadataka.
Na osnovi podataka iz naučnih istraživanja o karakteru i kvalitetu sporta i fizičke aktivnosti, može se zaključiti da nama nedostaje kompatibilan intenzitet, koji bi predskazao pozitivnu rekaciju što bi bilo u funkcii unapređenja fizičkog razvoja i fizičke sposobnosti ljudima koi imaju iskreni intencije prema sportu i fizičkoj aktivnosti. Preporuka je da damo odgovarajući tretman sportu i fizičkoj aktivnosti kao takvima, da imamo drukčiju pristup prema sportu i fizičkoj aktivnosti i da na njih gledamo kao na sredstvo za zadovoljavanje naših fizičkih potreba.
Literatura:
Anastasovski,A. (1987). Sociloška stuktura sportskih priredba, Priština: "Elan", 17/21-28.
Anastasovski, A. (1988). Osnovi na sociologija na fizičkata kultura, Kumanovo: "Prosveta".
Anastasovski, A. (1989). Metodika na fizičko vospitanie, Skopje: "Prosvetno delo". Narodna i Univerzitetska bibilioteka "Sv. Kiril i Metodij".
Anastasovski, A. (1994). Teorija i metodika na fizičkoto vospitanie i sportot, Skopje: Anastasovski, A, Anastasovski, I. (1995). Sociologija na sport, Skopje: Univerzitet "Sv. Kiril i Metodij"
Anastasovski.A., Anastasovski, I., (2001). Nasilstvo, sport i kultura, Skopje: Univerzitetska pečatnica"Kiril I Metodij".
Anastasovski, I. (2003). Sportski način na živeenje, Kumanovo: Grafoprint.
Anastasovski, I. Stojanoska, T. (2010). Nasilstvo, agresija i sport, Skopje: FFK, Fleksograf, Kumanovo.
Kokovic, A. (1990). Doba nasilja i sport, Novi Sad: Sposs World.
Trougs, F., Liht, K. (1967). Kako da budem uvek mlad, zdrav, sposoban, Beograd: Sport u sluzbi coveka.
