_Kardivaskularne-bolesti-i-ishrana-sportista.jpg "Kardivaskularne bolesti i ishrana sportista")
Bolesti kardiovaskularnog sistema su sve češća pojava i sve je niža starosna granica osoba koje oboljevaju od njih. Kod nekih osoba one nastaju zahvaljujući genetskim predispozicijama, dok kod nekih bivaju stečene i razvijene vremenom, usled sedelačkog i stresnog načina života, a sve to ukomponovano je, često neredovnom i lošom ishranom. Sportisti, od kojih se zahteva puna psihofizička pripremljenost, dobre rezultate ne mogu postići, ukoliko srce nije "u kondiciji". Ukoliko ste fizički neaktivni, važno je da shvatite da fizička aktivnost pomaže telu da održi svaku svoju funkciju, na barem dovoljnom nivou. U ovom tekstu baziraćemo se na namernice, koje Vam mogu pomoći da pospešite rad kardiovaskularnog sistema.
Spanać i zelena salata sadrže masnoću u tragovima, bogati su izrazito vlaknima, o čemu smo pisali u tekstu o dijetnim vlaknima, a pored toga pomažu da se u organizmu na pravi način metabolišu folna kiselina, magnezijum i klacijum, koji pomažu rad srca. Smatra se da jedna porcija spanaća dnevno, smanjuje rizik od nastanka ovih bolesti za 11%. Što više povrća u ishrani i rizik je sve manji.
Pahuljice od zoba su veoma bogate beta glukanom, koji ima vlaknastu strukturu, rastvoran je u vodi i pomaže da se snizi nivo lošeg holesterola u krvi. Odlične su kao doručak, jer mogu poslužiti i kao dobar izvor energije, za naporan početak dana.
Žitarice, cela ili skoro cela zrna. Najvredniji sastojci svih žitarica, posebno ječma i pšenice, nalaze se u omotaču zrna, klici i sloju koji se zove aleuronski sloj, dok je unutrašnjost mahom ispunjena skrobom i taj deo nazivamo endosperm. Što je zrno celovitije, ono je nutritivno vrednije.Vitamini koji se nalaze u pomenutim delovima zrna, veoma su značajni za rad srca, naročito vitamin E. Ne treba zanemariti ni nivo gvožđa i magnezijuma.
Badem. Ukoliko se uzima umereno, izrazito smanjuje rizik od nastanka ovih bolesti. Dobar je izvor gvožđa, magnezijuma i cinka, kao i vitamina iz grupe B i E. Pored toga sadrži i mononezasićene masti.
Maslinovo ulje bi trebalo da bude obavezan sastojak salata, kod sportista, jer je to malo ulaganje u očuvanje kardio sistema. Ono je najzaslužnije za kontrolu lošeg holesterola u krvi (LDL holesterol) i danas je prilično pristupačno na tržištu. Preporuka je svakako hladno ceđeno ulje. Važno je izbegavati namernice koje sadrže puno trans-masnih kiselina, kao što su pržena i pohovana jela, čipsevi, margarin i slično.
Jabuke. Koliko god čudno zvuči i kao nešto što ne treba naglašavati, želimo da naglasimo da je izuzetno važno da jabuka zauzme mesto u Vašoj dnevnoj ishrani. Mnogo je blagotvornih sastojaka u jabuci i možda se može reći da je poenta baš u tom odnosu, kako su sastojci izbalansirani, Uglavnom, jabuka definitivno pomaže organizmu da se zaštiti od raznih upalnih procesa i odlična je u prevenciji krvnih ugrušaka.
Soja sadrži biološki vredne proteine, koji mogu doći kao zamena proteinima iz crvenog mesa, koje sadrži usput i masnoće. Za soju je veoma važno da bude dobro termički obrađena pre konzumacije.
Crveno vino. U našoj klasifikaciji vina ne postoji termin "crno vino", već samo crveno, belo i Ružica, ali se kod nas taj termin odomaćio. Vino sadrži flavonoide i antioksidans resveratol, koji je značajan za rad kardio sistema. Naravno, vino je i alkoholno piće, pa može izazvati i probleme, ukoliko se sa konzumiranjem pretera.
Začini su veoma moćni dodaci ishrani i mogu biti i lekoviti. Posebno je poželjno kuhinjsku so zameniti blagotvornim začinima, jer ona utiče na pritisak krvne plazme na zidove krvnog suda (ono što inače nazivamo pritiskom).
