_Sport_i_upravljanje_stresom.jpg "Sport i upravljanje stresom")
Uspešno upravljanje stresom je kombinacija podrške zajednice, izazova okruženja i individualnog treninga. Neprirodno je zamisliti sredinu bez stresa, kao i pojedinca u takvom okruženju. Naročito u sportu i to profesionalnom, vrhunskom. Što god je sport kompetitivniji potrebniji su sve veći nivoi psihofizičke izdržljivosti.
Pa ipak, ima sportista koji u određenom trenutku ne uspevaju da se izbore za pritiskom i stresom, kao emocionalnim odgovorom na situaciju u kojoj se nalaze. Iz faze eustresa lako padaju u distres. Stres je, u stvari, podizanje nivoa stanja pripravnosti i spremnosti osobe izazvan nekim stimulansom ili zahtevom. Kako se povećava stanje stresa, zdravlje i učinak se, naime, poboljšavaju, izoštrava se naša pažnja i mobiliše telo da se nosi sa pretećim situacijama. Ovakav stres naziva se eustres (tzv. zdravi stres). Ali u određenom trenutku stanje stresa dostiže maksimalni efekat i kada se to dogodi počinje pogoršanje i prelazak u distres (tzv. nezdravi stres).
Iz tih razloga optimalan preventivni i "terapijski" pristup je usmeren na razumne korake koji se preduzimaju da bi se povišio prag spremnosti na promene kod pojedinca i okruženja. Profesionalno upravljanje stresom kod sportista podrazumeva primarno angažovanje trenera i detektovanju problema, ublažavanje destruktivnih i razvoj konstruktivnih aktivnosti.
Istraživanje Sportskog univerziteta u Kelnu pokazalo je da se poslednjih nekoliko godina upotreba lekova među sportistima trostruko uvećala. Sve je više onih koji ne mogu da podnesu pritisak javnosti i teret slave, pa posežu za antidepresivima, zloupotrebom lekova i psihoaktivnih supstanci, postaju zavisnici od hrane, alkohola, seksa, interneta, pa čak i ekstenzivnog vežbanja koji dovodi do iznurenosti organizma.
U ovakvim slučajevima, kada su fizičke manifestacije kao odgovora na stres uočljive, trener treba da ide na razvijanje konstruktivnih veština: uvesti lekove i psihoaktivne supstance samo u terapijske svrhe, pristupiti selektivnom izboru i razumnom pristupu hrani, količini alkohola na društveno i metabolički prihvatljivu meru...
Ukoliko se uoče mentalne manifestacije (preterana ozbiljnost, pretarane žalbe, potreba da se uvek bude prvi, za perfekcionizmom, ustaljenost koncepta i slično) trener bi trebalo usmeravati sportistu u razvijanje pozitivnih razmišljanja, prihvatanje poraza i zdrave konkurencije, integrisan pristup problemima, pa čak razvijati i smisao za humor.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Skretanje pažnje, upadljivo ponašanje, poricanje, distanciranje od saradnika "prve linije", preterana zavisnost od emocija... samo su neki od emocionalnih aktivnosti "pod stresom". U trenutku kada ih prepoznamo, potrebno je razvijati veštinu objektivnog sagledavanja vlastite vrednosti, prihvatanje osećanja i razlika, traženje pomoći ukoliko je ona sportisti potrebna da bi se izborio sa stresom.
Onda kada dođe do pojave nasilničkog ponašanja, izbegavanja odgovorosti ili u suprotnom do radoholičarstva, potrebno je okrenuti sportistu ka vrednostima kao što su prihvatanje odgovornosti i rizika uz odgovornost, balansiranje u poslu, treninzima, odnosima sa drugima.
U ovakvim situacijama potreban je individualan pristup prevenciji i upravljanja stresom. To podrazumeva prvenstveno postavljanje prioriteta sportisti u okviru realnih radnih i vremenskih okvira, prihvatanje da postoje periodi sa manjim brojem radnih obaveza kao i periodi kada neke od njih moraju biti odložene.
Brojna istraživanja pokazuju da je organizmu potrebno dovoljno sna i odmora, naročito prilikom dužih ili težih radnih zadataka kako bi se "regenerisao", kao i negovanje komunikacije i realizovanje društvenih veza. Takođe, produktivnim se pokazalo definisanje i uvođenje strategije za sniženje stresa. Ona podrazumeva redukciju fizičke napetosti metodama relaksacije i meditacije, otvorenost i nepristrasnosti u razmatranju problema sa najbližim saradnicima, ali i to da je dozvoljeno si priuštiti sitna zadovoljstva.
Ono što se stručnjaci navode kao prvi korak u rešavanju problema jeste - samosvesnost. Prepoznavanje prvih simptoma stresne reakcije, razlikovanje profesionalne od prijateljske pomoći radi poštovanja određenih pravila i uspostavljanja granica, biti svestan vlastite ranjivosti i nepredvidivosti emocionalnih reakcija je podjednako važno kao i uviđanje važnosti timskog delovanja i supervizorske podrške.
Svaki čovek (što znači i sportisa) je biće koje može da opstane u svim uslovima samo ako ima apsolutnu veru u bezuslovni smisao života. Za život svakog pojedinca od presudnog značaja je da se preda tom smislu, koji je konkretan i jedinstven za svakog i koji se otkriva vlastitim snagama. Čoveku je potrebno i fizičko i mentalno i socijalno i duševno zdravlje, a za to je potreban izvestan stepen napetosti: izmedju onog što je postignuto i onog što se mora da se uradi.
