_Definisanje-nasilja-i-agresije-u-sportu.jpg "Definisanje nasilja i agresije u sportu")
"Zlo će pobediti samo ako dobri ljudi ne peuzmu ništa" (Edmund Burke 1757 pp. 19-20).
Prema savremenoj violensologiji (od latinskog violentia - nasilje, i logos nauka) nasilje se izražava kao stihijsko, nekontrolisano primenjivanje sile koja nije dozvoljena zakonom. To je socijalna bolest, kako u srednjovekovnom tako i u današnjem modernom svetu.
Nasilje je najača verbalna komunikacija, govoreći o zaštiti čovekove sredine, a pri tome ne vodeći računa da je najjača i najpotrebnija zaštita čoveka od samog čoveka. (Hacker, P. 1982 pročitano u knjizi Anastasovski, A. Anastaosvki. I. 2001. Str. 133).
Nasilje je samo najuočljiva strana jedne u osnovi disciplinirane strukture čiji osnovni čin je simbolična ili ritualna agresivnost. (Aleksandro Dal Lago), pročitano u knjizi Nasilje, agresivnost i sport, Anastasovski,. I., Stojanoska, T. 2011)
Nasilje u praktici fizičke aktivnosti nije ništa novo, u delima koje je ostavio Elijas stoji da je nasilje tesno povezano za antičkim igrama. (Elijas, N. 1971-1976, Genesis of sport as a social problem. In Dunning E (ed): "The Sociology of Sport: A Selection of Readings." London: Cass. Elias N. 1976. Sport et violence. Actes Recher Sci Social 6:2-21 (trans. A. and J. Defrance).
Mnoga takmičenju su izlivanje ili treniranje mržnje. Na takvim se takmičenjima i takmičari i publika pretvaraju u vlast, postaju akteri aktivnosti koja upravlja njima isto toliko koliko i oni upravljaju vlastima. (Anastasovski, A. 1988).
U sportu je postalo uobičajeno da se neprijateljska i agresivna ponašanja nazivaju nasiljem, pa se tako govori o nasilju gledalaca, nasilju na terenu (nasilnički postupci tokom igre, međusobni verbalni ili fizički sukobi igrača), nasilju roditelja i/ili trenera nad decom sportistima, nasilju nad sportskim sudijama, nasilju nad sportskim novinarima itd. Treba imati u vidu da svi subjekti nasilja u jednom trenutku mogu biti akteri, a u drugom žrtve nasilja. Te uloge se menjaju u zavisnosti od konteksta, situacijonih uticaja, faktora ličnosti, dešavanja na terenu, kao i toka svakog konkretnog trenažnog ili takmičarskog procesa.
Reč agresija proizlazi od latinskog AGGREDI (potisak nekome). Prema anglo-amneričkoj terminologiji agersiji se prepisuju tri značaja:
- agresija je jaka akcija, ili postupak sa namerom da se vlada i dominira,
- agresija je napad ili osvajanje
- agresija je neprijateljsko (štetno i destruktivno ponašnje)
Polazeći od opšte prihvaćene psihološke definicije agresivnosti "kao bilo kog oblika ponašanja čiji je cilj oštećenje ili povređivanje drugog živog bića koje je motivisano da takav tretman izbegne" (Baron & Richardson, 1994), pod nasiljem u sportu podrazumevamo svaku reč ili postupak sportiste, trenera, sudije, roditelja, gledaoca ili drugog učesnika u sportu koji nanosi povredu onima koji su uključeni u sportsku aktivnost.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Agresija je svaka reakcija, verbalna ili fizička koja je sa namerom da se uradi šteta drugom (bilo da je to telesna ili drugi vide povrede) bez obzira dali je to namerno urađeno (Žužulj, M. 1986).
Sport je mesto gde sa jedne strane, akteri (sportisti i rakovotstva) sa svojim znanjem, umešnošću i veštinama znaju da uzurkuju pozitivna emocionalna iskusta, doživljaj, oduševljenje i radost, sa druge strane, taj sport im omogućje da ljudi zborave bar na tren na svoje egzistencionalne i sociijalne probleme. Danas, sport sve više i više ide u pravcu neprijateljstva, pretivnk se ne doživljava kao konkurent već kao neprijtelj koji se mora uništiti. Sport je jedan od dominantnih faktora socijalnih odnosa, otuda se u njemu izazivaju više vidova agresije kao na pr.:
- palava agresija koja nije motivsana mržnjom,
- rang agresija
- anlana agresija,
- anarhična agresija
- misionerska agresija
- maligna i beningna agresija (Anastasovski, I., Stojanoska, T. 2010)
U korišćenju termina agresivnosti i nasilja u sportu vlada prilična konfuzija, jer se oni najčešće upotrebljavaju kao sinonimi, a dodatnu zbrku stvara i nerazlikovanje agresivnog i asertivnog ponašanja.
Asertivno ponašanje u sportu podrazumeva čvrst, odlučnu, snažnu igru u kojoj igrači koriste legalna sredstva da bi došli do cilja. Zbog toga je asertivnost nesumnjivo suštinska komponenta sportskog uspeha. Agresivnost u sportu je ponašanje izvan pravila sporta koje je namerno usmereno na povređivanje ili oštećenje drugih učesnika, bez obzira da li je u osnovi takvog ponašanja želja da se postigne neki krajnji cilj (instrumentalna ili "dobra agresivnost"), ili da se izazove bol i povreda druge osobe (neprijateljska ili "loša" agresivnost).
Ako uzmemo u obzir glavne odlike asertivnosti, instrumentalne i neprijateljske agresivnosti i nasilja u sportu, onda ih možemo svrstati na jedan kontinuum (sa neizbežnim uzajamnim preklapanjima) koji započinje sa asertivnošću, a završava se sa nasiljem: Asertivno ponašanje - instrumentalna agresivnost - neprijateljska agresivnost - sportsko nasilje.
