Dok se, na međunarodnom nivou sport može posmatrati kao poboljšanje imidža ili stategija jedne države, sa druge strane ovo gledište ne sme biti dovoljan pokazatelj koji bi zasenio inzvanredni sportski potencijal za podsticanje ličnog razvoja i relacije između pojedinaca.
Za razliku od njegovih prestižnih atributa, sport je u mnogo manjem obimu - vektor promovisanja vrednosti jednog društva i društvenog približavanja, i on kao takav obezbeđuje okvir za socijalizaciju koja otvara put za mnoge obrazovne i preventivne inicijative.
Stoga kada govorimo o tome, postoje dva načina o korišćenju sporta za političke svrhe. Sa jedne strane to je njegova eksplatacija za promovisanje ideologije u službi nacionalne i ekonomske ambicije, ili poboljšanje imidža u okviru međunarodne scene, scenario u kome je sport u službi interesa vlasti. Sa druge strane - to je verzija koja se treba više koristiti za političke svrhe u društvenom smilsu sa građanskom dimenzijom kroz koju je moguće stvoriti veze koje su razvojni mehanizam za socijalnu koheziju i pomirenje, tako da je sport u službi interesa naroda i društvu, a samim tim i u službi svake individue.
Danas, uprkos lokalnim idiosinrizacijama, razvoj i širenje sporta su univerzalne pojave, koje galopirajući prodiru u sve zemje širom sveta. Danas Olimpiski komitet i neke druge velike međunarodne sportske federacije, tu pre svega mislim na FIFU (svetsku kuću fudbala) imaju više zemja članica nego država Ujedinjenih Nacija. Promena mentaliteta i odnosa prema sportu su primetna već nekoliko godina, zato mislim da je došlo pravo vreme za buđenje celokupnog sportskog potencijala i energije za njegov razvoj a samim time i razvoj sportskih, kulturnih i drugih dobra svakog društva.
Sportski pokreti, međunarodne organizacije i civilna društva danas su u poziciji da se pitaju kako oni mogu da koriste vidiljivost sporta i njegovu moć privlačnosti za promovisanje raznih pitanja o razvoju i borbi protiv sukoba. Ta svest daje ogmonu odgovornost sportu. Svi oni projekti koji se realizuju u sportu moraju poštovati uslov neutralnosti i nezavisnosti.
Da bi akcije koje se preuzimaju u sportu bile efektivne i relevantne, zahteve koje sportski autoriteti upućuju ka državnim organima treba da budu u skladu sa mogim odgovornostima od međunarodnih sportskih asocijacija i pojedinaca, sa celom energijom i resursima koje imaju na raspolaganju, kako bi se uspešno intervenisalo kod najugroženijih oblasti, a to su:
- Oblasti sukoba,
- Obasti siromaštva,
- Osetljiva područja u urbanoj zoni gde su same društvene veze u raspadanju.
Postoje mnogo socijalnih zla u borbi protiv toga:
- Mržnje zajednice,
- Nastavak u oružanom sukobu,
- Ponavljajući ili sektaška međuetnička neslaganja,
- Povećan nacionalizam,
- Endemična siromaštva,
- Maloletnička delikvencija,
- Strah od drugih na bazu svog neznanja,
- Teškoće pri reintegrisanju onih socijlanih stuktura u zajednici gde su traumatizovani i odbačeni od svih, i
- Briga za reintegrisanje raznih socijalnih struktura. i tako spisak se nastavlja i nastavlja..
Postavlja se pitanje, da li kroz sport je moguće uspostaviti skup pravila na mestima gde ih već dugo nema i gde je zaista potrebno? To je pitanje za pridobijanje zajednice da ponovo uspostavi link putem sporta, a ključ te akcije su mladi ljudi.
