Danas je opšte poznata velika korisnost sporta po pojedinca ali i društvo u celini i oko toga se svi manje ili više slažemo bez obzira na naš socijalni i društveni položaj, no kao i druge društvene delatnosti (oblasti) tako i sport ima svoju crnu, negativnu, štetenu stranu koja itekako vuče sport ka rizičnom delovanju (ponašanju).
Kao što je već rečeno, upoređujući sport sa bilo kojim drugom društvenom sverom, jasno je da i sport ima svoje rizike, koji su prećutno prihvaćeni i od samih sportskih aktera, a koji su isti za sve njih, i koji se odvijaju u granicama pravila igre. U sportu imamo rizike koje možemo predvideti i koje ne možemo predvideti, pored toga imamo rizike koji su direktno ili indirektno prisutni u sportu.
Zato su danas u sportu i na sortskim događajima prisutni nasilje i agresija kao društeveni fenomen odnosno kao način čovekovog ponašanja i to kod samih aktera u igri najpre, a zatim i kod posetioca "ljubitelja" sporta (publike), a tu se pre svega misli na najvatrenije t.j. organizovane navijačke grupe. Ovakvi rizici mogu se svrstati u kategoriju predvidljivih rizika, odnosno onih rizika na koji se unapred mogu predvideti.
U nepredvidljive rizike u sportu mogu se svrstati pojedinačni ispadi na samom sportskom događaju ili pak prevelika želja fanova da po svaku cenu vidi svog idola (tu kao primer možemo navesti kvalifikacioni meč za Svetsko prvenstvo u Africi 2010 g. između Obale Slonovače i Malavija na stadionu Abidzan kada su fanovi po svaku ceni hteli da vide svog idola Drogbu i pri tome srušili jedan deo stadiona gdje su tom prilikom poginule 22 osobe) isto tako kao nepredvidljivi rizici na sportskim događajima mogu se navesti vremenski uslovi, požar, sneg, nemarljivost pojedinaca i slično.
Kada se govori o rizicima koji imaju direktan uticaj, kao primer možemo navesti ekonomsko-finansijski aspekt gde svako ulaganje u određeni sport može doneti veliki profit, ali i gubitak. Iz tog razloga ne možemo uvek precizno i u dovoljnoj meri predvideti taj rizik ali u savkom slučaju on direktno utiče na razvoj u sportu.
Pod indirektnim rizikom možemo navesti legislativni deo (pravni akti i zakonodavstvo), politiku preko svog birokratskog aparata i sam društveni ambijent.
Međutim ukoliko želimo da izbegnemo ove rizike u sportu sa pravne tačke gledišta i minimiziramo ih, potrebne su nam sledeće tačkeupravljanje rizikom u sportu i to: pravno obrazovanje, ekonomski menadžment, inicijativa upravljanja rizikom, osiguranje...
Pri tom moramo tačno znati koja je naša pravna odgovornost i šta sve to možemo preuzeti oko ovog problema, ali i kome ćemo se obratiti za pomoć ukoliko budemo suočeni s nekim od ovih rizika u sportu. Takođe potrebno je unapred pripremiti (napisati) "Rizik plan" (plan rizika) kojim bi trebalo da definišemo naše zakonske obaveze prema učesnicima, posetiocima i svim ostalim faktorima određenog sporta ili sportskog događaja.
Danas kada sport sigurnim koracima prelazi put od zabave ka sve ozbiljnijem biznisu, i sami rizici u njemu su na tom istom putu i postaju sve ozbiljniji, te je stoga potrebno obratiti mnogo veću pažnju o ovoj temi, hrabro joj pristupiti i otvoriti je kako bi se kroz stručne tekstove, rasprave, razmenu mišenja i ideja smanjili rizici koji se javljaju u sportu i doveli u granice normale.
