Osnivanje prve Beogradske streljačke družine 1865
Predani istoričar sporta S. Todorović zapisao je, povodom stogodišnjice, u Politici od 22. avgusta 1965. u rubrici „Iz starog Beograda“ da je 1860. „jedna grupa  Beograđana od kojih se mogu pomenuti Miloje Lešjanin, Milan A. Petronijević, Toma Cincar Janković i Milojko Lešjanin odlazila  iza Simićevog majura (Englezovca) gde je danas Čubura i tamo gađala iz puške“. Kako se tada zvalo „gađanje u nišan“ bilo je popularno u Beogradu i ostalo je zapisano u „Serbskim novinama“  u broju od 26. maja 1851. da  će „U prvu nedelju posle  Svete trojice, tj. 3. junija otvoriti se strelište u Topčideru  na kome će svaki bez razlike u nišan gađati moći“. 

Zbog, tada, udaljenog Topčidera od grada, strelište nije moglo da privuče brojnije ljubitelje streljaštva. U to vreme je  iz Pančeva u Beograd došao poznati srpski dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac. Kako se i sam u mladosti bavio streljaštvom i bio veliki ljubitelj ovog sporta,  zalagao se da se u Beogradu osnuje streljačka družina kakva je već postojala u Pančevu (osnovana 1813) i u njegovoj zaostavštini postoji podatak da je 16. juna 1861. podneo Opštini varoši Beograda molbu da mu se ustupi plac na Bulbulderu za strelište. Koncept je pisao Miloje Lešjanin, kasnije general. Sudbina ove molbe se ne zna,  niti odgovor opštine jer je opštinska arhiva kasnije gorela. 

Međutim,  beogradska streljačka mladost je nastavila da vežba,  kasnije je premestila strlište u Kamenolom (Tašmajdan) a zatim u Gradski rov (Kalemegdan)  a najposle iznad „Smutekovca“ gde je bila Duševna bolnica poviše kafane Mostar na Guberevcu.

Bilo je potrebno, uz sav entuzijazam, ozvaničiti i kod vlasti neku organizaciju,  sazvan je zbor polovinom maja 1865. (S. Todorović ne navodi tačan datum)  i u kafani Mostar na Guberevcu osnovana je prva Beogradska streljačka družina. Potom je sve krenulo na bolje. Već 1879. na brdu iznad Smutekovca sazidana je reprezentativna zgrada družine  uz koju su „udesili i strelište“.

Prvo zemljsko nagradno gađanje (pandan državnim šampionatima) u Beogradu je na tom strelištu održano 1886. upravo na inicijativu Beogradske strljačke družine. Na zboru strelaca 1887. na drugom zemaljskom gađanju u Kragujevcu osnovan je Savez streljačkih družina u Kraljevini Srbiji. Već 1909. Srbija je primljena u Međunarodni streljački savez prilikom učešća srpskih strelaca na takmičenju u Hamburgu u Nemačkoj.  Mata Marković i  Sima Janošević iz Kragujevca, Janko Dragović, Bora Pavlović i Mladen Novaković (svi iz Beograda)  pod vođstvom profesora Henriha Lilera i Branka Paštrovića (takođe iz Beograda)  postigli lepe rezultate i doprineli da se o srpskom i beogradskom streljaštvu prvi put čuje i van granica zemlje.

Prva Beogradska streljačka družina je radila neprekidno sve do 1914.  Njeno osnivanje podstaklo je da se slične družine pojave i u Valjevu i Negotinu (1880), a 1881. u Kragujevcu i Nišu. Kraljevina Srbija je 1911. imala 1.470 družina sa 60.00 članova (Švajcarska kao streljačka velesila imala je 3.850 družina, Nemačka 909, SAD 869, Austrougarska 460…). Veliki zamah usledio je posle usvajanja „Zakona o pomaganju streljačkih i gimnastičkih družina i pet Kola jahača“ 1892. 

Za vreme Prvog svetskog rata mnoga strelišta u Srbiji su porušena i popaljena a zgradu Beogradske strljačke družine je rekviriralo Minstarstvo socijalne politike, pa su strelci ponovo počeli od nule. Na poljani kod Careve Ćuprije, koju im je Ministarstvo poljoprivrede ustupilo još 1911.  napravljeno je  strelište na 300 metara i sklepana baraka koja je bila upravna zgrada.  Ostalo je zapisano u “Streljačkom glasniku“ da je na toj poljani 1925. obeležena 60 - godišnjica Beogradske streljačke družine. Od 24. do 28. oktobra održano je i takmičenje povodom jubileja pod visokim pokroviteljstvom kralja Aleksandra. Govor na otvaranju je održao Ljuba Jovanović nekadašnji predsednik Narodne skupštine i predsedndik Streljačkog saveza. Prvo posleratno zemaljsko gađanje održano je 1924. u Beogradu koji je bio domaćin i 1927, 1928. i 1931. 

Pred Drugi svetski rat Srbija je imala oko 1.500 družina, od toga velik broj po selima. Streljački savez Beograda obnovio je rad posle Drugog svetskog rata 19. maja 1948. 
Strelci Beograda su  od prvog "gađanja u nišan“ bili veoma zapaženi. Od 11 olimpijskih medalja, strelci iz beogradskih klubova osvojili su pet – Goran Maksimović kao član Partizana 1988. osvojio je zlato u  Seulu, Jasna Šekarić kao članica Crvene zvezde tri srebra 1992. u Barseloni, 2000. u Sidneju i 2004. u Atini i Ivana Maksimović kao članica Novog Beograda Ušća srebro 2012. u Londonu. Strelci Beograda su osvojili  preko 500  ekipnih i pojedinačnih titula na na državnim šampionatima i prvenstvima Srbije.

U  poslednjoj deceniji na Evropskim šampionatima  strelci iz beogradskih klubova su osvojili  tri pojedinačne zlatne medalje (dve seniorske i jednu juniorsku), dve seniorske srebrne i četiri bronzane (od toga jednu juniorsku). Bili su članovi reprezentacija koje su osvojile osam ekipnih zlatnih, četiri srebrne i devet bronzanih odličja. 

Sa poslednja tri Šampionata sveta beogradski strelci su doneli  dva pojedinačna zlata (seniorsko i juniorsko) kao jedno srebro, dok su kao članovi ekipa učestvovali u osvajanju po jednog ekipnog zlata i srebra i šest bronzi. Jedan strelac iz Beograda je na listi svetskih rekordera: Marija Mladenović vazdušnim pištoljem za juniorke sa 391 krug.

Dve takmičarke iz Beograda bile su, posle uvođenja novih pravila, svetske rekorderke. Prvi svetski rekord osnovnog dela vazdušnom puškom postigla je u februaru 2013.  Ivana Maksimović olimpijska vicešampionka iz Londona 2012. na Šampionatu Evrope u Odenzeu u Danskoj sa 418 krugova. Potom je iste godine taj rekord popravila  sa 419,7 krugova na Svetskom kupu u Čangvonu Andrea Arsović, koja je na istom takmičenju sa 455,4 krugova postavila i svetski rekord finala u trostavu.

Streljački savez Beograda okuplja 21 klub sa nekoliko stotina članova. U saradnji sa Sekretarijtom za sport i omladinu Beograda sprovodi programe razvoja streljaštva među mladima organizacijom Lige i Kupa SS Beograda za mlađe kategorije. Uspešan je  organizator „Internacionalnog prvenstva Beograda“ vazdušnim oružjem koje je jedno od najjačih u regionu.

Beograd je bio domaćin Svetskog prvenstva u gađanju glinenih golubova 2011. i Šampionata Evrope u klasičnom streljaštvu 1957. i 1972. a  2005. i 2011. u svim disciplinama, kao i finala Svetskog kupa u gađanju glinenih golubova  2007. U Beogradu su održani i Svetski kupovi u gađanju glinenih golubova 2005. i 2008. 

Autor: Branimir Vasić
Objavljeno: 17.04.2015.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Kratka istorija streljaštva
> Od drevnih do modernih olimpijskih igara
> Kratka istorija Olimpijskih igara
> 100 godina Olimpizma u Srbiji
> Istorija biciklističke trke kroz Srbiju
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...