_snaga-sporta.jpg "Snaga sporta")
Za neka društva karakteristično je prekomerno verovanje u sport i njegove funkcije, dok je za druge sport nešto sekunardno i marginalizovano. Preterana vera u sportu u njegovoj mitologizaciji, vidi se kao neka vrsta religije koja treba da omogući ostvarenje vodećih ideala. Sa jedne strane šta više praktikuje se sport danas, u ovim opasnim vremenima, to bi značilo s druge strane, da je sport počeo da se vidi kao sposobna formula za socijalnu mobilnost.
Ukoliko pokušamo da napravimo poređenje između magije i vere čoveka u sopstvene moći i sporta koji se smatra da bi mogao biti u funkciji prvo svake individue a zatim i društvene transformacije, dolazimo do sledećeg: Sportu se ponekad pridodaje snaga barem kada je reč o društvu. Zaista, sport je samo slika i odraz jednog društva i ima tu uloga za obnavljanje društva. Sport je stabilan kada je i društvo stabilno, jer u suprotnom nastaje kriza sa samim kriziranjem društva. Ako je društvo sklono kriminalu i poroku, oni će lako naći svoj put do sporta. Zato, bilo kakva reforma u sportu zahteva prethodnu reformu samog društva.
Da bi se ovo postiglo moramo otkriti najpre "bolesti" (devijacije) od kojih strada samo društvo. Značaj istraživanja u sportu je evidentna, jer pripada našoj civilizaciji, a i sastavni je deo civilizacijskih i kulturnih dešavanja. Nakon kursa i razvoj sporta u različitim društvima, može se zaključiti sledeće: "Sport nije pod staklenim zvonom, već on deli istu sudbinu sa društvom kome pripada i gde se ispoljava svaki dan" (Anastasovski, I., Stojanoska T. 2010). Konkretno, sport je izraz društva u svim njegovim oblicima i svim svojim protivrečnostima koje on donosi. Sport je podsistem, posebna oblast u svakom segmentu društva, što znači da pripada globalnom poretku šire društvene celine.
Pitanja kulturnog sukoba i etničke tolerancije polako ali sigurno sele se u centar političke i javne debate u multietničkim Evropskim zemljama. Ova je posebno primer u post-konfliktnim društvima koju su do nedavno patili od građanskog rata ili oružanog sukoba (Anastasovski, I., Aleksovska V.L. 2011).
Jedna od kulturnih praksi koja najviše obećava/ daje nadu i daje samopouzdanje za poboljšanje međuetničkih kontakata i socijalne kohezije u društvu kao sredstvo za mir i pomirenje inicijative na svim nivoima (etnički, socijalni, politički, verski, itd.), je upravo sport. Sport je često snažno indetifikovan od evropskog i nacionalnog političkog rukovodstva i kreatora politike kao polje delovanja koje poboljšavaju duh jedinstva i promoviše interkulturalno razumevanje i uzajamno poštovanje unutar zajednica i između zajednica u društvu. Evidentna društvena snaga sporta ogleda se u činjenici da je on postao veoma važan faktor u interkulturalnim odnosima i socijalnoj stabilnosti u okviru Evropske sportske politike.
Možemo sa sigurnošću reći da je od 2004. godine, do danas kod nas i u Evropi proaktivno i na najvišem nivou organizuju razne konferencije u cilju unapređenja mira uz aktivnu pomoć sporta. Kao najpoznatiji u ovom kontekstu su Savet Evrope, Ujedinjene nacije i Kraljevina Monako.
