Zaključak mnogih studija na temu nasilja i nasilnog ponašanja na sportskim događajima u poslednje dve decenije, jeste da nasilje i nasilničko ponašanje doživljava svoju eskalaciju, i postaje jedan od ozbiljnijih i primarnih problema svakog društva. Broj ubistava se povećao, imamo porast maloletničke delinkvencije, pljačke su u porastu, problem huliganizma je sve veći, sportsko nasilje se širi velikom brzinom, takođe raste ne tolerancija između generacija i ljudi, rasizam je sve veći, a to je se sve u najvećoj meri javlja kao odraz visoke nezaposlenosti društava u regionu, socijalne nesigurnosti čoveka kako na Balkanu tako i u svetu.
Zato je važno napomenuti da i pojava rasizma, netolerancije i nacionalizma sve više uzima svoju snagu na sportskim događajima kod nas i nanosi veliki štetu ne samo sportu već i društvu. Sve ove pojave se ogledaju u sportu kao segment društva, gde je nasilje u svimm svojim oblicima i funkcijama našlo svoje mesto u sportu i društvu.
Ceo savremeni svet sprovodi ozbiljne napore da se suzbije nasilničko ponašanje u sportu i na sportskim događajima. Sav naučni, stručni i sportski potencijal uključen je u funkciji pronalaženja načina za borbu protiv ovih devijantnih pojava u sportu i na sportskim događajima, i tom problemu prilaze veoma seriozno i studiozno.
Manje ili više većina nas je upoznata ili je bar čula za neku od brojnih debata, radionica, kongresa... koji se organizuju sa ciljem da se sasvim otvoreno razgovara o ovim pitanjima, kako bi zajedničkim snagama pronašli odgovarajuće rešenje. Mnoge države su upravo tako došle do sistemskih zakona (rešenja) o sprečavanju nasilja na sportskim terenima i usvojile ih (među kojima su i naše države).
Pošto ovaj problem nije pitanje jednog ili drugog društva, već problem svakog društva ali i ozbiljna pretnja bilo kom društvu. Pored nacionalnog, neophodno je razviti strategije i na lokalnom, i regionalnom nivou sve u cilju sprečavanja nasilja u sportu i na sportskim događajima.
Mora se raditi na ostvarvanju preventivnih aktivnosti u okviru zajednice sa ciljem podizanja svesti javnosti i razmatranja pitanja, podsticanja zajednice na akciju, ukazivanja na društvene i materijalne uzroke nasilja u zajednici kao jednoj celini. Kontinuirano sprovođenje kampanja na nivou populacije obrazovanja kroz medije u zajednici ili u određenim oblastima, kao što su škole, radna okruženja, zdravstvene i druge ustanove, kao i vanškolske aktivnosti za mlade u okviru nastave fizičkog vaspitanja i promeni nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Preventivne mere usmerene ka iskorenjivanju nasilja mogu biti:
Mentorski programi
- ovi programi se sprovode u odnosu na mladog čoveka, pogotovo ako oni razvijaju anti-socijalno ponašanja, prijateljski osobu van porodice, kao pozitivan primer.
Porodične terapije
- ovi programi imaju za cilj da poboljša odnosa i komunikacije između članova porodice i da ponudi pomoć roditeljima i detetu da se prevaziđu problem.
Programi za kućne posete
- postoje programi koji se sastoje od redovne posete stručnih lica domovima porodica kojima je potrebna podrška i pomoć za uzgajanjem deteta. Ovakvi programi su takođe korisni za sprečavanje delikventnog ponašanja. Oni se realizuju putem savetovanja, upućivanja i obuka stručnih i drugih usluga.
Obuka za razvijanje socijalnih veština
- ovi programi se uglavnom realizuju u mešovitim grupama muškaraca i žena koji uz pomoć stručnjaka diskutuju o razlikama kod polova i odnosa koji igraju važnu ulogu u pojavi nasilja, gde mogu naučiti kako da se nose sa njima.
