Potrebe su uvek u funkciji uspostavljanja ravnoteže koja je poremećena nekim nedostatkom, potrebe se povezuju sa ciljevima i motivacijama. Motivacije nisu samo biološki determinisane, već zavise od okloine, društvenog i kulturnog iskustva. Motivacija nas podstiče da delujemo u pravcu postavljenih ciljeva. Potreba je unutrašnji, a cilj spoljašnji aspekt motivacije. Svaka potreba, primarna ili sekundarna, ima određene slojeve i konstitutivne elemente:
1. Kognitivni ili saznajni sloj je pretpostavka za pojavljivanje određene potrebe; potreba se uvek prethodno izražava u svesti pojedinca, koji mora postati svestan njenog karaktera, njene snage, načina zadovoljavanja, volje da se zadovolji, kao i posledice njenog zadovoljenja; dok se ne izraze u svesti, nove potrebe ne mogu izazvati osećanje osujećenosti;
2. Vrednosni sloj vezan je za izbor i ciljeve: značajniji cilj ima veću vrednost, pa je samim tim i potreba da se zadovolji veća; zahvaljujući vrednostima, čovek odabira i usmerava svoje potrebe;
3. Emocionalni sloj potreba ukazuje na doživljavanje određene potrebe, na osećanja koja se pri tom iskazuju; emocije izražavaju jačinu potrebe: što je intenzitet potrebe veći, to su emocije snažnije i obrnuto, ako intenzitet potrebe opada, slabi i snaga emotivnog naboja; ukoliko potreba svojim zadovoljavanjem vodi ka postizanju značajnijeg cilja, utoliko je intenzitet potrebe jači, a samim tim osećanje zadovoljstva snažnije;
4. Konativni (intencionalni) sloj potrebe ogleda se u spremnosti pojedinca da deluje u smeru zadovoljavanja potreba, odnosno ostvarenja ciljeva; pojedinac je spremniji na akciju ukoliko je određena potreba za njega značajnija.
Želja je motivisana potrebom, koja predstavlja izvor želje. Želje uvek vode nekom cilju i nisu ciljevi sami po sebi. Proširivanje potreba i ciljeva, nivo aspiracija zavisi od zadovoljenosti već postojećih potreba, od toga da li su prethodni ciljevi ostvareni. Ključno je pitanje da li postoje sportske potrebe ili ljudske potrebe koje se zadovoljavaju na takmičarski? U mnogobrojnim istraživanjima nalazimo da su to: čovekova potreba za igrom, kretanjem, takmičenjem, komunikacijom, lepim, potreba za osmišljavanjem egzistencije. Na specifičan način određene potrebe se realizuju kao potrebe za afirmacijom, dominacijom, grupnom identifikacijom, odnosno potrebom da se živi u grupi.
Postojanje jedne potrebe može se zaključiti na osnovu a) posledice i krajnjeg ishoda ponašanja; b) posebnog obrasca ili načina uključenog ponašanja; c) selektivne pažnje i odgovora na posebnu klasu podsticajnih objekata; d) izražavanje posebne emocije ili afekata i, e) izražavanje zadovoljstva kada je postignut određen učinak ili razočaranosti kad nije postignut. Potrebe se mogu podeliti na biološke (primarne) i stečene (sekundarne). Najpoznatije biološke potrebe su glad, žeđ, potreba za disanjem, spavanjem itd. Među stečene potrebe ubraja se veliki broj društvenih potreba (potreba za sticanjem, priznanjem, pokazivanjem nadmoći). Potreba za društvom, za životom u grupi, potreba za prijateljstvom (ne izdati prijatelja u nevolji) i ličnih potreba (napr. jaka potreba za udovoljavanjem različitih navika).
Mnoge potrebe jednim delom mogu biti biološke a drugim delom stečene (seksualni motivi i potrebe odraslog čoveka, glad, potreba za dominacijom). Nekada se ove potrebe i motivi nazivaju kompleksnim. iako su neke potrebe biološke, način njihovog zadovoljavanja je naučen i društveno-kulturno uslovljen. Glad je napr. biološka potreba, ali glad za nekim jelima (tzv. apetit) je naučen. Određena kultura utiče na zadovoljavanje ovih potreba. Postoji razlika između manifestnih (vidljivih) i latentnih (prikrivenih) potreba. Prve dozvoljavaju neposredno i neodložno izražavanje dok su druge većim delom obuzdane, sputane ili potisnute. Za sport su značajne jedne i druge; manifestne potrebe se izražavaju kroz motoričko ponašanje, za razliku od latentnih potreba koje obično pripadaju svetu uobrazilje, snova i mašte. Izvesne potrebe se ne mogu slobodno izraziti a da se ne prekrše običaji i merila koji su preuzeti iz društva posredstvom roditelja i ove potrebe često deluju na prikrivenom planu.
U istraživanjima postoji podela na žarišne i raspršene potrebe. Prve se vezuju samo za određene okolnosti, sredinu i objekte, dok su druge uopštene i primenljive u bilo kojem sklopu okolnosti. Potreba je uvek podvrgnuta promeni ukoliko ne postoji određena fiksacija (stanje kad je potreba čvrsto prionula uz neodgovarajući objekt). Fiksacija se može smatrati patološkim stanjem. Međutim, nesposobnost potrebe da pokaže iole trajnu sklonost prema nekom objektu, skačući sa objekta na objekt, može isto toliko da bude patološka kao fiksacija. Postoje proaktivne i reaktivne potrebe. Prve su, u velikoj meri, određene iznutra, spontane su i kinetičke. Sredina na njih ne utiče presudno. Reaktivne potrebe su rezultat nekog događaja, situacije i predstavljaju svojevrsni odgovor na date okolnosti. Ova podela ukazuje da je velika razlika između odgovora izazvanog odgovarajućim podsticajem i odgovora stvorenog u odsustvu ikakve važne podsticajne promene.
Postoji hijerarhija potreba, nadmoćnost jednih potreba nad drugim. Potrebno je minimalno zadovoljavanje ovih potreba pre nego što druge potrebe mogu da stupe u dejstvo. Takođe je prisutan sukob i razilaženje potreba. Ako je ishod različitih potreba na planu ponašanja isti, onda se govori o stapanju potreba. Pomoćna potreba je ona potreba koja je u službi druge potrebe.
