Kada sportista padne, klupski lekar mora da uzme u obzir i medicinske i traumatske uzroke. Prioritet prvog pregleda je ustanovljavanje po život opasnih povreda čiji ishod može biti preokrenut. Ovo uključuje opasnost po vazdušne puteve, vratnu kičmu, disanje i cirkulaciju. Na primer, ako postoji problem vezan za disajne puteve ili cirkulaciju, postoji ograničen period vremena, samo 4 minuta, pre nego što nastanu ireverzibilna oštećenja moždanih ćelija zbog niskog nivoa kiseonika.
Pošto su ove strukture i funkcije proverene, prelazi se na ustanovljavanje neuroloških, medicinskih i po život opasnih hitnih stanja. Medicinska hitna stanja uključuju dehidraciju, bolesti vezane za (spoljašnju) temperaturu i širok spektar akutnih medicinskih problema.Procena uvek počinje prvim pregledom, koji se radi na terenu pre pomeranja pacijenta.
Popularan algoritam je "ABCDE" pristup, uveden od strane Američkog koledža hirurga, kako bi se obezbedio jedinstven način pregleda povređenog pacijenta. ABCDE pristup je skraćenica od početnih slova engleskih reči koje znače: disajni putevi i cervikalna kičma (Airway), disanje (Breathing), cirkulacija (Circulation), onesposobljenost (Disability) i izloženost (daljem povređivanju) i (uslovi) okoline (Exposure and Environment).
Svaki korak treba da bude proveren pre pomeranja igrača sa terena. Važno je redovno reevaluirati ove korake kako biste bili sigurni da se stanje nije promenilo od momenta prve procene. Sprovođenje stepenastog pristupa pomaže da se nijedan važan aspekt pregleda ne izostavi.Tokom prvog pregleda, nema potrebe pomerati sportistu. On/ona treba da bude ostavljen/a u položaju kojem je zatečen/a, sem ako postoji trenutna opasnost od ozbiljne povrede koja zahteva obradu.
Osoblje medicinskog tima treba da nosi rukavice kad god pruža pomoć sportisti i da primenjuje univerzalne mere predostrožnosti kako bi se izbegao direktan kontakt sa telesnim tečnostima i sekretima.
ABCDE Pristup
A - airway - Disajni putevi
Procena - Procena disajnih puteva i disanja je prioritet u pristupu povređenom sportisti. U slučaju povrede glave i vrata, uvek postoji bojazan da je disanje ugroženo. Ako postoji gubitak svesti, najčešći uzrok opstrukcije disajnih puteva je zapadanje jezika. Povreda usne duplje, lica, direktna povreda vrata i strana tela u usnoj duplji, kao što je štitinik za zube, su ostali razlozi opstrukcije disajnih puteva.
Kod pregleda sportiste koji je pao, jednostavan početni test je da sportistu pitate za njegovo/njeno ime. Ako može jasno da izgovori, disajni putevi najverovatnije nisu ugroženi. Poremećeno disanje koje zvuči kao klokotanje, zviždanje i dahtanje može ukazati na delimičnu opstrukciju disajnih puteva. Znaci opstrukcije disajnih puteva su i uznemirenost i smanjen nivo svesti. Uznemirenost može da ukaže na otežano disanje ili nedostatak kiseonika.
Cijanozaje znakhipoksemije (niska oksigenacija) i vidi se kao Ijubičasta prebojenost korena noktiju i predela oko usana. Cijanozu je teže uočiti ako sportista ima tamnu boju kože. Uvlačenje interkostalnog predela (retrakcija) i upotreba pomoćne disajne muskulature ukazuje na problem sa disanjem ili disajnim putevima.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Postupak - Vratna kičma se mora zaštititi tokom prvog pregleda, posebno ako je sportista bez svesti ili je uznemiren. Vrat se uglavnom stabilizuje manuelnom imobilizacijom držanjem glave u ravni. U ovom manevru, osoba koja vrši stabilizaciju, postavlja ruke sa obe strane glave sportiste kako bi se sprečili iznenadni pokreti ili rotacija vrata. Ako su disajni putevi ugroženi, glavna briga je ponovno uspostavljanje njihove prohodnosti. Prvi korak je otvaranje usta i provera da li postoje strana tela u usnoj duplji i da li jezik vrši opstrukciju.
Ovo može biti urađeno manevrom podizanja brade. Da biste ovo izveli, stavite kažiprst ispod mandibule i blago povucite palcem donju usnu. Važno je da se prilikom vršenja ovog pokreta vrat ne savije ili zabaci. U slučaju da su disajni putevi opstruirani jezikom, jezik će sa podizanjem brade "pasti" napred i tako će se osloboditi opstrukcija. Međutim, ako jezik i dalje predstavlja problem, manevar zahvata vilice se može izvesti stavljanjem ruku iza ugla donje vilice i pomeranjem mandibule unapred.
Budite veoma oprezni pri stavljanju prstiju u usta sportiste, jer kod ugriza postoji opasnost od ozbiljnih povreda prstiju. Lekar treba da pregleda usnu duplju zbog eventualnog prisustva stranih predmeta kao što su štitnik za usta, rasklimatani zubi, koje treba ukloniti forcepsom. U protivnom, može se izvesti zahvat prstom, kada sa kažiprstom uklanjaju strana tela, vodeći računa da se predmet ne gurne joj niže u grlo. Aspirator je veoma koristan ako treba ukloniti krv ili povraćeni sadržaj.Orofaringealni tubus predstavlja šuplju, izvijenu cev, koja može biti plasirana kako bi obezbedila prohodnost disajnih puteva.
Ona se koristi samo kad je sportista bez svesti. Dužina disajnih puteva se procenjuje merenjem udaljenosti između prednjeg dela zuba i ugla bočne strane vilice i poređenjem sa dužinom disajnih puteva određuje se promer. Tubus se plasira tako što se konkavni deo okrene prema krovu usne duplje (naopako), zatim tubus klizi uz krov tvrdog nepca dok ne dođe do mekog nepca. Tada se tubus zarotira za 180° tako da je šupljina okrenuta na dole, a tubus postavljen preko jezika. Nazofaringealni tubus je fleksibilna cevčica koja može biti umetnuta kod s vesnog pacij enta kroz nosnu duplj u do zadnj eg dela usta, zaobi laženj em jezika.
Mora biti dobro podmazan i nežno plasiran. Nazofaringealni tubus se ne može koristiti ako postoji povreda nosa ili srednjeg dela lica.U većini slučajeva, moguće je ventilirati sportistu bez svesti orofaringealnim tubusom ili balon maskom. Međutim, ako lekar ne može da drži tubus i ventilira pacijenta, potreban je definitivni tubus, kao što je orotrahealni, nazotrahealni ili uspostavljanje hirurškog tubusa (krikotireoidotomija ili traheostomija). Još jedna indikacija za plasiranje definitivnog tubusa je zaštita donjih respiratornih puteva od aspiracije tečnosti. Lekar mora da bude iskusan u postavljanju tubusa.
A - vratna kičma
Procena - Imobilizaciju vratne kičme treba uraditi istovremeno sa procenom prohodnosti disajnih puteva, jer se povrede vratne kičme mogu prevideti, što može imati ozbiljne posledice. Nepravilna obrada nestabilne vratne kičme može da uzrokuje povrednu kičmene moždine. Treba imobilisati vratnu kičmu ako je mehanizam povrede takav da postoji mogućnost povrede vrata ili ako se pacijent žali na stalan bol u vratu. Indikacije za postavljanje kolira uključuju ozbiljnu povredu vrata ili gornjeg dela leđa, povredu glave, posttraumatski gubitak svesti, posttraumatski šok, neurološke ispade koji prate disfunkciju centralnog nervnog sistema, intoksikacije, nemogućnost govora i dr.
Postupak - Kacigu i drugu zaštitnu opremu na glavi ne treba skidati, sem ako je neophodno da se uklone zbog pristupa disajnim putevima. Savijanje (fleksiju) ili istezanje (ekstenziju) vrata treba izbeći; treba primeniti imobilizaciju vrata u ravni dok se ne stabilizuje vratna kičma kolirom ili daskom za kičmu. Najbolje je da postoji osoba zadužena za imobilizaciju vrata, kako bi se izbegli nepotrebni pokreti vratne kičme.Ako je sportista opružen i bez svesti, može biti potrebno okrenuti ga na bok. Sa najmanje još 3 osobe na jednoj strani igrača, vođa obezbeđuje imobilizaciju glave u ravni, izbegavajući istezanje i savijanje vrata. Pacijent se okreće prema pomoćnicima.
Vođa koordinira okretanje brojeći do 3. Vođa tima mora biti siguran da su pacijentu pre nego što se okrene na bok ruke prekrštene na grudima, tako da budu na pravom mestu kada se okrene potrbuške (supini položaj). Treba postaviti kolir odgovarajuće veličine kako bi se vrat imobilisao u neutralnom položaju. Potiljak veoma male dece je isturen prema telu zbog njihove proporcionalno velike glave. U takvoj situaciji, može biti potrebno podmetanje jastučića ispod ramena (debljine oko 2.5 cm) da bi se vratna kičma dovela u neutralan položaj. Slično, treba podesiti visinu glave ili ramena podmetanjem jastučića kod sportista koji nose kacigu ili naramenice, i na taj način osigurati pravilno postavljanje vrata.
B - Disanje
Procena - Glavni cilj je održavanje adekvatne oksigenacije vitalnih organa. Pošto je završen pregled prohodnosti disajnih puteva i vratne kičme, potrebno je proveriti disanje. Naginjanjem iznad sportiste, klupski lekar treba da posmatra simetrične pokrete grudnog koša nastale disanjem. Asimetrija pokreta ukazuje na povrede zida grudnog koša. Slušati disanje iznad usne duplje. Slušanjem stetoskopom iznad svakog plućnog krila i vrata, proveriti da li postoji zadovoljavajući dotok vazduha, kako bi se osiguralo spontano disanje ili disanje potpomognuto disajnim balonom. Krv ili vazduh u plućima može da blokira čujnost disajna. Osetiti u predelu prednjeg dela vrata traheju, kako bi se proverilo da nije došlo do pomeranja traheje sa srednje linije vrata. Ako je došlo do ozbiljne povrede grudnog koša, pri tom postoje teškoće u disanju i devijacija traheje na suprotnu stranu od dela grudnog koša na kome postoji oslabljeni disajni šum, posumnjajte na tenzioni pneumotoraks.
Postupak - Balon-maska (ambu balon) se može koristiti kao sredstvo za mehaničku ventilaciju sportiste koji ne diše spontano. Ako se sumnja na neadekvatnu oksigenaciju, treba dati kiseonik. Veštačko disanje uz pomoć balon-maske mogu da izvode jedna ili dve osobe. Prvo se maska odgovarajuće veličine stavi iznad usta i nosa. Ako samo jedna osoba izvodi veštačku ventilaciju, jedna ruka se koristi za držanje maske na odgovarajućem mestu, a druga za pritiskanje balona. Da bi se održao dobar kontakt između maske i pacijentovog lica, pritisnite masku držeći je palcem i kažiprstom, a preostalim prstima postavljenim ispod ugla donje vilice, povlačite donju vilicu napred. Ako i dalje postoji problem u ventilaciji, posumnjajte na opstrukciju disajnih puteva, problem sa opremom ili lošu tehniku izvođenja.
Ako sportistu ne možete ventilirati, ponovite korake vezane za disajne puteve kako biste isključili opstrukciju, proverite opremu za slučaj da je neispravna i ponovo postavite balon-masku Tehnika sa dve osobe je mnogo efikasnija. Jedna osoba postavlja i priljubljuje masku obema rukama dok druga osoba vrši ventilaciju stiskajući kesu obema rukama. Ventilaciju treba izvoditi učestalošću od jednog uduvavanja svakih 5 sekundi.
Druge mogućnosti za veštačku ventilaciju uključuju džepnu masku i oživljavanje usta-na-usta. Džepna maska ima dva dela, masku koja prijanja na nos i usta sportiste i deo kroz koji se izvodi ventilacija udisanjem u za to predviđeni dodatak. Ako ne postoji oprema za ventilaciju, treba primeniti oživljavanje usta-na-usta. Jednom rukom zatvorite nos pacijenta, a drugom držite bradu i osigurajte da su usta otvorena. Usne osobe koja daje veštačko disanje moraju biti čvrsto priljubljene za usne sportiste jer osoba koja oživljava treba svojim izdahnutim vazduhom da ispuni pluća sportiste.
Tenzioni pneumotoraks je povreda koja ugrožava život. Ako se sumnja na tenzioni pneumotoraks, veliku šuplju iglu treba odmah plasirati s prednje strane grudnog koša kroz drugi međurebarni prostor, kako bi se omogućilo da vazduh koji pritiska pluća izađe iz pleuralne šupljine. Sportista mora biti transportovan radi definitivnog zbrinjavanja, koje uključuje postavljanje grudnog tubusa.Pulsni oksimetar je korisna sprava koja može da proceni saturaciju kiseonika i perifernu perfuziju sportiste. Senzor se obično stavlja na prst ruke, noge ili usnu školjku. Normalni nivo saturacije kiseonikom je blizu 100%, a kada padne ispod 92% postoji razlog za zabrinutost.
C - Cirkulacija
Procena - Cilj ovog koraka algoritma je da se uoče znaci šoka ili srčane insuficijencije. Obično je sportista u stanju hipovolemije zbog dehidracije. Međutim, u slučaju povrede, razlog hipovolemije može biti krvarenje. Unutrašnje krvarenje u treću šupljinu, kao što je gradna duplja ili abdomen, ili zbog preloma dugih kostiju ili karlice, može dovesti do ozbiljnog gubitka krvi i šoka. Drugi uzroci šoka (nehipovolemijski) su kardiogeni šok, tenzioni pneumotoraks i neurogeni šok prouzrokovan povredom kičme.
Početna procena funkcije kardiovaskularnog sistema obavlja se palpiranjem karotidnog pulsa. Puls se lako proverava palpiranjem ispod ugla donje vilice. Kod pada vrednosti arterijskog pritiska lakše se palpira nego periferni pulsevi npr. puls nad radijalnom arterijom. Ako ne možete da palpirate karotidni puls ni na jednoj strani vrata, a sportista pokazuje druge znake šoka, posumnjajte na zastoj srca ili aritmiju i razmislite da odmah počnete sa kardiopulmonalnom reanimacijom. Ako imate defibrilator, utvrđivanje srčanog ritma postaje prioritet. Ritmovi kao što su ventrikularna fibrilacija i ventrikularna tahikardija mogu biti korigovani u stabilni ritam defibrilacijom. Šansa za uspešnu konverziju se rapidno smanjuje sa smanjenjem oksigenacije tkiva.Ako postoji puls, utvrdite učestalost i ritam.
Proverite da li je ritam regularan, bez preskakanja i dodatnih otkucaja. Prosečna učestalost srčanih otkucaja u mirovanju za odraslu osobu iznosi od 60 do 100 otkucaja u minutu. Kod dece do 5 godine starosti prosečna vrednost je 140 ili viša, a pre puberteta je oko 120 udara u minutu. Utrenirani sportisti mogu imati niži puls u mirovanju od prosečne osobe, kod sportista koji se bave sportovima izdržljivosti, nekad i 40/min. Zbog toga puls koji ukazuje na tahikardiju može biti (varljivo) niži kod sportista.
Sportisti imaju bolje mehanizme kompenzacije kod hipovolemije, tako da je teže uočiti početne znake šoka.Znaci šoka, osim tahikardije uključuju perifernu vazokonstrikciju i smanjen nivo svesti. Proverite kapilarno punjenje jagodica prstiju, kako bi proverili perifernu cirkulaciju. Ako postoji sumnja na šok, merenjem krvnog pritiska može se utvrditi sniženi krvni pritisak ili smanjen pulsni pritisak. Ipak, tokom prvog pregleda, merenje krvnog pritiska nije uvek praktično.
Postupak - Ako postoje znaci šoka, odmah započnite pripreme za prebacivanje sportiste u medicinsku ustanovu. Ako postoji vidljivo krvarenje, izvršite kompresivno povijanje rane. Podignite donje ekstre-mitete iznad nivoa srca, sem ako postoji komplikovana povreda donjih ekstremiteta. Što je pre moguće, intravenski nadoknadite tečnost. Fiziološki rastvor (0.9% NaCl) je tečnost izbora. Alternativa je Ringerov rastvor. U slučaju šoka, možete dati 1 do 21 fiziološkog rastvora uz proveru reakcije. Ako ne postoji nikakva reakcija, razmotrite nehemoragične uzroke šoka. U slučaju ozbiljnog krvarenja, sportisti može biti potrebna transfuzija krvi u odgovarajućoj medicinskoj ustanovi.
D - Nesposobnost
Procena - Kada se završi sa ABC koracima, treba usmeriti pažnju na isključivanje "nesposobnosti", posebno intrakranijalnihpovreda, povreda kičmene moždine ili perifernih nerava. Dok utvrđujete da li postoji povreda glave ili vrata, ne pomerajte sportistu i ne skidajte ni jedan deo opreme, sem ako postoji neposredna opasnost po život ili opasnost od dodatnog povređivanja. Dok se ne isključi povreda vrata, vrat mora biti imobilisan u ravni. Imajte na umu da druga bolna povreda ili prethodna potreba lekova može da odvuče pažnju sportiste od bola u vratu. Nivo svesti sportiste i odgovor na verbalnu komunikaciju se lako utvrđuje posmatranjem pokreta očnih jabučica i postavljanjem pitanja, npr, "Kako se zovete?".
Treba posumnjati na ozbiljnu povredu glave ako sportista nije u stanju da odgovori koherentno ili ako je konfuzan. Uvek posumnjajte na ozbiljnu povredu glave i vrata kod sportiste bezisvesti. Ne pokušavajte da osvestite sportistu upotrebom mirišljavih soli ili amonijaka, jer jak miris može da uzrokuje naglo zabacivanje glave. Potražite znake krvarenja iz ušiju, nosa ili usta, ili modrice oko očiju ili baze lobanje. Ovi znaci mogu da ukažu na frakturu lobanje i skrivenu povredu mozga.
Ako sportista nema normalni nivo svesti ili ima znake povrede glave ili vrata, treba ga transportovati radi daljeg lečenja Brzi neurološki pregled uključuje proveru reakcije zenica lampicom, traženje od pacijenta da pomeri svaki ekstremitet i postavljanje određenih pitanja da bi se proverilo kratkotrajno pamćenje. Izvođenjem testova, očnog, motornog i verbalnog, može se odrediti skor na Glazgov skali kome. Ova skala se uobičajeno koristi u Severnoj Americi za procenu ozbiljnosti povrede glave.
Tokom pregleda očiju, proverite da li postoje spontani pokreti očiju, proverite veličinu zenica, njihovu reakciju na svetlost i simetričnost ekstraokularnih pokreta. Sportista normalno treba da ima spontane, simetrične pokrete očnih jabučica, posebno kao reakciju na verbalnu komandu ili bol. Proverite veličinu i odgovor zenica na svetlost lampice. Obe zenice treba simetrično da reaguju na svetlost. Dilatacija ili slabiji odgovor jedne zenice na svetlost ukazuju na intrakranijalu povredu, obično na strani uvećane zenice. Abnormalni ekstraokularni pokreti ukazuju na paralizu kranijalnog nerva i/ili dodatne intrakranijalne povrede. Motorna funkcija se može brzo proveriti traženjem od sportiste da stisne prste ispitivača i pomeri noge.
Ovo takođe proverava sposobnost izvršavanja komandi.Na kraju, odgovori na postavljana pitanja kao što su "Protiv koga danas igrate?", "Koji je rezultat?" i "Šta ste radili kada ste se povredili?" mogu pomoći u proceni kognitivne funkcije, sposobnosti govora i kratkotrajnog pamćenja. Ako je potrebno, može se uraditi obimniji neurološki pregled tokom drugog pregleda.Za dalju procenu postojanja povrede vrata, ako je sportista svestan, pitajte ga da li ima bol u vratu. Ako se sportista nakon značajnog udarca u glavu ili vrat žali na bol na bilo kom mestu duž vratne kičme, treba imobilisati vratni predeo kičme i transportovati ga u medicinsku ustanovu radi dalje procene.
Ako sportista odgovori da ne oseća bol u vratu, možete nežno proveriti da li postoji osetljivost duž vratne kičme. Ako postoji rizik od pomeranja vrata da bi se izvršila palpacija, onda ovaj korak treba odložiti. Spazam vratne muskulature može da bude direktan rezultat povrede mišića ili nastaje kao zaštitni mehanizam, odgovor na mnogo ozbiljniju, prikrivenu povredu vrata.Sportista koji nije voljan da pomeri vrat često je pretrpeo njegovu ozbiljnu povredu. Jednostavan test je da od sportiste koji leži na leđima (u supinovanom položaju) da podigne glavu sa podloge i bradom dotakne gradni koš. Ovaj test treba izbeći ako postoji ozbiljna sumnja na povredu vrata.
Ako sportista nije u stanju da ovo izvede ili okleva, izbegavajte pokrete vrata i imobilišite kičmeni stub dok se daljim pregledima ne isključi povreda vrata. Ako sportista može bradom da dotakne grudni koš, možete ga pomeriti sa mesta na kome je došlo do povrede, a detaljniji pregledi kojim ćete utvrditi uzrok bola glave ili vrata možete uraditi van terena.Ekstremiteti se mogu brzo pregledati u slučaju postojanja vidljivih preloma, dislokacija ili rana. Ako postoji povreda ekstremiteta, važno je utvrditi da li je neurovaskularni status intaktan proverom osećaja na lak dodir i pulsa distalno od mesta povrede.
Postupak - U slučaju povrede i glave i vrata, procedure stabilizovanja su slične, jer sa ozbiljnom povredom glave može biti povezana povreda vrata i obratno. Ako se sumnja na povredu vrata, treba sve vreme imobilisati vratnu kičmu manuelno ili primenom kolira, a sportistu treba odvesti u bolnicu..Prelomi ekstremiteta mogu se imobilisati udlagama dok ne budu detaljnije procenjeni i tretirani.
U slučaju da prelom uzrokuje ozbiljni neurovaskularni poremećaj, a transport pacijenta je odložen, može se pokušati sa nameštanjem preloma, ali samo ako je lekar iskusan u ovom postupku. Alternativno, povređen ekstremitet se može jednostavno imobilisati u položaju koji smanjuje pritisak na ugrožene krvne sudove i/ili nerve. Ako postoji očigledna dislokacija, iskusan lekar može da pokuša da "vrati" zglob još na terenu. Međutim, ako pokušaj ne uspe, ekstremitet treba imobilisati u udobnom položaju, jer dislokacija može biti iskomplikovana frakturom ili težinom mekog tkiva. Udružene, dodatne
askularne povrede zahtevaju hitan transport radi dalje procene i lečenja.
E - Okolina ili izloženost spoljašnjim faktorima
Procena - Proverite okolinu kako biste bili sigurni da dok se vrši pregled ne postoji druga opasnost po sportistu. Ako je ona prisutna, sportistu treba, što je pre moguće, prebaciti u bezbednije okruženje.Može se posumnjati na povredu izazvanu dejstvom toplote ili hladnoće, na osnovu nedavnih aktivnosti sportiste ili na osnovu vremena. Znaci toplotnog udara su: smanjen nivo svesti i topla, suva koža, pre nego profuzno znojenje. Znaci hipotermije su: smanjen nivo svesti i hladna, bleda, cijanotična koža.Uklanjanje delova sportske opreme može bezrazložno da odloži pružanje važnijih mera pomoći ili da uzrokuje dodatno povređivanje.
Dobar primer je uklanjanje kacige ili štitnika za glavu kod sportiste sa prikrivenom povredom vrata. U većini slučajeva, sem ako pritiska disajne puteve, štitnike za glavu treba ostaviti na mestu sve dok pacijent ne bude u sigurnom okruženju, gde će se uraditi odgovarajući pregledi i tretaman. Međutim, u slučaju ozbiljne povrede može biti neophodan pristup mestu povrede kako bi se pravilno procenila situacija i preduzele odgovarajuće mere. Medicinski tim treba da zna kako se u slučaju hitnosti uklanja zaštitna sportska oprema. Setite se da je najvažnije zdravlje sportiste.
Postupak - Ako su ozbiljne, povrede izazvane toplotom ili hladnoćom treba tretirati tokom prvog pregleda. Dejstvo toplote ili hladnoće može se produžiti i dok se organizuje transport sportiste. Ponovno uspostavljanje cirkulacije uz pomoć tečnosti unete per os ili intravenski pomoći će u korekciji bolesti izazvanih promenom spoljašnje temperature. U slučaju toplotnog udara, sportistu treba brzo rashladiti uklanjanjem odeće ili opreme i hlađenjem kesama sa ledom, prskanjem vodom ili kupanjem u vodi.
Kod sportiste koji pati od hipotermije, mokru odeću i opremu treba ukloniti i sportistu blago zagrevati toplim ćebadima i drugim uređajima (npr. uređajima za zagrevanje vazduha).Ako je potrebno pomeriti sportistu, važno je to učiniti na kontrolisan način, pogotovo ako postoji sumnja o mogućoj povredi kičme. Izbegavajte uklanjanje sportiste sa terena u žurbi kao i pomoć drugih igrača bez supervizije njihovih postupaka. Kod sumnji na ozbiljne povrede glave, kičme ili donjih ekstremiteta, bezbednije je transportovati sportistu sa terena koristeći dasku ili nosila. Korišćenjem tehnike bočnog položaja sa imobilizacijom vrata u ravni, sportista može biti podignut na stranu pod uglom od 45°, tako da se daska može staviti ispod pacijenta. Čelo, brada, trup i karlica su kaiševima pričvršćeni za dasku.
Oslonci, vreće sa peskom ili plastične kese sa sadržajem koji se daje intravenski su postavljene pored glave sportiste i pričvršćene lepljivom trakom ili kaiševima. Sve dok ne bude prebačen u odgovorajuću medicinsku ustanovu na dalja testiranja i krajnju obradu povrede, sportista treba da leži na dasci.Drugi pregled se obavlja van terena, sa strane, ili poželjnije, u za to namenjenoj prostoriji koja je odvojena od terena i tiha, sa adekvatnim osvetljenjem. Cilj drugog pregleda je identifikovanje svih mišićnoskeletnih ili organskih povreda nastalih kao rezultat povrede na terenu. Radi se detaljan pregled, uključujući pregled bilo kojeg naočigled nefunkcionalnog sistema ili zgloba. Tada može biti primenjeno više tretmana iz oblasti prve pomoći.
Ako se razmišlja o povratku na teren, sportistu treba posmatrati i izvršiti funkcionalna testiranja. Osim što identifikuje povrede opasne po život i ekstremitete i stabilizuje stanje pacijenta, klupski lekar treba da bude siguran pri pružanju prve pomoći. Sportista u velikoj meri ima koristi kada je klupski lekar sposoban da obradi male povrede koje dozvoljavaju sportisti da se vrati takmičenju. Međutim, važno je i da klupski lekar prepozna svoje limite u smislu veština kojima je ovladao i opreme koju poseduje. Lekar treba na vreme da odluči da li da transportuje pacijenta u medicinsku ustanovu radi odgovarajućeg pregleda ili definitivnih mera zbrinjavanja.
U slučajevima kada postoji otežana pristupačnost (medicinskom centru) ili ako delimična procena i tretman mogu biti urađeni na licu mestu sa planom za rani kontrolni pregled i dalju negu, lekar može da odluči da ukaže pomoć ili primeni odgovarajuće procedure na mestu sportske manifestacije.Veštine koje su korisne pored terena uključuju ušivanje i obradu rane; imobilizaciju zglobova postavljanjem traka i udlaga; postavljanje kompresivnog zavoja; postavljanje štitnika kao što su štitnici za oči i naramenice i radnje kao što su primena leda i toplote, istezanje sportiste i jednostavna masaža. Od pomoći je poznavanje veština drugih članova medicinskog tima i korišćenje svakog člana po potrebi.
Ušivanje i obrada rane - Od lekara će se možda zahtevati da tretira rasekotine i rane, posebno u kontaktnim sportovima. Lekar treba da bude upoznat sa tehnikama ušivanja i upotrebom sterilne opreme kako bi ušio jednostavne rasekotine. Da bi to uradio potrebni su mu antiseptik ili drugi rastvori za dezinfekciju, lokalni anestetici, materijal za ušivanje, držač za igle, makaze, forceps i gaza. Male ili površne rane mogu se zatvoriti sterilnom lepljivom trakom ili hirurškim lepkom.
Pre zatvaranja, očistite ranu gazom i isperite velikom količinom fiziološkog ili antiseptičkog rastvora. Izbegavajte upotrebu hidrogena ili joda sem ako je rana izuzetno zaprljana ili ne posedujete ni jedan drugi rastvor. Odstranite mrtvo tkivo ili neravne ivice i uklonite strana tela. Zbog smanjenja osetljivosti u toj oblasti, može se ubrizgati lokalni anestetik u ivicu rane ili odgovarajuće mesto blokade nerva. Ne ubrizgavajte epinefrin blizu prstiju ruku i nogu. Ne zaboravite da proverite status imunizacije sportiste. Može biti potrebna zaštita protiv tetanusa.
Odgovarajuća primena zavoja i kompresivnih zavoja je važna za obradu otvorene rane. Kod upornog krvarenja, primenite kompresivni zavoj, upotrebljavajući adekvatnu količinu upijajuće, sterilne gaze ili tupfera. Zavoji koji su kružno zamotani oko ekstremiteta ne treba da budu suviše čvrsto pripijeni. Cijanoza ili bledilo ekstremiteta distalno od kružnog zavoja mogu da ukažu na efekat poveske. Tada treba ukloniti kružni zavoj i primeniti direktnu kompresiju rane (rukom).
Kružni zavoj se može koristiti za fiksaciju kompresivnog jastučića na glavi. Ako se ne može primeniti kompresivni zavoj, držite gazu preko rane primenjujući stalni pritisak kako bi prestalo krvarenje.Abrazije treba očistiti sterilnom gazom i isprati fiziološkim rastvorom. Svaki ostatak, prljavštinu i kamenčić treba ukloniti sa rane. Duboke abrazije treba pokriti zavojem.
Imobilizacija sportiste - Znanje osnova imobilizacije može biti korisno za tretiranje povreda kostiju i zglobova. Zavijanje može biti korisno kod blagih uganuća, pogotovo skočnog, ručnog zgloba i prstiju.
Imobilizacija i zaštita - Ako postoji ozbiljna povreda kostiju ili zgloba, može biti potrebna imobilizacija. Da biste imobilisali kost ili zglob, imobilišite zglob iznad i ispod mesta povređivanja radi sprečavanja pokreta. Gotove (pripremljene ili komercijalne) udlage mogu biti korisne u slučaju povreda koje zahtevaju brzu imobilizaciju.Da biste zaštitili osetljiv predeo, kao što je duboka mišićna kontuzija, treba primeniti jastuk u obliku krofne koji pomaže u izbegavanju direktnog pritiska na taj predeo. Kružni jastuk od "penušavog" ili drugog viskoznog materijala, sa isečenom sredinom, može se pričvrstiti za povređeni predeo kako bi se smanjio kontakt i bol.Da biste zaštitili povređeno oko od daljeg povređivanja, fiksirajte štitnik za oko koristeći 3 duge lepljive trake postavljene od čela do obraza na povređenoj strani.
Tretman iščašenja - Iščašenja su uobičajeno rezultat ozbiljnih povreda. Neke od njih mogu biti bezbedno tretirane na terenu. Mogu biti povezane sa neurovaskularnim povredama i obično zahtevaju hitnu procenu. Tretman iščašenja može biti otežan pritiskom mekog tkiva u zglobu ili frakturom. Pogotovo kod skeletno nezrelog sportiste, povreda može u stvari da bude prelom ili prelom sa dislokacijom. Pre pružanja pomoći na terenu i van njega, lekar mora biti upoznat sa načinima moguće dijagnoze povrede i njenog tretmana.
