Sport i stres
Postoji izreka koja kaže: Ljudi su poput vrećica čaja, ne znate njihovu jačinu sve dok ih ne stavite u vrelu vodu". U stresnim situacijama uverenja, snaga pojedinaca i njegove barijere stavljeni su na probu. I u takvim situacijama, stres postaje izazov koji je neophodno pozitivno razrešiti. Kada se suočimo sa izazovnim situacijama, mozak obavlja brzu pretragu.

Homeostaza centralnog nervnog sistema narušena stresnim signalima dovodi do promena u neuroendokrinoj osovini. Nadbubrežne žlezde odgovaraju tako što izlučuju prvi od glavnih hormona stresa - adrenalin - za klasičnu reakciju "bori se ili beži". Puls počinje da se ubrzava, kako adrenalin ubrzava otkucaje srca, šaljući dodatnu krv u mišiće i organe, kiseonik nadolazi, bronhije u plućima se šire, a mozak oslobađa prirodne analgetike koji se zovu endorfini... Ova faza, u kojoj adrenalin igra vodeću ulogu, predstavlja momentalnu reakciju na stres.

Osećaj psihičkog, ali i fizičkog balansa (takozvani ekvilibrijum) vratiće se u ravnotežu u zavisnosti od svesne procene postojeće situacije i prethodnih iskustava. Spremnost da se suočimo sa situacijom i razrešimo je, uslovljava nivo stresnog odgovora. Odgovor na stres je, u stvari,  emocionalni odgovor. Ako procenjujemo različite adaptacione mehanizme pojedinca, dijapazon tih mogućnosti je ograničen onda kada su spoljni uslovi u izrazitoj suprotnosti sa čovekovim osobinama. Tada čovek reaguje bekstvom iz tih uslova u neurozu i različite oblike mentalnih poremećaja. Bilo da je izazivač stresa mala promena stava ili napad koji je opasan po život, mozak određuje kada je unutrašnja ravnoteža tela narušena i započinje mere za vraćanje u ravnotežu. Mozak, dakle, odlučuje šta je preteće a šta nije.

Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da reakcije na stres mogu biti bihejvioralne, somatske, psihološke tj. emocionalne, kognitivne i socijalne.

Bihejvioralne se najviše ogledaju u povišenim ili sniženim nivoima aktivnosti, upotrebi ili zloupotrebi supstanci kao što su alkohol i droge, teškoće u komuniciranju ili slušanju, javljaju se razdražljivost, agresivnost, nekontrolisani izlivi besa, svadljivost, narušavanje radne discipline, ali i nesposobnost da se čovek u stresnim situacijama odmori i opusti, što se reflektuje na njegove radne (mentalne i fizičke) sposobnosti. Kod bihejvioralnih reakcija mogu se javiti i napadi plača, preteran oprez, narušen odnos usmeravanja i održavanja pažnje i izbegavanje aktivnosti, mesta, pa čak i osoba koje izazivaju određena osećanja.

Somatske reakcije mogu da se jave u vidu gastrointestinalnih problema, tenzionih glavobolja i ostalih bolova u telu ili mišićima, smetnji sa vidom, kao gubitak ili porast telesne težine, pa čak i kao osećaj jeze ili znojenja. Takođe, mogu se pojaviti i tremor ili trzanje mišića, hroničan zamor ili poremećaji spavanja, kao i celokupan poremećaj imunog sistema.

Najčešće, i one koje u većini slučajeva prepoznajemo i "krstimo" kao rekacije na stresogene situacije i faktore jesu psihološke, to jest emocionalne reakcije kao što su tuga, osećanje "potištenosti" ili "loše volje", anksioznost ili strah, razdražljivost, osećaj krivice (najčešće zbog neuspeha ili nepostizanja nekog rezultata, očekivanja i sl) i time uslovljen osećaj manje vrednosti, beznadežnost, apatija i u velikom broju slučajeva depresija.

Međutim, istraživanja su pokazala da su učestali i poremaćaji kognitivne prirode: opsesivne misli i razmišljanja, smanjeno pamćenje, loša koncentracija, teškoće pri odredjivanju prioriteta ili donošenju odluka, gubitak objektivnosti.

Najzad, tu su i socijalne reakcije koje se ogledaju u izolaciji, samooptuživanju, odbijanju podrške i pomoći i traženje krivice u drugima.

Kada je odgovor na stres aktivan tokom dužeg vremenskog perioda, može doći do oštećenja kardiovaskularnog, imunog i nervnog sistema. Ljudi razvijaju šeme reakcija na stres koje su različite onoliko koliko se i pojedinci razlikuju, jer one jednostavno sugerišu potrebu za korektivnom merom radi limitiranja njihovog uticaja. Istraživanja su pokazala da izvestan broj sportista ne uspeva da se izbori sa pritiskom javnosti i teretom slave, željama i očekivanjima koja se projektuju na njega. Stres bez oslobađanja može da dovede do izgaranja ("burnout"), koje ima dramatične, kontraproduktivne efekte na mišljenje i funkcionisanje. Izgaranje se može posmatrati kao akutni model stresa u kojem su zdravlje i kvalitet života bitno narušeni. Ako trener, sportista ili njegovo okruženje ne prepoznaju ovo stanje, granica prelaska u anksioznost i depresiju postaje gotovo nevidljiva... Ovo je trenutak kada stres prerasta u krizu.

Uspešno upravljanje stresom je kombinacija podrške zajednice, izazova okruženja i individualnog treninga. Neprirodno je zamisliti sredinu bez stresa, kao i pojedinca u takvom okruženju. Iz tih razloga optimalan "terapijski" pristup je usmeren na razumne korake koji se preduzimaju da bi se povisio prag spremnosti na promene kod pojedinca i okruženja.
 
Autor: Zorana Stakić
Objavljeno: 10.07.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Kineziološki aspekti stresa i antistresa
> Upravljanje stresom u sportu
> Bolest putovanja i sport
> Protokol za hitnu pomoć u sportu
> Korišćenje zabranjenih supstanci u sportu
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...