_Gojaznost-i-da-li-je-gladovanje-resenje.jpg "Gojaznost i da li je gladovanje rešenje?")
Poslednjih godina, a možemo reći i decenija, jedna od opsesija čovečanstva je: Kako ostati vitak i "održati liniju"? U moru tekstova na web-u, u modnim i nutricinističkim časopisima, dnevnoj štampi... možemo naći milione različitih saveta, dijeta, programa ishrane i sličnih manje ili više pametnih rešenja. Međutim, stiče se utisak, da što se više o toj temi govori i piše, gojaznih ljudi je sve više i sve više je pogrešno odabranih rešenja problema.
Pre svega, potrebno je naglasiti da postoji nekoliko tipova gojaznosti, kao i to da su uzroci koji je izazivaju razni (prekomeran unos kalorične hrane, ishrana bogata takozvanom "brzom hranom", nedostatak fizičke aktivnosti, kod nekih osoba i stres može biti uzročnik na neki način, pa i genetske predispozicije, hormonski poremećaji). Možemo reći da gojaznost predstavlja poremećaj, koji se manifestuje disbalansom, kada je u pitanju odnos masnog i mišićnog tkiva, u korist masnog. Ako osmotrite ljude koji Vas okružuju i oslušnete njihove komentare u vezi sa kilažom, shvatićete da mnogi o sebi misle da su gojazni i da je potrebno "da skinu koje kilo", iako možda to i nije tako. Danas postoji trend, koji je izražen naročito kod ženske populacije, da se zarad kojeg kilograma manje gladuje danima.
Pokušaćemo ukratko da objasnimo kako mozak funkcioniše, kad je gojaznost u pitanju:
Ukoliko unesemo dosta hrane, mozak će slati "signale" da hranljivih materija ima dovoljno i da telo može slobodno da ih troši. Telo će to i raditi, ali se može desiti da se ne unosi nutritivno vredna hrana, pa telo počne da stvara neke od neželjenih proizvoda, kao što su masne naslage.
Ukoliko počnemo da gladujemo, jer smatramo da ćemo time smršati i smanjiti masne naslage, dešava se sledeće: U nedostatku hrane, mozak će pokušati da maksimalno uspori sve procese u organizmu i da organizam dovede u da tako kažemo stanje "Stand by-a". Kako je energija telu potrebna, čak i za stanje mirovanja i za obavljanje "minimalnih funkcija",tj. stanje koje bismo nazvali bazalni metabolizam, telo mora početi da odnekud crpi tu enegriju. Tada uslovno rečeno "organizam jede sam sebe". Ovi procesi vrlo su kompleksni i zavise od mnogo faktora, broj biohemijskih reakcija koje se ovde odvijaju je ogroman, ali bi ovo bio uprošćeni prikaz stanja.
Opasnosti su brojne u trenutku kada organizam počne da gladuje. Može se desiti da naše telo razgradi neke veoma važne elemente (proteine koji su nosioci bitnih funkcija, na primer) i time onemogući svakoj ćeliji da obavlja "svoj program". Odavde sledi da telo koje gladuje, mora posle izvesnog vremena postati bolesno, ukoliko već nije. Nije moguće obustaviti dotok hrane, a zahtevati da organizam bude u punoj formi. To je kao kada biste želeli da vaš automobil ide brzinom 200km/h, a nema goriva. Gladovanjem, pre svega slabi i imuni sistem, tako da je telo podložnije napadu patogenih mikroorganizama. Osim tog, mišići ne mogu da rade punom snagom, tako da je suludo očekivati bilo kakve rezultate u pogledu sportskih aktivnosti. Često se dešava da ljudi pribegnu gladovanju i nekoj fizičkoj aktivnosti, kao što je trčanje. Nakon takve aktivnosti telo je totalno iscrpljeno i neophodna mu je hrana.
Veoma je važno shvatiti da se masne naslage nisu stvorile preko noći, a ni u roku od deset dana, tako da se ne mogu ni razgraditi u tim vremenskim intervalima. Gladovanje je definitivno najsporiji i najnezdraviji vid mršavljenja. Potrebno je hraniti se raznovrsno i redovno, izdeliti obilne obroke u više manjih i biti fizički aktivan. Proces mršavljenja svakako će pomoći i unos velike količine tečnosti (poželjno vode) povrća i uopšte, namirnica koje su bogate dijetnim vlaknima (dijetna vlakna u hrani).
Kada su u pitanju profesionalni sportisti, veoma je važno odraditi merenja parametara kao što su bazalni metabolizam, indeks masti, vrednosti koje se odnose na nivo glikogena u mišićima i slično. Nije zahvalno formirati program ishrane na svoju ruku, već je preporučljivo posavetovati se sa stručnim licem. Ukoliko je neko sportista, ne podrazumeva se da je odnos masnog i mišićnog tkiva kod njega idealan i najčešće nije. Retkost je da sportisti budu prekomerno gojazni, ali je zato čest slučaj da su određene korekcije ishrane neophodne, kako bi se uskladili svi parametri, što bi rezultiralo boljom fizičkom spremom i doprinelo boljem opštem stanju organizma.
