Od drevnih do modernih olimpijskih igara
Igre održavane u Olimpiji bile su najstarije od četiri Panhelenske svečanosti koje su sačinjavali peridos, to jest "krug" igara. Preostale tri bile su Pitijske igre u čast Apolona koje su se održavale svake četiri godine u Delfima, Istamske igre u čast Posejdona koje su se održavale svake druge godine u Korintu i Nemejske igre u čast Zevsa koje su se održavale svake druge godine u Nemeji. Ne zna se pouzdano, kada su u Olimpiji održane prve Drevne olimpijske igre, premda se pouzdano zna da su trajale barem do 261. godine naše ere.

Drevne Olimpijske Igre bile su sveti praznik, sastavni deo religioznog života kod Helena; samim tim koreni si im bili u religiji. Drevne Olimpijske igre su bile svete igre, održavane su na svetom mestu i tokom svetog praznika; bile su religiozni čin u čast božanstva. Sportisti su učestvovali u igrama da bi služili bogu i nagrade koje su osvajali dolazile su od boga (Deubner, 1936).

Uspeh Drevnih Olimpijskih igara zavisio je od toga koji rimski car je bio na vlasti. Na najnižim granama igre su pale za vreme Nerona koji je odložio igre koje je trebalo održati 65. godine naše ere, i naredio da se sve igre održe iste godine, 67. godine naše ere, kako bi on mogao da se takmiči i pobedi na svim igrama. On ne samo što nije unapredio novi duh ekumenskih igara preporođenih pred vlašću Avgusta, već je na sebe navukao gnev olimpijskih zvaničnika koji su te igre proglasili nevažećim "anomalijom" (Scalon, 1988).

U rimskoj eri Drevne Olimpijske igre su prolazile kroz laganu, ali stalnu metamorfozu. Rimljani su uglavnom sačuvali spoljašnji sjaj religiozne i sportske tradicije ove Grčke svetkovine, ali su u nju ugradili i kult cara i podstakli na učešće takmičare kosmopolite (G. Skemblerd, 2000).

Ne zna se tačno koje su godine održane poslednje Drevne Olimpijske igre, mada neki danas dostupni podaci, ukazuju na 261. godinu naše ere. Međutim ima i istraživača koji tvrde da postoji šansa da su igre opstale sve do 426. godine naše ere, kada je Teodosije II izdao edikt kojim je bilo naređeno da se unište svi paganski hramovi na istoku Sredozemlja (Swaddling, 1982).

Postoji značajna razlika između drevnih, modernih i postmodernih koncepata sporta, a između prošlosti i sadašnjosti postoji kontinuitet i diskontinuitet , tako da prilikom upoređivanja prošlosti i sadašnjosti treba biti veoma obazriv. (G. Skembler).

Od nestanka Drevnih Olimpijskih igara, pa do njihovog ponovnog  obnavljanja, kada su prve moderne Olimpijske igre održane 1896. godine u Atini, proteklo je oko 1500 godina, i tokom tog perioda bilo je nekoliko pokušaja da se igrama udahne nov život.

U Evropi u sedamnaestom veku, prema G. Skembleru, nije bilo neubičajeno čuti ukazivanja i aluzije na Drevne Olimpijske Igre, ali gledajući unazad, nezaustavljivi pokret koji je vodio ka obnavljanju međunarodnih Olimpijskih igara nastavo se početkom devetnaestog veka.

U 19. veku Grčka je imala svoje "Olimpijske igre" pod pokroviteljstvom bogatog trgovca žitaricama, Evangeliosa Zapasa, koje su održane u Atini 1859; 1870; i 1889. godine. Neki autori smatraju da su baš ove igre bile "Prve prave Olimpijske igre modernog doba". Ove igre su predstavljale spoj drevnih i modernih disciplina, pred trideset hiljada gledalaca održane su na mestu vekovima starog stadiona "Panatinaiko" i naišle su na pohvale sa svih strana. Održana su takmičenja u sprintu, skokovima, bacanju diska i koplja, veranju uz konopac i rvanju.

Svoju ideju o obnavljanju Olimpijskih igara prvi put je javno izložio, Pjer Kuberten, u zaključku govora koji je održao na Sorboni 1892. godine. Ideja je burno pozdravljena, ali više kao živopisna retorička zamisao i komadić simbolizma nego praktičan predlog (G. Skembler, 2004).

Posle predratne međunarodne diplomatije i planiranja, Kuberten je organizovao drugi skup na Sorboni od 16. do 23. juna 1894. godine, gde se okupilo 79 delegata iz 12 zemalja, na kome je jednoglasno odlučeno da Olimpijske igre budu obnovljene (Eyquem, 1976).

Usaglašeno je da se Olimpijske igre održavaju svake četiri godine, kao i da obnovljene igre ne treba da budu imitacija drevnih igara, već da po karakteru budu isključivo moderne, uz obavezno negovanje olimpijskog duha. Pored toga Kubertenu je poverena puna odgovornost za osnivanje Međunarodnog Komiteta (danas poznatog kao Međunarodni Olimpijski Komitet - MOK) čiji bi članovi trebalo (bili dužni) da u svojim zemljama promovišu Olimpizam (Hill, 1996).

Prve moderne (obovljene) Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu(SAD) 1904. godine, kratku istoriji modernih (obnovljenih) Olimpijskih igara možete pogledati putem sledećeg linka (Kratka istorija Olimpijskih igara).  




Literatura:
Sport i društvo - Grejam Skembler
The Olympic games - Kristine Toohey, Anthony James Veal
A brief history of the Olympic games - David C. Young
Complete Book Of Olympic Games - Prof. Dr. Amresh Kumar
Historical dictionary of the modern Olympic movement -  John E. Findling, Kimberly D. Pell
 
Autor: Marko Skorić
Objavljeno: 13.07.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Osnivanje prve Beogradske streljačke družine...
> Barselona 1992 - sankcije protiv olimpizma
> Pedestrijanizam
> Istorija antičkih Olimpijskih igara
> Kratka istorija Olimpijskih igara
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...