_sport-nasilje-i-terorizam.jpg "Sport, nasilje i terorizam")
Drevni filozofi su kao najviša ispoljavanja ljudskog duha iznad svega izdizali muziku i fizičku kulturu. Tvrdili su kako se iz muzike rađaju matematika i filozofija, a preko njih i sve ostale nauke. Nega tela i bavljenje sportom utoliko više ostaju do danas bitna delatnost kojom se čovek od vajkada bavi. Upravo zbog važnosti koju sa sobom nosi, sport kroz istoriju, posebno tokom dvadesetog veka, postaje sredstvo pomoću koga se mogu postići i najviši politički ciljevi. U jednoj takvoj zloupotrebi, sport često biva ukaljan nejekstremnijim političkim delovanjem - terorističkom akcijom.
Nasilje uopšte pretstavlja formu devijantnog, patološkog delovanja i ponašanja određenih društvenih grupa i individual, usmereno na postizanje određenih ciljeva sredstvima sile i prinude u situacijama i okolnostima skoncentrisane društvene pažnje i ispoljavanja šireg društvenog inetersa.
Sa sociloškog stanivoštva posmatrano, nasilje kao raširen fenomen i problem svakog savremenog društva, javlja se gotovo u svim sferama društvenog života, od oblasti politike pa nadalje. Specifična težina i konsekvence njegovog ispoljavanja različite su s obzirom ciljeve i motive koje žele postići njegovim delovanjem u društvenom prostoru. Nasilje u sportu javlja se kao izraz zaostalosti i primitivizma delovanja i ispoljvanja različitih činilaca i elemenata antikulture i ako forma lažne socijalne promocije. U takvim situacijama, oblast sport se pretvara u svojevrsnu "oazu" i socijalni ambient okupljanja, oranizovanja i homogenizacije ovih društevnih grupa u okvir njihove "zaštite".
Nasilje u sprtu ima i svoju međunarodnu dimenziju i ispoljava se na međunarodnim sportskim aktivnostima i u domaćem takmičenjima, sa različitim vrstama kategorizacije. Međunarodne sportske asocijacije, u tom, smislu, poklanjaju posebnu i veliku pažnju preventivnim radnjama odgovornosti (UEFA-in program Social Responsibility), i pribegavanju oštrim sankcijama za gotovo svaki obik nasilja (fizički, verbalni ili psihički).
Ne postoji nijedan akademski međunarodni pravni konsenzus o definiciji pojma "terorizam". Razni pravni sistemi i vladine agencije koriste različite definicije " terorizma". Šta više, međunarodna zajednica je spora da formuliše univerzalni dogovor, pravno obavezujuće definicije ovog zločina. Ove teškoće nastaju iz činjenice da je termin "terorizam" politički i emotivno islužnjen (Schmid, Alex P. (2011). Pa je i zato teško definisati terorizam u sportu, ali to i nije razlog da ne krenemo u razmatranje tog međunarodnog fenomena koji predstavlja strah za svako društvo.
Mada nasilje i terorizam nisu proizvod i posledica sporta, oni su njegov pratilac i kao takvi proizvode velike probleme i teškoće u njegovom funkcionisanju (Štakić, D. (2000). Najočigledniji primer pojave terorizma u sportu su tragični događaji sa Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine. Rano ujutru, u utorak 5. septembra, osam Palestinaca je upalo u izraelski kamp u Olimpijskom selu; ubili su trenera i zadržali desetoricu sportista kao taoce. Namera im je bila da pomoću taoca oslobode uhapšene palestinske teroriste iz izraelske tamnice. Sve se završilo pucnjavom sa policijom, pogibijom Palestinaca i smrću jedanaestorice izraelskih sportista. To je bio napad na olimpijski mir, na još u antici uspostavljeno primirje u toku Igara. Olimpijski takmičari su postali žrtve terorističkog čina.
Međutim, u istorijskoj povezanosti sporta i terorizma neki su skloni tvrdnjama da su sportisti bili manje žrtve političkog terora nego što su sami bili politički teroristi. Tamna strana političke umešanosti u sportske organizacije je često neraskidivo povezana sa ekstremno nacionalističkim pogledima države čije su predstavnice. Sport, fizička kultura i nega tela su korišćeni kao oružja protiv neprijatelja, kako unutrašnjeg tako i spoljašnjeg, tokom celog dvadesetog veka.
Sportisti predstavljaju ovakvo stanovište najčešće u zatvorenim i nedemokratskim oblicima društvene vlasti. Politička granica između zakonitog vojnog sporta sa jedne strane, i sporta praktikovanog u ilegalnim paravojnim organizacijama s druge, je najčešće zamagljena i diskutabilna. Ponekad je jedina razlika između demokratskog i nedemokratskog pogleda same sportske organizacije.
Terorizam u sportu javlja se i kao oblik destruktivne, negativne reakcije na određene društvene probleme i teškoće i kao vid odgovora na eventualnu inertnost društvenih i političkih struktura u pristupi i rešavanju tih problema. Samo želim navesti jedan pozitivan primer i to: Pre 28 godina bio je osuđen za terorizam, a danas je paraolimpijski pobednik, Za staloženog 55-godišnjaka može se reći da je pravi sportski uzor. Prošlost se ne može izbrisati. "Sada želim pričati samo o sportu" - rečenice su koje je više puta izgovorio Sebastian Rodriguez, španski plivač na Paraolimpijskim igrama koje se održavaju u Londonu.
Literatura:
Schmid, Alex P. (2011). "The Definition of Terrorism".
The Routledge Handbook of Terrorism Research. Routledge. p. 39. ISBN 0-203-82873-9.
