_Fizicka_aktivnost_alkohol_i_kofein.jpg "Fizička aktivnost alkohol i kofein")
Sportske događaje prati upotreba alkohola i kofeina (u kafi, čaju i nekim komercijalnim pićima), Asocijacije o povezanosti sporta i upotrebe alkohola i kofeina potiču od reklama i sponzorstava velikih sportskih manifestacija, od navijača i pristalica koji koriste ove supstance dok gledaju sportske manifestacije kod kuće ili na tribinama, i u manjoj meri od upotrebe ovih sredstrava od strane samih sportista. Intrigantno pitanje je da li ove široko zastupljene "socijalne droge" utiču na takmičarsku sposobnost i zdravlje sportiste. Etičko pitanje je da li bi ove supstance uopšte trebalo da se povezuju sa sportskom aktivnošću koja odslikava zdravlje i vitalnost. U većini sportskih krugova, alkohol je skoro sinonim za proslavu pobede ili odraz poraza. Pitanje je da li je ovo dobra navika, navika štetna za nastup ili ne čini razliku. Verovatno je prvo pitanje na koje treba dati odgovor da li sportisti stvarno redovno koriste alkohol.
U studijama sprovedenim u SAD, ustanovljeno je da 88% sportista koji pohađaju više škole koristi alkohol. Ovo je znatno više od korišćenja drugih "socijalnih droga" kao što je kofein (68%) i zabranjene droge kao što je marihuana (36%). Naravno kod "ozbiljnih" sportista ovaj procenat je značajno manji, a učestalost konzumiranja alkohola varira u različitim sportovima. Na taj način se čini da je upotreba alkohola učestalija kod sportista niže sportske klase, i ona se smanjuje sa povećanjem sportske klase. Može se zaključiti da su sportisti shvatili da je alkohol štetan po sportski rezultat i zato izbegavaju konzumiranje tokom treninga i takmičenja. Postoje značajni naučni dokazi koji podržavaju ovu tvrdnju. U sveobuhvatnoj analizi naučnih podataka, Američki kolež za sportsku medicinu došao je do sledećih zaključaka:
- akutno unošenje alkohola ima štetan efekat na mnoge psihomotorne funkcije
- unošenje alkohola ne poboljšava radni kapacitet mišića, i može da smanji takmičarsku sposobnost
- upotreba alkohola može pogoršati regulaciju telesne temperature tokom dugotrajnog vežbanja u uslovima smanjene spoljašnje temperature
- alkohol ne poboljšava fiziološke parametre sportskog izvođenja kao što su VO2 max, respiratorni i kardiovaskularni parametri.
Nedavne studije su takođe pokazale da konzumiranje alkohola dan pre sportske manifestacije može da smanji rezultat, posebno u sportovima tipa izdržljivosti. Vredi spomenuti da se veliki broj fatalnih nezgoda u rekreativnom sportu, posebno u sportovima na vodi, povezan sa preteranim konzumiranjem alkohola. Uprkos činjenici da alkohol nije prijatelj sportista, praktičan savet sportistima koji žele da konzumiraju alkohol i učestvuju u "ozbiljnim" sportskim aktivnostima bi bio:
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
- ne uzimajte alkohol neposredno pre sportske aktivnosti;
- ako se alkohol uzima u okviru 24 časa pre sportske aktivnosti, neka bude u umerenim količinama i uz obezbeđenje dobre rehidracije organizma pre odlaska na spavanje;
- pre uzimanja alkohola kao i posle sportske aktivnosti rehidrirajte se unošenjem napitaka koji sadrže ugljene hidrate;
- ne uzimajte alkohol pre učestvovanja u sportovima na vodi.
Kofein je najkorišćenija droga u zemljama zapada, a verovatno i u celom svetu. To znači da je i najšire upotrebljavana "socijalna droga" među učesnicima u sportu. Postoje jasni dokazi da unošenje kofeina u okviru 48 sati pre sportske manifestacije može poboljšati nekoliko aspekata takmičarske sposobnosti, a to su:
- rad koji se izvrši tokom dvočasovne vožnje bicikla;
- trčanje ili pedalanje do iscrpljenja u laboratoriskim studijama;
- vreme vožnje bicikla do otkaza u ponovljenim testovima kratkog trajanja i velikog intenziteta;
- značajno povećanje maksimalne snage okretanja pedala velikim intenzitetom tokom 6 sekundi.
Međutim, kad sportista koristi kofein, veliki broj parametara može da utiče na rezultat sportskog takmičenja. To su doza kofeina (mg na kg telesne mase), nutritivni status, predhodno konzumiranje kofeina i individualne varijacije u metabolizmu kofeina (uključujući ekskreciju urinom). Zbog njegovih ergogenih svojstava (menja karakteristike sportskog nastupa), Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je stavio kofein na listu zabranjenih supstanci. Njegova koncentracija se rutinski ispituje u urinu, i sportisti se kažnjavaju ako ona pređe 12 ^g/ml.
Ovu graničnu koncentraciju odredili su neki od prvih istraživača u ovoj oblasti i ona je bazirana na dozi unetog kofeina koja dovodi do poboljšanja takmičarske sposobnosti. Ipak, rezultati novijih istraživanja govore da i doze za koje se ranije smatralo da ne dovode do poboljšnja takmičarske sposobnosti ipak to čine. Ove doze ne dovode do povećanja koncentracije kofeina u urinu preko dozvoljenih. Time se postavlja ozbiljno etičko pitanje o upotrebi kofeina za poboljšanje sportskih rezultata. Zato postoji i predlog da utvrđivanje bilo koje količine kofeina u urinu treba smatrati nedozvoljenom. Ipak, postoji i dilema, jer je kofein najčećše upotrebljavana "socijalna droga" i ovakva mera ne bi bila lako prihvaćena.
