_stvarno-ili-simbolicno-nasilje-u-sportu.jpg "Stvarno ili simbolično nasilje u sportu")
Stvarni i simbolični oblici nasilja podudarju se jedni sa drugim pa je njihovo razlikovanje stvar analize i didaktičkog pristupa. Stvarno nasilje može voditi prema simboličnom nasilju i obratno. Šta više, stvarno nasilje nije nužno uvek teže za prevladavanje i što je ključno ta se dva oblika često pojavljuju zajedno.
Stalno se govori o zavisnosti o kojoj stalno pišem gde smo utvrdili da se kao posledica zavisnosti o stvarima ili oblicima ponašanja vrlo verovatno javlja visok nivo stigmatizacije, koja je sama po sebi simboličan oblik nasilja. Primer je situacija u kojoj zavisna osoba oseća neobuzdanu potrebu za drogom i u više je navrata mora tražiti od nekoga drugoga.
Nemoguće je izdvojiti simbolično nasilje iz društvenih situacija u sportu koje su neujednačene, odnosno, u širemu smislu, iz diskriminišućih ili nepravednih situacija u sportu i u društvu uopšte. To se sasvim jasno vidi kada sportu pristupimo iz perspektive razlika pola ili vere ili nacionalne pripadnosti, ili manjine.
Dakle, ti se problemi ne tiču samo načina na koji se ljudi odnose prema suprotnom polu, već i kulturne, etničke i verske međusobne povezanosti, a izgleda da danas postoji tendencija u sportu da ljudi zbijaju redove unutar svojih vlastitih zajednica. Iako to nije ništa novo, poslednjih je godina postalo izraženije. Ako sportu pristupimo na taj način, to takođe znači da ćemo sagledati i odnose između telesno sposobnih osoba i osoba s invaliditetom.
Ovi različiti oblici stvarnoga i simboličnoga nasilja odabrani su kao fokus za istraživanje određenih fizičkih navika modernog društva vezanih uz sport (Bodin 2003; Elias i Dunning 1986). Nedavne studije pokazuju da svako od nas ima vlastitu društvenu konstrukciju za reč "nasilje". "Načini na koje kategorišemo nasilje takođe su predrasude koje moramo dekonstruirati" (Welzer-Lang 2002).
Čini se da, u društvenom smislu, muškarci imaju širu lepezu definicije nasilja: postoji "raspon fizičkog, psihološkog, verbalnoga. Od 1980. godine Savet Europa uspostavilo je niz pilot-projekata za približavanje sporta, za ljude s duševnim poremećajem (CDDS (98) 90, sv. II., str. 84). i društvenog nasilja koji se povezuje s idejom namjere".
Literatura:
Anastasovski, I, Nanev, L, Klimper, I. (2009). Prevencija i represija na nasiltvoto na fudbalskite stadioni, Skopje: FFM, Fleksograf.
Anastasovski, I (2010). Sociološki aspekti na nasilno i agresivno odnesuvanje na sportski manifestacii vo Republika Makedonia, Skopje: Doktorski trud, UKIM.
Bodin, D., Robene, L., Stephane, H. (2007). Sport i nasilje u Evopi, Zagreb: Knjiga trgovina d.o.o. Savet Evrope str. 216-217.
Elias N. and Dunning E., Sport et civilisation. La violence maotrisie, Fayard,
Paris, 1994 [fi rst published in English as The quest for excitement: sport and
leisure in the civilizing process, Blackwell, Oxford, 1986.
