Oblast medicine sporta se dramatično razvija kao odgovor na ogromni porast broja učesnika u amaterskom i profesionalnom sportu. Savremeni zahtevi, uključujući zahteve publike, trenera i sudija, uslovili su usavršavanje i potrebu za sticanje odgovarajućih akreditacija medicinskog osoblja koje se bavi medicinom sporta.
Kao rezultat, osnovane su mnoge organizacije koje se bave medicinom sporta, a najistaknutije su Internacionalna federacija sportske medicine (FIMS; Federation International de Medecine du Sport), Američki koledž za sportsku medicinu (ACSM, American College of Sports Medicine) i medicinske komisije pri Olimpijskim komitetima različitih zemalja.
Ovako veliki broj organizacija podigao je nivo medicine sporta širom sveta. Među dostignućima u ovoj oblasti koja su doprinela razvoju medicine uopšte, su pionirski zahvati u oblasti artroskopije, otkriće štetnog dejstva dugotrajne imobilizacije na oporavak mekih tkiva, kao i utvrđivanje zakonskih i etičkih načina za poboljšanje takmičarske sposobnosti.
Veliki napredak postignut je i u oblasti fiziologije vežbanja, biomehanike, kineziologije i naravno utvrđivanja i terapije sportskih povreda.Danas u one kojima su potrebna primenjena znanja iz oblasti medicine sporta spadaju rekreativci i profesionalni sportisti, kako mladi tako i stari, invalidi, žene i muškarci. Bez obzira na razlike, svaka od ovih grupa ima odredene zajednicke karakteristike:
- želju da se takmiči i nadmaši druge;
- rizik od povređivanja i pojave poremećaja;
- potrebu za najvišim standardom medicinske nege
Otuda i "uvođenje" lekara u sportski klub i povećanje značaja njegove uloge.Klupski lekar mora prevashodno da bude upoznat sa savremenim načinom lečenja sportskih povreda. Takođe mora biti upoznat sa psihologijom sportista, pravilima igre, zakonskim odredbama o dozvoljenim i nedozvoljenim tehnikama treninga i mnogobrojnim drugim aspektima sporta i sportske medicine.
Klupski lekar mora biti spreman da posveti neophodno vreme i uloži napor za obezbeđenje nege svakog sportiste i celog kluba. On mora dodatno da stekne i usavršava znanja o sportu "za koji je preuzeo odgovornost". Specifične dužnosti za koje klupski lekar ima krajnju odgovornost su:
- organizacija predtakmičarskog skrininga i pregleda, kao i evaluacija dobijenih rezultata;
- pružanje prve pomoći igračima i trijaža;
- tretman povreda na terenu;
- obezbeđenje medicinske pomoći u slučaju povrede ili bolesti;
- koordinacija procesa rehabilitacije i procena mogućnosti povratka u igru;
- obezbeđivanje pravilne pripreme za bezbedan povratak u igru posle povrede ili bolesti;
- integracija medicinske ekspertize sa drugim učesnicima u medicinskoj nezi, uključujući lekare specialiste, kondicione trenere i druge;
- edukovanje sportista i davanje saveta o ishrani, poboljšanju snage i * kondicije, upotrebi ergogenih supstanci, edukovanje o zabranjenim supstancama i drugim medicinskim pitanjima koja se tiču sportista.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Jos nekoliko dužnosti klupskog lekara zaslužuju pažnju:
- klupski lekar mora da uspostavi precizan način komunikacije sa porodičnim lekarom, roditeljima, trenerima i svima onima koji "podržavaju" (npr. menadžeri) sportistu;
- klupski lekar mora stalno da usavršava svoje znanje i veštine redovnim učestvovanjem u programima kontinuirane medicinske edukacije;
- klupski lekar mora da bude spreman i obučen za ulogu edukatora, što podrazumeva seminare sa sportistima, pomoćnim medicinskim osobljem ili zainteresovanim građanima.
- klupski lekar mora biti svestan da je on model za uzor i da kao takav mora u svakom trenutku da ispolji profesionalnu pristojnost i besprekorno ponašanje.
Medicinski tretman povrede ligamenata kod profesionalnog sportiste može se jako razlikovati od tretmana iste povrede kod rekreativaca. Sportista rekreativac će verovatno poželeti neposrednu intervenciju, umesto dugotrajnog medicinskog tretmana do kraja takmičarske sezone.
Ali, bez obzira ko je pacijent, klupski lekar mora uvek da se drži Hipokratove zakletve - "Ne naškoditi".Niže navedeni, obimni etički kodeks za klupskog lekara usvojen je od istaknutih članova udruženja za medicinu sporta:
- klupski lekar je prevashodno odgovoran za bezbednost i dobro zdravstveno stanje sportista;
- klupski lekar mora da poštuje pravila medicinske profesije;
- klupski lekar mora da poštuje pravila sportskih upravnih tela;
- klupski lekar, svaki put kad sumnja u svoje znanje, mora da traži druga medicinska mišljenja, a zatim da ih primeni;
- klupski lekar mora da sačuva poverljivost podataka u svim prilikama;
- klupski lekar ne sme da ima sekundarnu korist od komercijalnih efekata koji će na bilo koji način izmeniti one koji su u najboljem interesu sportiste.
Ogromna većina klupskih lekara ima osećaj etičnosti. Ipak, postoji i manjina čije postupke treba uvek osuditi, posebno one koje omogućavaju upotrebu sredstava i supstanci koji utiču na takmičarsku sposobnost i otkrivaju medijima poverljive podatke iz medicinske istorije pacijenata.
Postupci kao što su tehnike za suzbijanje bola, npr. lokalna anestezija kod frakture šake boksera, treba da budu predmet diskusije.Jasno je da će biti potrebno da klupski lekar poseduje različite veštine u oblasti medicine sporta. Npr. onaj koji radi u bokserskom klubu razviće značajno različite veštine od onoga koji radi u klubu sportskih džokeja.
Naravno, svaki klupski lekar treba da pruži odgovarajuću, najbolju medicinsku negu svim članovima svog kluba, na svim nivoima učestvovanja. Sledeće kvalifikacije i znanja su neophodni za sve lekare sportskog kluba:
- doktor medicine;
- osnovna znanja iz oblasti urgentne medicine koja se odnose na stanja koja se mogu javiti tokom sportskih aktivnosti;
- sertifikat o obučenosti za kardiopulmonalnu reanimaciju;
- praktična znanja i veštine iz oblasti traume, mišićnoskeletnih povreda i medicinskih stanja koja se mogu javiti kod sportista.
Takođe je poželjno da klupski lekar ima kvalifikacije i da je prošao obuku, ili poseduje iskustvo u nekim ili svim sledećim oblastima:
- da ima sertifikat o kontinuiranom medicinskom obrazovanju iz oblasti sportske medicine;
- da poseduje institucionalno stečena znanja iz oblasti medicine sporta;
- da je stekao dodatnu edukaciju iz oblasti medicine sporta;
- da je polovinu ili više od svog radnog vremena proveo kao praktičar u oblasti koja uključuje medicinu sporta;
- da je član i učestvuje u radu udruženja za medicinu sporta;
- da učestvuje u edukaciji, istraživanjima i pisanju publikacija koje su povezane sa medicinom sporta;
- da je savladao veštine kardiopulmonalne reanimacije uz primenu odgovarajuće opreme i medikamenata;
- da poseduje znanja u oblasti zdravstvenog zakonodavstva, materijalne nadoknade i invalidnosti;
- da je obučen za odnose sa javnošću.
Ako se na sportsko takmičenje putuje, obično je klupski lekar odgovoran za organizovanje medicinskog obezbeđenja članova kluba. Kada se obave pažljive pripreme, rizik se svodi na minimum.Kad god je to moguće, klupski lekar bi prethodno trebalo da obiđe mesto održavanja sportskog takmičenja.
Ovo omogućava procenu mesta na kome će se odigrati utakmica, procenu uslova (uključujući hranu i vodu), obilazak uslova za smeštaj, lokalne stanice hitne pomoci i bolnice. Najvažnija je kritička analiza uslova za adekvatnu trijažu (tehnički - ambulantna kola i prostorni uslovi) i dostupnosti međunarodnih aerodroma.
Poseta mestu takmičenja pre samog takmičenja omogućava i uočavanje "opasnih" zona. Ovo uključuje ulične prodavce koji prodaju neoprane proizvode, lokalne apoteke sa loše označenim medikamentima (posebno za prehladu i grip), i naravno opasna mesta za "noćne aktivnosti".Klupski lekar bi trebalo da ima značajan uticaj na izbor "svog" medicinskog tima. Odgovarajuće potrebe (sastav i vrsta) u medicinskom osoblju regulisane su od strane sportskih upravnih tela - saveza, sa ciljem obezbeđenja profesionalne zaštite.
Previše lekara prema broju sportista vodi u "preterano doktorovanje" praćeno lošom komunikacijom među njima. Sastanci i seminari pre polaska imaju neprocenjivu vrednost u definisanju uloga i odgovornosti. U žaru takmičenja, kao i pri polasku u borbu, uloge i odgovornosti moraju biti razjašnjene i precizirane.
Klupski lekar je konačno odgovoran za medicinsko snabdevanje i opremu koja će se poneti. Zabranjeni lekovi treba da budu svedeni na minimum i osim ako nisu neophodni u urgentnim slučajevima, ne bi trebalo da budu deo "pokretne" apoteke.
Putovanje do mesta takmičenja može biti dugo i učiniti da sportisti budu iscrpljeni, dehidrirani i podložni oboljevanjima. Klupski lekar mora da savetuje sportiste, članove uprave i pratioce o rizicima putovanja, kao i da obezbedi pisani materijal o tome kako smanjiti posledice putovanja ("jet lag"). Kada putuje sa sportskim klubom, lekar mora biti posebno dobro pripremljen da deluje ne samo kao lekar, već i kao psiholog, učitelj i advokat.
Biti pratnja sportiste prilikom doping kontrole može biti mučno iskustvo. Lekar mora poznavati pravila i regulative, prava sportista i značaj tajnosti.
Često je uloga klupskog lekara da uteši sportistu posle poraza. Ako uspe da zadrži hladnokrvno ponašanje i u slučaju pobede i u slučaju poraza, nedvosmisleno je da će sportska ambulanta postati najprijatnije okruženje za sportistu.Konačno, klupski lekar je odgovoran za dokumentaciju i izveštaje koji moraju biti popunjeni i predati posle takmičenja. Ovaj deo, koji je obično lekarima najnaporniji, je od velike važnosti jer dalje povređivanje može biti izbegnuto pravilnom trijažom kad se sportisti vrate "kući".
Nesrećna je realnost da u sportu i takmičenjima širom sveta moraju biti preduzete odgovarajuće mere da bi se izbegle pravne posledice.Klupski lekar mora da proveri medicinsko osiguranje svakog sportiste. Osnovno je da se pročitaju "sitni detalji" svake polise da bi se ustanovilo koje slučajeve pokriva polisa; da li je sportista osiguran u slučaju povreda ekstremiteta i po život opasnih stanja; da li polisa osiguranja pokriva avionski transport prema "kući" u slučaju da se povreda ili trauma dogode u drugoj državi; da li klub ili sportista poseduju posebnu klauzulu koja se odnosi na obezbeđivanje specijalnih lekova ili posebne opreme kada se nalaze u drugoj državi?
Veoma je bitno da se lekar i njegove kolege uvere da ih polisa osiguranja iz njihove zemlje pokriva i kada se nalaze u drugoj zemlji. Da li ih polisa osiguranja pokriva i kada pružaju pomoć sportisti iz druge zemlje?Ova pitanja su važna i za lekara koji radi u profesionalnom timu (uključujući i olimpijski) i za onog koji radi u amaterskom klubu. Naročito je bitno da su obezbeđene dozvole i saglasnosti koje obezbeđuju decu i adolescente sportiste, kao i sportiste invalide.
Za klupskog lekara odnosi sa medijima mogu biti teško iskušenje ili zadovoljstvo. Biti glasnik o nosiocu medalje donosi radost, ali objavljivanje da je neko od vaših sportista pozitivan na doping kontroli može biti traumatično.Kada se od klupskog lekara traži da se obrati medijima, on mora imati na umu da je tajnost apsolutni prioritet. Pre nego što iznese bilo koju informaciju o zdravstvenom stanju sportiste, mora pribaviti odobrenje od samog sportiste, trenera, a za decu i adolescente sportiste i od roditelja. Sportista može uvek povući svoju usmenu dozvolu ako i kada klupski lekar prekorači granicu.
Takođe je za klupskog lekara značajno da pročita i odobri citat pre objavljivanja u novinama ili časopisu. Pogrešno citiranje od strane novina nije neuobičajeno.Uloga lekara amaterskog tima može biti sasvim različita od uloge lekara profesionalnog tima. U krajnjoj instanci lekar mora razjasniti svoju ulogu u odnosima sa medijima sa predsednikom kluba ili odgovornim za takmičenja. Pošto je lekar često sam ispred novinara i u centru pažnje, uvek mora biti svestan potreba kluba koji predstavlja.
Neprekidna edukacija klupskog lekara je neophodna. Informacije koje se odnose na posebne edukativne programe za klupskog lekara mogu se dobiti preko različitih organizacija medicine sporta, uključujući i FIMS, ACSM, Medunarodni olimpijski komitet (MOK) i Američko ortopedsko udruženje medicine sporta.Klupski lekar ima veliku odgovornost prema sportistima u svom klubu. Učestvovanje u odgovarajućem treningu, pripremama i adekvatno ponašanje su osnovni zadaci brižnog i uspešnog klupskog lekara.
