_Aktuelni termini u savremenom sportu.jpeg "Aktuelni termini u savremenom sportu")
Promenom društvenog sistema u našoj zemlji, promenuli su se i stavovi prema fizičkoj kulturi a posebno savremenom sportu. Pored toga, fenomenalni progres savremenog sporta, nametnuo je nove stavove i nove termine, koji često nisu u skladu sa našim jezikom a još manje sa našim shvatanjem ovih termina.
Ovakvo stanje, stvorilo je značajne poteškoće u komuniciranju, informisanju i razumevanju mnogobrojnih problema koji, prate savremeni sport. Iz ovoga je proizašla potreba za definisanjem novih i redefinisanje starih termina i pojmova, kako bi se lakše mogli razumeti. Ovo je samo prvi i veoma skromni pokušaj rešavanja pomenutog, bez ambicija da oduzimamo posao kompetentnim ustanovama i ličnostima.
- VITOST, jedinstvo umnih i fizičkih sposobnosti čoveka, sposobnost organizma da trenutno prelazi iz jednog stanja mišićnih naprezanja u drugo, iz anaerobonog u aerobno i obrnuto. Zatim. Sposobnost rada u ekstremnim uslovima: dizanje tegova, kretanje ekstremno gojaznih ljudi… Treba razlikovati dve komponente vitosti: biomehaničku i vitalnu.
Vitost je osnovna komponenta fizičkih sposobnosti čoveka. Ona sinhronizuje: fleksiju i ekstenziju mišića, anaerobna i aerobna naprezanja, ciklična i aciklična kretanja, promenu ritma kretanja i energentski potencijal čoveka, prilikom fizičkog vežbanja-treniranja. Na žalost, ona još uvek nije precizno definisana, zbog čega ostaje najveća tajna naše struke i neiscrpni potencijal budućih, vrhunskih, spotrskih dostignuća.
Samo oni stručnjaci, koji bar delimično shvataju važnost vitosti u trenažnim procesima čoveka, postaju veliki treneri, kako inače razumeti: teniski meč u trajanju od 5,5 časova, vrhunski fudbalski meč, dizanje težine duplo veće od sopstvene a vrhunac tajne su gojazni ljudi, mnogo teži od svoje prirodne težine, kako uspevaju da hodaju, ne daj bože, trče, penju uz stepenice? Prema tome, vitost je jedina komponenta u prostoru fizičkih sposobnosti čoveka u kojoj se još mogu tražiti mogućnosti za poboljšanje sportskih rezultata bez upotrebe stimulativnih sretstava. Ostale komponente su već davno iscrpljene.
Iz predhodnog proizlazi da je vitost najvažnija komponenta fizičkih sposobnosti čoveka, koja obezbećuje prilagodljivost fizičkih i funkcionalnih potreba, neophodnih za njegovo najracionalnije kretanje. Ova uloga vitosti u fizičkim sposobnostima čoveka, najslobodnije se može komparirati sa ulogom hipofize u centranom nervnom sistemu čoveka. Ako otkrijemo tajne vitosti, moći ćemo unapređivati trenažne procese i sportske rezultate do neslućenih razmera. Do tada, napredak je moguće postizati samo uz pomoć stimulativnih sredstava.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
- EGZAKTNOST, ovde ćemo malo odstupiti od akademski utvđenih pravila za uobičajeno tretiranje termina i pojmova. Naime termin egzaktno, se mnogo upotrebljava u našoj teoriji i praksi ali se tom prilikom zanemaruju neke činjenice u vezi sa njim. Bez ikakvih zlih namera, već isključivo zbog objetivnog sagledavanja problema u našoj teoriji i praksi, iznećemo samo neke od poznatih činjenica:
- Svetska zdrastvena organizacija, redovno izdaje Bilten o zabranjenim lekovima. Svi ti lekovi su bili u upotrebi po odobrenju iste organizacije. Kako je moguće da pored svih egzaktnih provera oni vremenom postanu štetni po zdravlje čoveka. (Bilten Svetske zdrastvene organizacije).
- Nedavni dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, dokazao je da mast ne prouzrokuje srčane bolesti već belančevine a sve do skora se tvrdilo obrnuto. (RTS).
- Most Golden Gejt u Americi, srušio se od naleta jakog vetra, odnosno lošeg proračuna. Kako je takav projekat mogao biti prihvaćen? (TV-H)
- Eksplozija černobiljske elektrane je posledica ljudskog faktora. Pa valjda, prilikom projektovanja treba imati u vidu i ljudski faktor. On bi trebao da bude okosnica celog projekta.(TV-H)
- Eksplozija atomske bombe bila 12.500 puta veća od proračunate jačine (TV-H)
- Prof. Kostić ( matematičar) oborio Njutnov zakon o gravitaciji i doživeo bojkot: matematičara, fizičara i hemičara, Kakva je to matematika koju je koristio Kostić? Možda imamo dve matetematike? (TV-H)
- Moćna rimska imperija nije iznedrila ni jednog značajnog matematičara. (TV-H)
- Tvorac grandiozne Aja Sofije, bio je nepismeni zidar iz Hercegovine. (Pavić)
- Moćne bazne nauke, arheologija i istorija, još nisu uspele da utvrde kada su održane prve Olimpijske igre, ali zato i dalje njihove tvorce, pra Difovce, zdušno guraju na dno i senku, prilikom čega im ni malo ne smeta da za svoja vrhunska takmičenja koriste naziv, moć i značaj olimpijskog duha i pojma, koji su osmislili, kreirali i realizovali, pre 3.500 godina, pra Difovci, danas nazvani "glupi" a značaj njihove delatnosti stavili na nivo: Voćarsko-kalemarskog kursa. Srpsku kraljevsku akademiju mogu da gledaju samo sa ulice, za njih tamo nema mesta, jer još uvek nisu uspeli da promovišu svoju autohtonu nauku, zahvaljujući, pre svega, baznim naukama, kojima ni malo ne smeta da svoje učenike kite Olimpijskim medaljama, koje su pre, više od 3.500 godina, smislili "glupi" Difovci.
Na osnovu iznetog, može se zaključiti: što se egzaktnosti tiče ,ona je i kod baznih nauka relativna, možda nešto manje nego kod drugih nauka ali je ipak relativna, što treba uvek imati u vidu, kada se govori o fizičkom vežbanju treniranju.
- JEZGRO, nauka o/u fizičkoj kulturi. Kada je nastao termin jezgro, nije se znalo za atom i njegov sastav. U tom smisli, jezički, jezgro označava najmanji deo nečega a srž označava središte nečega i obavezno se izražava u jednini. Svrstavati nauke o fizičkoj kulturi i nauke u fizičkoj kulturi u jednu kategoriju, nije logično, pošto to nije jedno isto, verovatno se misli na sve nauke koje učestvuju u rešavanju problema fizičke kulture u tom slučaju je upotreba množine mnogo jasnija i razumnija.
- NAUKA O FIZIČKOM VASPITANJU, proučava procese fizičkog vežbanja-treniranja za stvaranje navika svakodnevnog fizičkog vežbanja, postizanje neophodnog sportsko tehničkog znanja, humanog ponašanja i druženja.
- NAUKA O FIZIČKOJ REKREACIJI, proučava procese fizičkog važbanja-treniranja za relaksaciju i oporavak čoveka od svakodnevnih psihičkih i fizičkih napora.
- NADMETANJE, stihijska potreba čoveka za dokazivanjem. Jezički može da bude sinonim takmičenju ali stručno i realno na može.
- NEPROFITABILNI SPORTOVI, su svi sportovi koji ne mogu da ostvare profit pa za njihovu delatnost je neophodno pokriće države ili nekog drugog, ko želi da ih neguje
- PREDSELEKCIJA, stručni postupak pri određivanju predispozicija dece i omladine za vrhunska sportka dostignuća. Zasnovan na naučnim kriterijumima i stručnom znanju stečenom u praktičnom radu; u okviru programa fizičkog vaspitanja u školama; na bazi merenja fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti učenika, davanje objektivne i subjektivne, stručne procene predispozicija učenika za bavljenje savremenim sportom i kojim sportom; Ovaj pojam se ne može izjednačavati sa pojmom selekcije u sportu jer on suprotno selekciji, predviđa odgovarajuće postupke, koje treba preduzeti pre nego što se dete, mladić ili devojka, podvrgnu trenažnim procesima u savremenom sportu.
- PROFITABILNI SPORTOVI, su svi sportovi koji mogu da ostvare profit i sami sebe izdržavaju.
- SAVREMENI SPORT je složena multidimenzionalna privredna delatnost u kojoj se putem permanentnih, planski i sistematski organizovanih sportskih takmičenja, ostvaruju vrhunski sportrski rezultati, politički ciljevi, obrt kapitala i profit. Ovakav sport pripada privrednoj delatnosti i ima veoma malo dodirnih tačaka sa sportom u njegovom izvornom značenju.
Najrealnija vizuelna predstava savremenog sporta, može se opisati kao: železnička kompozicija voza koji vuče lokomotiva po imenu Biznis, vagoni su segmenti strukture savremenog sporta a sve to se kreće po šinama od kojih je leva Treningologija, kao autohtona nauka o fizičkom vežbanju – treniranju, a desna Ekonomija, kao nauka o obrtu kapitala i sticanju profita.
U Savremenom sportu se vrti ogromni kapital, ostvaruje još veći profit ali sportisti koji ga stvaraju, dobijaju najmanji deo, tog lepog kolača.
- SPORTSKE NAUKE, do pre deset godina ovaj termin, kod nas, nije bio poznat. Danas je u velikoj ekspanziji. Na upit Ministvu za nauku, preko Interneta: "Koje su to verifikovane sportske nauke?" nismo dobili odgovor. Jedan fakultet i nekoliko organizacija u nazivu svoje delatnosti imaju ovaj termin. Postoji i naučni časopis iz naše struke koji je posvećen ovim naukama. Analizirajući ovaj problem, došli smo do zaključka, da je to samo deo opšte konfuzije, koja traje u našoj struci od 2000 godine. Naime, ovaj termin je u opticaju u jednini i množini, pa ispada da postoji univerzalna nauka koja za predmet svog izučavanja ima sport, kao multidimenzionalni prostor, što bi bio pravi egzemplar u nauci. S druge strane imamo, sportske nauke, kod kojih zbunjuje sledeće: ako samo dodavanjem prisvojnog prideva sportska jednoj nauci, možemo da promenimo njen predmet istraživanja, onda je to apsurd koji normalan razum ne može prihvati, jer bi to značilo da se Sportska medicina više ne bavi medicinom već sportom, Sportska psihologija, psihologijom, već sportom i da ne nabrajamo dalje.
- SPORTOLOGIJA, nauka koja proučava procese fizičkog vežbanja - treniranja za postizanje vrhunskih sportskih rezultata.
- SPORTSKO VASPITANJE je stručno osmišljen, planski i sistematski, sprovođen proces fizičkog važbanja-treniranja sa ciljem postizanja vrhunskih sportskih rezultata.
- SPORT je ljudska delatnost u kojoj on, posredstvom fizičkog vežbanja-treniranja, ostvaruje želje i potrebu za: igrom, zabavom, druženjem, prestižom, snobizmom, statusom, isticanjem, dokazivanjem. Zatim: metod, sredstvo, motivacija, utakmica i nadmetanje, kao dokazivanje ko je bolji meću jednakima. Nema planiranog i organizovanog takmičenja a sve to radi negovanja i održavanja fizičkih sposobnosti na egzistencijalnom nivou. Ovakav sport, pripada fizičkoj kulturi, jer je njen strukturni deo.
- SPORTSKO TAKMIČENJE je planski, sistematski, stručno osmišljeno i vođeno po svim pravilima međunarodnih i nacionalnih sportskih saveza, legalno i zvanično verifikovano.
- TAKMIČARSKI SPORT je osnovni deo savremenog sporta.
- TRENINGOLOGIJA, je nauka koja se bavi izučavanjem trenažnih procesa, koji se na osnovu naučnih i empiriskih saznanja, stručno planiraju, organizuju i sprovode kao delovi egzistencijalnog sadržaja čoveka i uticaja istih na formiranje njegovog bića u kojem fizičćko i duhovno predstravljaju dijalektičku celinu; Nauka o fizičkom vežbanju – treniranju.
- TRENER je kreator, organizator i glavni nosilac svih trenažnih procesa u savremenom sportu.
- FIZIČKA KULTURA je kultura fizičkog vežbanja-treniranja svakog pojedinca i društva u celini sa ciljem negovanja, usavršavanja i održavanja fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou.
Mada je fizička kultura izbrisana iz današnje stvarnosti, ona će egzistirati u svakom društvu, jer je stvaralački i egzistencijalni deo ljudske civilizacije. Sa kadrovskim školama koje će izučavati fizičko vežbanje - treniranje ili bez njih, čovek će se time baviti, a u sklopu sa tom delatnošću, baviće se i nadmetanjem, sportom u kome takmičenje neće biti sredstvo a pobeda cilj, takvog sporta. Briga te delatnosti će biti, stanje fizičkih sposobnosti čoveka i njihovo održavanje na egzistencijalnom nivou. Tu delatnost, nazivali smo fizičkom kulturom i dalje će mo je tako zvati. Nju je stvorio čovek i bez nje, on ne može opstati.
- FIZIČKA AKTIVNOST, termin je posle 2000. u našoj struci i nauci, zamenio milenijumima upotrebljavan termnim: fizičko vežbanje. Mada nisu sinonimi, operacija je uspela. Danas niko u našoj struci ne upotrebljava termin fizičko vežbanje, sem kad pogreši. Kreatori ove operacije su imali u vidu da je termin: fizička aktivnost univerzalan, pa ga, prema tome, kao predmet izučavanja imaju mnoge nauke. Na taj način su našli opravdanje, za svoju tezu da fizička kultura ne može imati svoju autohtonu nauku već nju mogu izučavati samo "nauke o/u fizičkoj kulturi" a fizičko vežbanje treba zaboraviti. Tako ispada da ćemo jednog dana, na našim fakultetima i visokim školama izučavati: Šopenove etide, Fon Karajanovo virtuozno dirigovanje a posebno fizičku AKTivnost bubnjara na političkim manifestacijama, u simfonijskim i drugim orkestrima.
- FIZIČKO VEŽBANJE – TRENIRANJE, je stručno osmišljen, planski i sistematski organizovan i vođen proces, prirodnih kretanja čoveka, koji ima za cilj dovođenje njegovih fizičkih sposobnosti na zadati nivo. Prapočetak svih ljudskih početaka.
- FIZIČKO VASPITANJE je stručno osmišljen, planski i sistematski, sprovođen proces fizičkog važbanja-treniranja, sa ciljem stvaranja navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem-treniranjem, sticanje sportsko-tehničkog znanja, druženja i humanog ponašanja, prilikom realizacije tih procesa.
Ovaj napor je učinjen, radi toga da bi autor lakše savladao materiju, veoma složenu, tešku i odgovornu. S druge strane, pisati studiju o Savremenom sportu nije moguće bez shvatanja društvenih promena koje su se dogodile posle 2000 godine. Osnovna karakteristika tih promena, vulgarno rečeno, sastojala se samo u promeni "firme" a sve je ostalo po starom. Fizička kultura je zamenjena terminom sport, administracija je ostala ista a možda se i uvećala, država finansira sport, još se priča o patriotizmu, humanizmu i zdravlju a ne priča se o obrtu kapitala i stimulativnim sredstvima u sportu, kao baznim nosiocima Savremenog sporta. Još se govori o sportu kao delu fizičke kulture a u pojmovnom smislu pre 2000. godine, oni više ne postoje.
Naravno,autor ne očekuje da će njegove dobre namere biti prihvaćene ali se nada da će bar poslužiti za bolje razumevanje njegovih tekstova i njegovih namera.
LITERATURA:
1. Bokan, B: Fizička kultura i/ili sport- fizičko vaspitanje i/ili sportsko vaspitanje. Godišnjak fakulteta za fizičku kulturu, br.6, Beograd, 1994.
2. Bokan, B.: Nauke o fizičkoj kulturi-interdisciplinarni pristup-kao- "nova" – "stara" – paradigma. Fizička kultura, br. 1-4 ,Beogread 2oo3/2oo4.
3. Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza,Četvrto izdanje, Prosveta, Prosveta, 1991.
4. Enciklopedija fizičke kulture, Sv. 1. Leksikografski zavod, Zagreb,1975.
5. Enciklopedija fizičke kulture,. Sv. 2, Lksikografski zavod, Zagreb, 1977.
6. Ivanić,S,: Treningologija, Republički zavod za sport, Beograd, 2001(7oo9)
7. Kebin,V. Ban, D.:Bazična čema sistematizacije oblasti fizičke kulture. FIEP EUROPEN CONGREESSS, Tema: Trminologija fizičkog vaspitanja i sporta Septembar, 23.-26. 2009. Niš, Srbija.
8. Skorić, M. Komunikacije u sportskoj organizaciji, Savremenisport.com
9. Mala enciklopedija PROSVETA, sv,1, Beograd, 1968.
10. Mala enciklopedija PROSVETA, sv. 2. Beograd, 1969.
