_Paradoksi zakona o sportu Srbije.jpg "Paradoksi zakona o sportu Srbije")
Noseći paradoks Zakona o sportu je sam termin i pojam sport. Danas taj termin ne može da se upotrebljava u izvornom značenju, jer nema logičke veze sa savremenim sportom. Njihovi ciljevi, sadržaji, obimi, metode i sretstva su potpuno različiti, pa ne mogu da se poistovećuju.
Savremeni sport nije nikakva igra, zabava, razonoda, druženje bogatih ljudi, koji sami finansiraju svoje zadovoljstvo u sportskim aktivnostima, već: "...složena, multidimenzionalna privredna delatnost, koja ima za cilj obrt što većeg kapitala i ostvarivanje još većeg profita." (4).
Iz predhodno iznetog proizlazi: da je radi lakšeg razumevanja i realnijeg uobličavanja zakonske materije, neophodno termin SPORT u Zakonu zamenuti terminom SAVREMENI SPORT i na taj način ukloniti mnoge nepotrebne dileme i nejasnoće. To bi bilo potpuno u skladu sa postojećim stanjem, jer i fizika je bila fizika do otkrića atoma a od tada imamo i atomsku fiziku.
Već više od deceniju i po, nastojimo da izbrišemo sve što smo do tada stvorili u fizičkoj kulturi našeg naroda, ali u tome još nismo uspeli, na dobrobit svega što smo do, zadnje verzije Zakona o sportu, učinili. To se najbolje vidi u članu br. 2 Zakona koji glasi: "Sport je delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Sport je deo fizičke kulture koji obuhvata svaki oblik organizovanog i neorganizovanog obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti od strane fizičkih i pravnih lica u sistemu sporta, u cilju zadovoljenja potreba čoveka za stvaralaštvom, afirmacijom, fizičkim vežbanjem i takmičenjem sa drugima."
Fizička kultura, danas, administrativno i organizaciono ne postoji, pa je sa tog aspekta ovaj član Zakona paradoks predhodno pomenutom. Ne može postojati deo nepostojećeg. Pored toga, termin sport u izvornom značenju, nije ni blizu onoga šta je danas savremeni sport. Nekada davno, sport jeste bio deo fizičke kulture a preko nje i opšte kulture, ali danas, to svakako više nije. Sport je toliko evoluirao da više ne možemo govoriti o sportu kao kulturnoj, već isključivo kao o privrednoj delatnosti.( 4).
U sistemu savremenog sporta, dominirajući faktori su: ekonomija, faramacija, medicina i menandžment. Fizičko vežbanje je samo nezamenjivi, najprirodniji, najefikasniji i najhumaniji metod za stvaranje vrhunskih sportista, koji će putem sportskih takmičenja, biti radna snaga za stvaranje obrtnih sredstava, ogromnog kapitala i još većeg profita. (4). I pored predhodno rečenog, uticaj Zakona je veoma značajan i veliki , na našu društvenu stvarnost, a u samom članu ima i nešto iznenađujuće. Pominje se pojam fizičko vežbanje, koji je u našim kadrovskim školama izbačen iz upotrebe, a na naučnom nivou je zamenjen pojmom fizička aktivnost.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
U čl. 3. t. 3. obrađena je sportska rekreacija. U predhodnom društvenom sistemu, nazivala se :fizička rekreacija i bila je organizacioni vid fizičke kulture a sada je oblast sporta, koja pokriva: rekreativni sport, sport za sve i masovni sport. Posmatrana sa semantičkog i stručnog značenja, materija nikako ne može biti povezana sa sportom, već isključivo sa fizičkom kulturom. Pođimo redom: rekreacija znači: "okrepljenje, osvežavanje, osveženje,razonoda, razonođenje, zabava, ponovno stvaranje". (1) Komparirati bilo koje navedeno značenje sa bilo kojim značenjem u savremenom sportu je nemoguće, jer takvih atributa u njemu nema. Prema tome, vezivati ovaj vid fizičke kulture sa sportom, nema nikakvog smisla. Pored toga, ne može se, bilo kakvo, ili bilo koje, fizičko vežbanje-treniranje, poistovećivati sa savremenim sportom, jer oni imaju potpuno različite ciljeve, sadržaje, obime i zadatke.(6). Stavovi izraženi u ovom članu Zakona, značajno doprinose zanemarivanju svega što je naša struka i nauka do sada stvorila i obezvređuje sve do sada postignute rezultate, značajne za kulturu našeg naroda.
U vezi sa predhodnim, može se steći utisak da fizička kultura u našem društvu više ne postoji. Kao što smo već rekli, administrativno i oranizaciono, zaista ne postoji. Međutim, ako je: "fizičko vežbanje – treniranje prapočetak svih ljudskih početaka. " (5), onda je fizička kultura nukleus ljudske civilizacije. (5). Ovakav stav se može razumeti samo ako se prihvati sledeća definicija: "Fizička kultura je kultura fizičkog vežbanja – treniranja, svakog pojedinca i društva u celini sa ciljem upražnjavanja, negovanja i unapređivanja fizičkih sposobnosti čoveka na ezistencijalnom nivou. " ( 6).
U analizi Zakona, zadržali smo se samo na delu koji se odnosi ili se može odnositi, na fizičko vežbanje – treniranje, fizičke sposobnosti, postizanje vrhunskih sportskih rezultata, organizaciju, vođenje i učestvovanje na sportskim takmičenjima, odnosno na segment savremenog sporta koji, sa stručnog aspekta, pokriva naša struka. Međutim, samo površnom analizom, drugog dela zakona, jasno se raspoznaju napori zakonodavca da zakonske odredbe prilagodi realnom stanju u našem “sportu”.
Vizualna predstava tog aspekta može se opisati ovako: Savremeni sport je železnička kompozicija koju vuče lokomotiva “Biznis”. Vagoni pretstavljaju strukturne segmente savremenog sporta a sve to se kreće po šinama od kojih je desna, Ekonomija, kao autohtona nauka o obrtu kapitala, a leva Treningologija, kao autohtona nauka o fizičkom vežbanju –treniranju.
Fizička kultura i sport kao njen sastavni deo i dalje egzistiraju u našem društvu, ali više nisu pokriveni društvenom brigom, već individualnim potrebama svakog pojedinca ili grupe građana u skadu sa njihovim kulturnim potrebama za svakodnevnim fizičkim vežbanjem – treniranjem.
Literatura:
Vujaklija, M.:Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1951.
Enciklopedija fizičke kulture, Juoslovenski leksikografski zavod, sv.1.Zagreb,1975.
Enciklopedija fizičke kulture, Jugoslovenski leksikografski zavod, sv.2. Zagreb,1977.
Ivanić, S.:Sport i vrhunski sport, Savremenisport.com,Internet.
Ivanić,S.:Fizičko vežbanje – treniranje, Savremenisport.com. Internet.
Ivanić,S.: Aktuelni termini u savremenom sportu, Savremenisport.com, Internet.
Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, 1968.
