_fudbalski-stadioni-i-oblici-nasilja-tipicni-za-moderno-drustvo.jpg "Fudbalski stadioni i oblici nasilja tipični za moderno društvo")
Ako postoji jedan određeni oblik nasilja koji se obično povezuje sa sportom ili barem navijačima, to je huliganstvo. Moglo bi se reći da je u svakodnevnoj komunikaciji huliganstvo jedini prepoznatljiv oblik nasilja, zanemarimo li nasilje među samim sportistima bilo na terenu ili zbog prekomernih napora. To fokusiranje na huliganstvo verovatno je odraz medijskoga preuveličavanja određenih nasilnih događaja ili možada stav većine ljudi da je huliganstvo nemoguće izmiriti sa tradicionalnim, slavljeničkim aspektom sporta.
Da bi se, međutim, huliganstvo shvatilo, valja gledati dalje od uobičajenih definicija i kolektivne percepcije problema te prevladavajućih stereotipa i predrasuda. Uobičajena je percepcija huligana kao mladoga engleskoga muškarca koji se teško uklapa u društvo, delikvent je u svakodnevnom životu, te se napija i koristi fudbalske utakmice kao priliku za divljanje na stadionu. No, događaji su pokazali da je društvena realnost ovog fenomena mnogo složenija, nego što zamišljamo na temelju takve pojednostavljene slike.
Primera je mnogo: pretučeni policajci na tribini Boulogne stadiona Parc des Princes, 13. Avgust 1993. na utakmici između Paris Saint-Germainea i Caena; napad četvorice huligana na policajca Daniela Nivela u blizini stadiona Bollaert u Lensu 21. Juni 1998. na Svetskom prvenstvu; sve česče izjave rasizma, nacionalizma i ksenofobije na stadionima kako na Balkanu tako I širom Europe, od Rima i Parme u Italiji, do stadiona Atletica i Real Madrida u Španiji, PSG-a u Francuskoj, Crvene zvezde u bivšoj Jugoslaviji; ili sukoba između navijača na utakmici Lige prvaka između PSG-a i Galatasaraya 13. Marta 2001, u kojem je povređno 56 ljudi.
Huliganstvo ima mnoga obličja i raširen je svuda niz cele Europe i Balkana. Iskrivljena percepcija stvarnosti ima možda svoje korene u tragičnim događajima od 2. Maj 1985, koje je prenosila i televizija, kada je na stadionu Heysel, na utakmici Uefine Lige prvaka između Liverpoola i torinskoga Juventusa, poginuo 31 gledalac, te u naknadnim interpretacijama te tragedije i sankcijama koje su potom nametnute engleskim klubovima i navijačima. Pa ipak, Heysel nije izolovan slučaj u istoriji fudbala i na fudbalskim stadionima, ali o tome ćemo pisati drugi put u nekoj od konkretnijih analiza.
Takvi oblici nasilja utiču na fudbal i samoj atmosveri u njemu širom sveta, no ne mogu se svi pripisati samo engleskim navijačima, niti običnim prekršiteljima zakona. Kako bismo razumeli huliganstvo, nije dovoljno posmatrati samo česte slučajeve ekstremnoga fizičkog nasilja. Umesto toga, događaje trebamo smestiti unutar istoriskih i društvenih procesa, kako bismo ih pravilno mogli protumačiti.
Huliganstvo se prečesto karakteriše na osnovi njegovog krajnjeg izraza: fizičkog nasilja ili štete načinjene nad imovinom i infrastrukturom. Nasilje može biti delo grupe navijača na fudbalskom stadionu, ili uzeviši u obzir današnje sigurnosne mere (zaštitni prsten oko igrališta, prisutnost redara na stadionu, prisutnost policije, videonadzor i privođenje prekrštelja na sud istoga dana), može se dogoditi i na određenoj udaljenosti od stadiona. Ono može biti usmereno protiv policije ili slučajnih prolaznika koji nemaju veze s utakmicom, cilj može biti razbijanje automobila i izloga trgovina ili kamenovanje autobusa sa navijačima protivnika.
