_Nacionalizam-i-rasizam-kao-negativne-pojave-u-sportu-i-na-sportskim-desavanjima.jpg "Nacionalizam i rasizam kao negativne pojave u sportu i na sportskim dešavanjima")
Moramo se ponovo osvrnuti na ove negativne pojave koji vladaju sportom danas u svetu, a to su nacionalizam i rasizam, koji čine pogodno tlo za manipulacije raznih vrsta u sportu i na sportskim dešavanjima.
Koreni nacionalizma i rasizma nalaze se pre svega u društveno-ekonomskim i društveno-političkim odnosima. Ovo je jedno najopštije određenje. Nešto bliže i preciznije određivanje uzorka nacionalizma i rasizma moglo bi da se traži u prirodi odnosa, naime u etatizmu kao sveopštem i dominantnom društveno-ekonomskom i društveno-političkom odnosu. To znači, u takvoj poziciji i ulozi države u društvu koja obezbeđuje monopolsku (arbitrirajuću) kontrolu i usmeravajuću funkciju aparata drže partije nad gotovo svim tokovima društvenog života (Štakić, Đ. 2000, str. 178)
Rezulati u sportu su deo naconalne samopotvrde. To je bila smisaona deviza prvim Olimpskim igrama gde je cilj bio da učestvuju sve nacije u svim sportovima, Kepeska, J. 2000, str. 108). I dan danas ostaje kolektivna težnja za nacionalnim sportskim rezultatima i identifikacija sportskih upeha sa nacijom, odnosno sportkom naciiom. Otuda i stroga briga od strane nacija (država) za sport i sportske rezultate preko specijalnih pristupa pre svega profesionalnog sporta. Zato moramo reći da nacionalizam i rasizam u sportu egzistira i to moramo prihvatiti kao realnost.
Međutim, ono što je nepihvatljivo za nas to je manipulacija nacionalizmom i rasizmom u sportu i na sportskim dešavanjima, kao nove negativne pojave.
Svha sporta je da ujedinjuje i zbližava ljude i nacije, i to je njegova plemenita uloga i funkcija, nažalost u zadnje vreme neki moćnici (bilo sa aspekata politike ili biznisa) žele da tu njegovu primarnu ulogu i funkciju, stave u drugi plan a kao primarno mu nameću negativnu ulogu i funkciju da preko njega šire mržnju, nacionalizam, rasizam itd.
Pojava nacionalizma i rasizma (nacionalističkih i rasističkih ispada) u sportu na sportskim dešavanjima, niti je slučajna, niti je odvojena od opšte strategije vladanja (Anastasovski, I. 2011). Nacionalizam i rasizam, posredno ili neposredno, aktivno ili "zatvaranjem očiju", se stimulišu, a to ponekad rade i sama društva. To je jedan od najrazličnijih vidova kanalisanja svesti masa, jedan od najperfidnijih oblika korumpiranja ljudi, razbijanja njihove aktivističke, kritičke svesti koja pokušava da se obračuna sa eksplatacijom i nametanjem, to je jedan od najmračnijih načina zaustavljanja istorije, pokušaj obračuna sa svim onim za šta se čovek već izborio.
Zato zaključak mnogih studija na temu nacionalizam i rasizam u sportu i na sportskim dešavanjima, kaže da je u poslednje dve decenije eskalcija sve vec?a.
U svetu i kod nas činimo ozbiljne napore da to ponašanje, kao isključivo negativno, u sportu i na sportskim dešavanjima suzbijemo. U sve to je uklučen sav naučni, stručni i sportski potencijal koji je stavljen u funkciji za pronalaženje načina za borbu protiv devijantnih ponašanja (nacionalizam i rasizam) na sportskim arenama širom sveta.
Možemo sa sigurnošću da zaključimo da se organizuju razne konferencije sa veoma otvorenom debatom u odnosu na ova pitanja. Mnoge države su u svoje društvene sisteme uveli i zakone o sprečavanju ovog vida ponašanja u sportu i na sportskim dešavanjima. Važno je preuzeti preventivne aktivnosti u okviru zajednice oko podizanje svesti javnosti i razmatranje pitanja ovog fenomena, a zatim podsticati akcije zajednice, koje ukazuju na društvene i materijalne uzroke nasilja u zajednici kao celini.
Literatura:
1.Anastasovski, I. (2011). Nacionaloizam I rasizam u makedonskom sportu (fudbalu), Beograd: FARE, Unite ageist nationalism and racism on the Balkan. Power point presentation.
2.Kepeska, J. (2000). Temi od socilogija na sport, Skoplje: Data-pons, str. 108.
3.Štakić, Đ. (2000). Sociologija sporta, Beograd: Univerzitet u Beogradu, str. 178.
