Zapanjujuće je koliko su saznanja o sociološkim, psihološkim i ekonmskim faktorima u sportu i sportskim aktivnostima (rekreaciji) mala. Verovatno je na to u velikoj meri uticao i prioritet koji je dat medicinskim ispitivanjima, na osnovu čega su u stranu gurnuta sociološka, psihološka i ekonomska istraživanja.
Međutim, baš ta saznanja o medicinskim aspektima sporta i sportski aktivnostima koja su u drugi plan gurnula sociološka, psihološka i ekonomska istraživanja, na dobrom su putu da nam konačno pruže čvrst naučni instrument (pokažu pravi način) i na pravi put usmere istraživanja socijalno-psiholoških aspekata u sportu i sportskim aktivnostima, u okviru kojih nam tek predstoji ozbiljan naučno-istraživački rad.
Pitanja kao što su motivacija, privlačnost i otpor čoveka prema sportu i sportskim aktivnostima, socijalno-ekonomski razlozi, uticaj sporta i sportskih aktivnosti na vaspitnanje, uticaj sporta na psiho-fizičke aktivnosti čoveka, "otpor" žena prema sportu, otpor sredovečnih ljudi prema sportu i sportskim aktivnostima, koje su posledice ranog starenja i invaliditeta. i dalje čekaju na svoje seriozne, istraživačko fundirane odgovore.
U razmatranju socijano-psiholoških i ekonomskih aspekata sporta i sportskih aktivnosti ne bi trebali da zaobiđemo elementarne i medicinske konstatacije da je prosečan starosni vek čoveka u današnje (industrijsko) vreme, produžen na oko 70 godina, i da je uprkos porastu prosečnog trajanja života, sve zapaženija pojava "naglog" starenja, odnosno sve veći broj relativno mladih, fizički neaktivnih ljudi, koji imaju sve simptome (osobine) starih ljudi, kod kojih se inovulucija (starenje) ranije manifestuje, tj. već posle 30. godine, a postaje naglašeno posle 45. godine života.
Na ove konstatacije treba navesti i neke socijalno-ekonomske elemente, kao što su: vreme potrebno za obrazovanje - u zavisnosti od stepena kvalifikacija, u proseku od 20 do 26 godina; formiranje i briga o porodici; radni vek - saglasno zakonskim propisima, radni vek je do 62. godine za žene, 64. godine za muškarce;. Imperativ, današnjeg modernog (kapitalističkog) doba je da je rad neophodan i posle penzionisanja što iziskuje da ljudi (muškarci-žene) budu ne samo zdravi, već i da poseduju izvestan viši nivo funkcionalnih sposobnosti.
U današnjem poslovanju koje se karakteriše kapitalom, mnogi ljudi rade i nakon zakonskih predviđenih godina jer im to upravo taj kapital nalaže, kao priimer - oni idu u penziju u zakonskom roku, međutim istovremeno su osnivači tih kompanija tako da i dalje produžavaju svoj radni vek, dok je kod nas mnogo češći slučaj da ljudi nastavljaju da rade i posle penzionisanja kako bi obezbedili ličnu egzistenciju.
Međutim, kako savremeni način života i proizvodni (radni) procesi u savremenom društvu sve više isključuju učešće fizičkog rada, a sve više zahtevaju psihički rad (nervno naprezanje - najčešće bez umno kreativne komponente), ali i niz drugih okolnosti deluju negativno na biološku prirodu čoveka.
Naime, da bi čovek uspeo da održi zahtevani stepen radne sposobnosti, potrebno je da u svoje svakodnevne aktivnosti uključi sport i rekreaciju koji će nadoknaditi nedovoljnu fizičku aktivnost i kretanje, zarad održavanja osnovnih funkcionalnih sposobnosti koje su osnovni uslov za održavanja radne sposobnosti, odnosno egzistencije savremenog čoveka. Što sa druge strane predstavlja jedan od glavnih argumenata pri izgradnji svesti i motivaciji odraslih osoba za sport i sportsku aktivnost.
Metaforički rečeno, traži se rešenje za protivurečnost: "mladi starci" i "stari mladići", odnosno potrebno je da se na osnovu dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada iz oblasti medicine, njenih pravila i zakonitosti, pravilno usmere i sprovedu seriozna sociološko-psihološka i ekonomska istraživanja, kako bi se utvrdilo kako sport i rekreacija utiču na život i rad savremenog čoveka.
