_Fizicka_aktivnost_i_dijabetes.jpg "Fizička aktivnost i dijabetes")
Šećerna bolest ili diabetes mellitus, jedna je od vodećih hroničnih bolesti naše populacije, a direktno je vezana za način života čoveka našeg doba. Primarni razlozi su velika dostupnost hrane, koja se najčešće sastoji od mnogo jednostavnih šećera i unos prekomernih količina te iste hrane. Postoje 2 osnovna tipa: diabetes mellitus tip 1 ili dijabetes zavisan od insulina i diabetes mellitus tip 2, ili od insulina nezavisan dijabetes.
Osnovne odlike ove bolesti su poremećaj u transportu šećera glukoze iz krvi u ćelije tkiva i organa. Glukoza je šećer koji je produkt razgradnje ugljenih-higrata u probavi i koji dospeva u krv. Hormon koji omogućava glukozi da iz krvi uđe u ćelije zove se insulin. Insulin luče beta-ćelije gušterače. Puno glukoze u krvi je signal insulinu da "potrči" u krv i da počne "kucati" na "vrata" ćelija, koja se onda otvaraju, a glukoza ulazi u ćelije kroz otvorena vrata zahvaljujući insulinu. Kada insulina nema, ili ga nema dovoljno, glukoza "neudomljena" cirkuliše krvlju jer joj nema ko otvoriti vrata ćelije.
Prvi tip bolesti javlja se kod mlađih osoba, često dece, čije beta-ćelije gušterače izgube sposobnost lučenja insulina i jedina efikasna terapija jest da se insulin uzima dodatno, putem inekcija. Ako se bolest javi do 30. godine života, govorimo DM tipu 1.
Drugi tip bolesti javlja se u srednjem dobu, iza 30. godine života i direktno je vezan za način života i prehranu. S vremenom se beta-ćelije gušterače iscrpe i nema dovoljno insulina.
Zašto? Konzumacijom velikih količina jednostavnih šećera (šećeri koji se dobijaju industrijskom proizvodnjom i koji se upotrebljavaju kao konzumni šećeri za hranu, a za razliku od prirodnih šećera u voću, povrću i žitaricama), dolazi do stalnih cirkuliranja velikih koncentracija glukoze. To zahteva dosta insulina kojeg proizvode beta-ćelije, no one se s vremenom iscrpe i proizvodnja pada. S druge pak strane dolazi i do neosetljivosti drugih ćelija (npr. ćelija mišića) na insulin. Kada insulin dođe do ćelija i pokuca da bi glukoza mogla ući, vrata se više ne mogu otvoriti. Kao terapija postoje oralni lekovi za dijabetes, znači tablete ili pak sam umetno proizveden insulin koji se daje inekcijama pod kožu.
Fizička aktivnost i dijabetes
Iako je fizička aktivnost važnija kao preventivni oblik zaštite od pojave dijabetesa i osobe koje već boluju od te bolesti imaju višestruke koristi od aktivnosti. Pokušaćemo sagledati koristi od fizičke aktivnosti koje mogu imati osobe s dijabetesom, kao i slučajeve kad sportisti, rekreativni ili profesionalni, obole od dijabetesa, a žele nastaviti svoju aktivnost.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Kakva je korist od vežbanja?
Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je "otvaranje vrata") pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjivati doze insulina ili oralnog antidijabetika. Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini u osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu prehranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.
Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa! Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta na dan, imali su i 50 - 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.
Fizička aktivnost smanjuje kardiovaskularne rizične faktore koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres. Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostava kontrole nad šećernom bolesti reflekuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost od lekova - kontrola nad svojom bolesti je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.
Kada osobe obolele od dijabetesa ne bi trebale vežbati?
Najveći razlog protiv jesu posljedice dijabetesa. Potrebno je uzeti u obzir postojanje periferne neuropatije i mikroangiopatije (oštećenja živaca i krvnih sudova na udovima koja kao posledicu uzrokuju dijabetsko stopalo). Vežbanje bi u tom slučaju moglo pogoršati stanje dijabetskog stopala pa se fizička aktivnost po pravilu treba izbegavati dok se stanje ne sanira.
Kada vežbati?
Jutro je najbolje vreme za vežbanje jer je dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona, koji su u među-delovanju sa insulinom, takav, da je jutro najpogodnije vreme, a veče najlošije doba dana za vežbanje.
