Moramo na početku druge decenija ovog veka polako ali sigurno da menjamo naše poglede o sportu, i počnemo da radimo na tome da politici smanjimo uticaj koji danas ima na sport. Sve su glasnije (i jasnije) priče o tome kako sport postaje samo još jedan u nizu alata za sve veću ekomosku moć i profiterstvo pojedinaca i grupa, a sve manje za društvenu sferu za koju je sport i formiran, kako bi širem krugu ljudi (društvu) pružio zabavu, razonodu, druženje i još mnogo toga.
Upravo zbog ovih pojedinaca i grupa koji u sportu (naročito elitnom) vide samo lični interes i ništa drugo, na sport se u našem društvu još uvek gleda kao na izolovanu oblast koja se uzima sa rezervom.
Međutim i politika (naročito na našim prostorima) ima veliki uticaj u stvaranju ovakve (negativne) slike o sportu, jer politika sport vidi kao svog taoca i svoju privilegiju, a ne kao društvenu privilegiju ili privilegiju svih socijalnih slojeva društva.
Raznovrsnost sadržaja područja sporta karakteriše i njegovu dinamiku, razvoj složenosti unutrašnje stukture, relevantnost odnosa i veza sa celinom, isto tako složene društvene strukture, ali i izvesnu protivrečnosti, sa stanovišta društvenog značaja fenomena, odnosa i aktivnosti koje se na tim područijama odvijaju (forme socijalne patalogije).
U zavisnosti sa kojih aspekata i iz kog ugla se posmatra sport, a pre svega, u pogledu značaja ovog podračja za život i egzistenciju ljudi, društvenih grupa i drugih činilaca društva, razlikujemo i njegove pojedine segmente. Tako, sa stanovišta njegove pozicije u društevno-ekonomskoj strukturi, sport predstavlja primarnu oblast plasmana kapitala i podračje ostvarivanja ekonomske egzistencije miliona ljudu, i ne samo to već i polje na kome se mnogo zarađuje i stvaraju se milionski profiti kako pojedincima tako i raznih interesnih grupa.
