Huliganstvo, mladi i socijalna dezorjentisanost
Ako postoji jedan određeni oblik nasilja koji se obično povezuje sa sportom ili barem navijačima, to je svakako huliganstvo. Moglo bi se reći da je u svakodnevnoj komunikaciji huliganstvo jedini prepoznatljiv oblik nasilja, ukoliko zanemarimo nasilje među samim sportistima, na samim igralištima ili izvan njih.

To fokusiranje na huliganstvo verovatno je odraz medijskog preuveličavanja određenih nasilnih događaja ili stav većine ljudi da je huliganstvo nemoguće izmiriti sa tradicionalnim, slavljeničkim aspektom sporta. Istodobno, postoje određeni faktori koji imaju bitan utjecaj na pojavu novih oblika huliganstva u europskom fudbalu.

Društvena dezorjentisanost
Sociološke analize devijantnog ponašanja neko su vreme pokazivale da situacija dezorjentisanosti, u kojoj nedostaje ili slabi osećaj postojanja društvenih normi, može podstaći nasilno ili delinkventno ponašanje. Pojam dezorjentisanosti, koji obuhvata nejasnu ideju socijalne deregulacije (Boudon i Bourricaud 1982), zapravo je univerzalan izraz za najrazličitije pojmove, a što je razvidno iz raznih načina na koje ga Durkheim obašnjava u svojim delima Podela rada (1893) i Samoubistvo (1897).

Upotrijebivši pojam socijalne dezorganizacije, Merton (1965) shvata devijantno ponašanje kao trenutak kad pojedinac raskida sa standardnim pravilima društvene razmene. Odbačeni od drugih članova društva, iako s njima dele iste ciljeve, određeni pojedinci razvijaju oblike devijantnog i konfliktnog ponašanja. Društvena dezorjentisanost tako postaje snažan proces koji pojedincima otežava legitimno uključivanje u (društvene) aktivnosti, što neke od njih podstakne da se suprotstave ili pobune protiv autoriteta.

Prvo što treba naglasiti u ovom kontekstu jeste da ne postoji pravi odnos između uprava fudbalskih klubova i navijačkih organizacija, već samo obični mladi ljudi.

Paralelno sa slikom o pojedincima lošega društvenog položaja, nedovoljno uključenim u društvo ili onima koji pripadaju najnižim društvenim slojevima, antropološka i sociološka istraživanja (Armstrong i dr. 1991; Bodin 1998, 1999 a/b i 2001; Dupuis 1993a/b; Giulianotti 1995; Williams 1991; Zimmerman 1987, uz ostale), temeljena na terenskim zapažanjima i informacijama o huliganstvu dobijenim od samih huligana, oslikavaju i istančavaju društvenu stvarnost i upozoravaju na niz sličnosti u različitim zemljama gde su istraživanja bila sprovedena.

Prvo što su sociolozi i antropolozi utvrdili da tri četvrtine onih koji su priznali da su počinili delo huliganstva pripadaju tvrdom jezgru navijačkih grupa. Za većinu njih zajedničke su dve karakteristike: 88,2% su muškarcii 74,9% mlađe je od 27 godina. Iako postoje i huliganke, manje su od muškaraca uključene u izrazito nasilne aktivnosti. To, naravno, ne znači da ne snose odgovornost za počinjeno nasilje i da nemaju određenu ulogu u njemu (Bodin i dr. 2004 a/b). Dobijeni podaci o huliganstvu ovde se povezuju s onima o klasičnoj delinkvenciji: iskljućenost nije samo po sebi dovoljno objašnjenje za delinkvenciju i devijantno ponašanje.

U mom istraživanju na temu sociološki aspekti nasilnog i agesivnog ponašanja na sportskim manifestacijama u Makedoniji isto tako sam dobio frapantne podatke o učešću mladih u razne nasilne i agresivne aktivnosti na sportkim manifestacijama u Makedonji, tako da sam utvrdio da na su sportskim manifestacijama po polovnoj pripadnosti muškarci dominantni i to sa 83,8 % dok je ženski pol prisutan na sportskim  manifestacijama u Makedoniji sa 16,2%. Isto tako kog varijable uzrasta, pokazalo se da su 67,2% mladi uzrasta od 15 do 27 godine, do 32.8 % su uzrasta od 28 do 37 i više godina, što ukazije na podatak da su apsolutno mladi ljudi deo sporstkih manifestacija u Makedoniji (Anastasovski, I 2010).
 

Literatura:
Anastasovski, I. (2010). Sociološki apsekti na nasilno i agesivno odnesuvanje na sportski manifestacii vo Republika Mekedonija, Skopje: doktorski trud ISPPI.
Bodin D., Le hooliganisme, PUF, Paris, 2003
Bodin D. (ed.), Sports et violences, Chiron, Paris, 2001a
Bodin D., Hooliganisme: vuritus et mensonges, ESF, Paris, 1999a
Bodin D., "Le hooliganisme en France", in Sport, No. 165/166, pp. 38-118,
1999b
Bodin D., "Football, supporters, violence: la non-application des normes
Dominik, B., Robene, L., Heas, S. (2007) Sport i nasilje u Evropi, Zagreb: Kniga trgovina, str. 44-46
 
Autor: Prof. dr. Ivan Anastasovski
Objavljeno: 14.06.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Huliganstvo kao pojava i huligani kao obični m...
> Reakcije navijačkih grupa u frustracionim situ...
> Fudbalski stadioni i oblici nasilja tipični za...
> Nastanak huliganizma u sportu
> Huligani nisu iznad zakona
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...