_duvanski-dim-i-sportisti.jpg "Duvanski dim i sportisti")
Na našim prostorima, od svih proizvoda od duvana, najviše se proizvodei konzmiraju cigarete. Cigareta je specifičan proizvod, jer je potrošači ne konzumiraju kao takvu, već u obliku duvanskog dima. Duvanski dim je izuzetno složen proizvod koji nastaje nepotpunim sagorevanjem duvanske mešavine, aditiva i cigarete papira. Konzumiranje dima datira daleko u prošlosti, ali se danas, više nego ikada govori o štetnosti duvanskog dima. Iako se sve više organizacija bavi duvanom, o njemu javnost još uvek ne zna dovoljno, a informacije se ponekad i slektivno prenose.
Činjenica koju niko ne može da ospori je da je konzumiranje duvanskog dima štetno po zdravlje u određenim uslovima i da čini factor, koji potpomaže nastanak mnogih bolesti ili bar otežava njihove lečenje. Na internetu možete pronaći zastrašujuće brojke, o duvanskom dimu - ubici. Na paklicama cigareta zakonom su predviđena upozorenja o štetnosti duvanskog dima. Uopšteno, anti-pušačka kampanja izuzetno je jaka i potkovana podrškom medicine, farmaceutske industrije i javnosti.
Sportisti obično spadaju u grupu nepušača i definitivno je dobro čuvati pluća i njihov kapacitet. U nastavku teksta objasnićemo neke činjenice, koje na prvi pogled deluju kao odbrana duvanskog dima, ali, mislimo da samo mogu doprineti stvaranju prave slike u vezi sa duvanskim dimom i ublažiti stvaranje panike kod nepušača, koji su u sve većem strahu od posledica duvanskog dima iz njihove okoline.
Dim ima tri struje. Prva je takozvana glavna struja dima, koju pušač unosi u svoj organizam, kada napravi povlačenje ustima. Ova struja dima vrlo je koncentrovana i sadrži najveći broj spornih, karcinogenih supstanci uočenih u dimu. Druga struja dima je takozvana sekundarna struja dima i ona nastaje kada cigareta sama sagoreva, između dva povlačenja dima, odnosno nastaje u toku stajanja cigarete u pepeljari, recimo. Ona je prilično razblažena u odnosu na glavnu struju dima, ima manje čestica, više gasova i pušač je ne inhalira direktno u disajne puteve. Treća struja dima je takozvani ambijentalni dim ili dim u prostoriji. Ovaj dim nastaje mešavinom sekundarne struje dima i onog dela dima koje pušač izbaci natrag u okolinu. Veći deo čestica dima ostaje u organizmu pušača, pa je taj izbačeni deo dima razblaženiji. Abijentalni dim je danas tema broj jedan u raspravama o duvanskom dimu, jer se smatra da ugrožava nepušače. Važno je razumeti da on smeta, ali da je čak 100 000 puta razblaženiji od glavne struje dima. Osim toga, dim ima osobinu da "stari" i da upija vlagu iz okoline i time se dodatno razblažuje. Što je prostorija veća i prozračnija, ambijentalni dim je blaži. Razlog je jdnostavan, svetlost nanosi značajne promene dimu, jer dolazi do fotohemijskih reakcija. Dakle, pušenje u prostranim, svetlijim prostorijama, manje će smetati ljudima u okolini pušača.
Da li je duvanski dim najštetniji zbog nikotina?
Definitivno nije. Nikotin je alkaloid, koji ne izaziva fiziološku zavisnost, kao što je ustaljeno mišljenje, već samo zavisnost psihičke prirode. Duvan je biljka srodna krompiru i paradajzu recimo, a treba reći da alkaloid salonin može biti znatno štetniji od nikotina, a nalazi se u krompiru.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Koja su to štetna jedinjenja u duvanskom dimu?
Najveću pažnju treba usmeriti ka takozvanim PAH-ovima, od kojih je benzo-piren veoma opasan, Izuzetno je toksičan i karcinogen. Sreća u nesreći je što ga ima u koncentracijama koje se mere u ppm i ppb podeocima (part per bilion, part per milion, dakle, bilioniti i milioniti deo grama).
Da li se benzo-piren nalazi samo u duvanskom dimu?
Ne, na žalost. Ima ga svuda gde nešto sagoreva, a pre svega, ukoliko sagoreva drvo. Kako smo mi nacija koja uživa u roštilju i dimnjenim prerđjevinama, definitivno se naš organizam susreo sa benzo-pirenom mnogo puta.
Da li je tačno da se nikotin u telu zadržava godinama?
Nije. Kada bi se bilo šta što pojedemo, popijemo, udahnemo zadržavalo godinama, teško da bismo opstali kao vrsta. Sistem organa za izlučivanje igra važnu ulogu u našem organizmu.
Koliko duvanski dim učestvuje u zagađenju životne sredine?
Svega 2%, iako je ustaljeno mišljenje da je u pitanju mnogo veći procenat. Sagorevanjem kilograma goriva za automobile nastaje mnogo, mnogo više izduvnih štetnih gasova, nego sagorevanjem kilograma duvana. Od kilograma duvana napravi se u proseku oko 1440 cigareta.
Da li ovi podaci znače da zvanična medicina laže, kada vodi anti-pušačku kampanju?
Ne, svakako, ali je važno razumeti i drugu stranu medalje. Nije dovoljno da budemo nepušači da bismo sačuvali zdravlje, odnosno, onoliko koliko nam šteti duvanski dim, toliko nam šteti stres, prerađena hrana, gazirana pića, alkohol, razni stimulansi, voće sušeno dimljenjem. Priča o pasivnim pušačima ne stoji baš potpuno i ipak, preterano unosi paniku i strah.
Da li su elektronske cigarete dobar način da ostavimo pušenje?
Ne, zato što sadrže rastvarač propilen-glikol, koji organizmu naviklom na duvanski dim može naneti velika oštećenja. Osobe sa dugogodišnjim pušačkim stažom spiranjem disajnih puteva ovom supstancom u najboljem slučaju mogu izuzetno oštetiti glasne žice.
Kako ostaviti pušenje?
Kreativna rešenja su zadatak, koji mora rešiti svaki pušač sam sa sobom. Apsolutno je netačno da se pušenje ne može ostaviti, jer se i teži oblici zavisnosti, koji zahtevaju bolničko lečenje mogu pobediti, pa zašto ne i potreba za cigaretom.
