Navijačko nasilje kroz prizme naučne analize
Pubilka je veoma značajan faktor za podsticanje razvoja fizičke kulture posebno sporta, kako i faktor popularizacije sportskih aktivnosti i unapređenje njihovih rezultata. (Štakić, Đ. str. 124)

Najveći je deo studija koje se tematski odnose na društvene i političke aspekte sporta te povezanost sporta i nasilja predmetno je usmeren na fenomen fudbala i drugog navijaštva. To je istodobno i nedostatak (zanemareni su drugi bitni aspekti sporta, osobito nasilja u vezi sa sportom), i prednost (zato što su temeljito istraženi fudbalski  navijači, njihovo nasilničko i drugo ponašanje te za to vezana subkultura) pristupa raznih sociologa i drugih društvenih naučnika ovom fenomenu u sportu.
navijacko-nasilje-kroz-prizme-naucne-analize

S obzirom na to, ovu analizu je najlogičnije zasnovati upravo na tom aspektu međuodnosa sporta i nasilja. I francuski su naučnici svoju pažnju usmerili ka nasilničkom ponašanju, ekstremnih fudbalskih i drugih navijača (Bodin, Robéne, Héas, 2007.: 19-73) kao društveni problem koji ne samo u Francuskoj, nego i u nizu drugih zemalja Europe već četrdesetak godina izaziva veliku zabrinutost u javnosti, te u vezi s kojim se sprovodi ili bi se barem trebala sprovoditi primerena javna politika, odnosno društvena akcija usmerena ka njegovom suzbijanju.

U nekim su europskim zemljama sociolozi, psiholozi i drugi istraživači
ostvarili sistematičan naučni uvid u različite značaje odnosa nasilja i sporta, pri čemu su veliku pažnju pridali upravo nasilničkom ponašanju.

Nasilje ekstremnih fudbalskih i drugih navijača izbijalo je i u prvoj polovini i sredinom prošlog veka, ali je u naučnoj literaturi široko prihvaćena definicija, u modernom obliku, kao "fudbalski huliganizam (football hooliganism)" i kao bitan aspekt posebne supkulture mladih i slično, postoji od ere nakon Svetskog prvenstva u fudbalu u Engleskoj 1966. godine.

Na temelju njihovih radova, unutar teorijske misli o fudbalskim navijačima i njihovim skupinama mogu se izdvojiti četiri osnovna pristupa:

  • subkulturna teorija ritualizirane agresije,
  • klasna teorija ponašanja navijača,
  • socioistorijska teorija "fudbalskog huliganizma"
  • svet sporta kao svet za sebe (Alexandro Dal Lago, Anastasovski, I. 2010),
koji su predstavili širu i sistemsku teorijsku osnovu analiziranja.

Trend intenzivnoga navijačkog nasilja nastavio se i nakon sticanja nacionalne samostalnosti, pa je bio predemet naučnika kao što su Williams, Dunning i Murphy koji su u svojoj komparativnoj studiji o navijačkom huliganizmu iz sredine osamdesetih godina prošloga vekaa istaknli kako je taj problem u to vreme bio najizraženiji u Engleskoj, Italiji, Holandiji i Jugoslaviji (Willliams, Dunning, Murphy, 1986.a).

Prisutna su čak i mišljenja kako su upravo neredi navijača koji su doveli do ne odigravanja fudbalske utakmice između Dinama i Crvene zvezde na Maksimiru 13. Maja 1990. (Anastasovski, I , Nanev, L, Klimper, I. 2009, str.54) bili svojevrstan početak ratnih zbivanja na ovim prostorima. (Mihailović, 1997.; Prnjak, 1997.: 11, 19, 80-83; Foer, 2006.: 22-28; Brimson 2006.: 202-203).

Ove ne sportske okolnosti daju dobre razloge za premeštanje istraživačkog naglaska na analizu značaja kapitalističke, odnosno potrošačke kulture obeležene globalizacijom na svetski način.

Ako donekle vremenski i kaskamo za naukom na razvijenijem Zapadu kad je reč o nekim naučnim istraživanjima nekih aspekata savremenog društva,  nimalo ne zaostajemo za Evropom u angažmanu oko ovog fenomena, na ovim prostorima gde su se naši načnici, socilozi, psiholozi, ekspeti tokom poslednjih dvadeset godina pokazivali i iskazali u području sporta i nasilja.

S obzirom na sve ovo što sam izneo, potpuno je shvatljivo postojanje nekih znatnih podudarnosti između naučnog uvida francuskih autora (Bodin, Robéne, Héas, 2007.) i uvida raznih sociologa i psihologa sa ovih naših prostora (Balkan), drugih naučnika koji su pratili ili još uvijek prate problematiku nasilničkoga ponašanja ekstremnih navijača.

Te se podudarnosti mogu podeliti u tri celine: prva se odnosi na pojavnost tog ponašanja, druga na njegovu uslovljenost, a treća na društvene aktivnosti suzbijanja navijačkoga nasilja.

 

Literatura:
Anastasovski, I, Nanev, L, Klimper, I. (2009). Prevencija i represija na nailstvoto na fudbalskite stadioni, Skopje: FFM, Fleksograf.
Anastasovski, I (2010). Sociološki aspekti na nasilno i agresivno odnesuvanje na sportski manifestacii vo Republika Makedonia, Skopje: Doktorski trud, UKIM.
Lalić, D., Biti, O. (2008). Politika, sport, nasilje, Četverokut sporta, nasilja, politike i društva, znanstveni uvid u Hrvatsku i Evropi, str.253-256.
Štakić, Đ. (1996). Sociologija fizičke culture, Beograd: Univerzitet u Beogradu, Zavod za grafičku tehniku, str.124.
 
Autor: Prof. dr. Ivan Anastasovski
Objavljeno: 13.07.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Nasilje u sportu kao zlo jednog društva
> Teorija nasilja u sportu
> Sport, nasilje i terorizam
> Sportsko nasilje i državni razlozi
> Sport i nasilje
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...