Olimpijski komitet Srbije (OKS) u 2010. godini proslavio je veliki jubilej, 100 godina postojanja Olimpijskog pokreta u Srbiji. Ovaj jubilej obeležen je nizom manifestacija tokom godine i predstavlja veliki događaj u kulturnoj i sportskoj istoriji našeg naroda. Centralna proslava održana je 26. novembra 2010. godine u Beogradu, uz prisustvo predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Žaka Roga, predsednika Srbije Borisa Tadića i brojnih zvanica iz javnog, kulturnog i sportskog života Srbije.
Takođe, ideja OKS je da kroz obeležavanje 100. godišnjice približi ideju Olimpizma i vrednosti olimpijskog pokreta koje nisu vezane samo za vrhunska sportska dostignuća, već teže boljem i plemenitijem svetu u svakom smislu. Današnji OKS baštini tradiciju Srpskog olimpijskog kluba (komiteta) osnovanog 1910. godine i Jugoslovenskog olimpijskog odbora (komiteta) koji ga je nasledio 1919, kao i Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore koji je nastao 3. aprila 2003. i delovao do 8. juna 2006. godine.
Zvanično, olimpizam na tlu današnje Srbije začet je 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine kada je u Beogradu osnovan Srpski olimpijski klub, kao prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena. Pred kraj 19. veka na našim prostorima o organizovanom sportskom životu nije moglo biti reči. Kod nas se na sport u to vreme gledalo s podozrenjem pa čak i s podsmehom.
Međutim, jedan događaj dovešće do promene takvog odnosa. To je bilo prisustvo srpskog kralja Aleksandra Obrenovića otvaranju Prvih Olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896. godine. On je bio jedini šef jedne strane države koji je bio među zvanicama na Olimpijskom stadionu. Taj događaj je ostavio dubok trag na dalji razvitak olimpizma u Srbiji i sporta uopšte.
Od tada u Srbiji počinje življa sportska aktivnost, a neka takmičenja nazivana su olimpijskim. Ondašnja štampa navodi razne primere o ljudima s naših prostora koji su bili članovi ekipa Austrije (Milan Neralić), Mađarske (Momčilo Tapavica i Đorđe Stantić), opisujući njihove podvige. Taj olimpijski duh od Atine 1896. i kanije preko Pariza 1900, Sent Luisa 1904. i Londona 1908, pisanje u našim novinama širilo je sportski pokret. Želja mladih oficira da prenesu ono što su videli u drugim zemljama, sve je to uticalo da se počne javna kampanja za formiranje olimpijske organizacije u Srbiji.
I to se konačno dogodilo 23. februara 1910. godine. U Beogradu u hotelu "Moskva" osnovan je Srpski olimpijski klub, a za predsednika je izabran Svetomir Đukić, kapetan srpske kraljevske vojske. Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 17.jula 1912. menja ime u Srpski olimpijski komitet, odnosno Olimpijski komitet Kraljevine Srbije, kako je stajalo na pečatu. Srpski olimpijski komitet je primljen u MOK na Kongresu u Stokholmu od 4. do 17. jula 1912. godine, a Svetomir Đukić za stalnog člana MOK-a.
Inače, u to vreme su se održavale Olimpijske igre u Stokholmu, a Kraljevina Srbija je imala dvojicu predstavnika: Čedomira Miloševića na 100 metara i Dragutina Tomaševića u maratonu. Oni nisu imali uspeha, ali ono što je važno jeste da je to bilo prvo olimpijsko učešće sportista sa naših prostora.
Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. prestala je aktivnost svih olimpijskih organizacija i obnovljena je tek posle rata. Osnivanjem nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), u Zagrebu je 14. decembra 1919. osnovan Jugoslovenski olimpijski odbor. On nastavlja članstvo Srpskog olimpijskog komiteta u MOK, bez posebnog prijema. Tako je Srpski olimpijski komitet nastavio rad kao Jugoslovenski olimpijski odbor, a od 1927. kao Jugoslovenski olimpijski komitet (JOK).
Te godine sedište JOK je vraćeno iz Zagreba u Beograd. Od 1920. (Antverpen) do 1988. (Seul), srpski sportisti se na Letnjim olimpijskim igrama takmiče u okviru olimpijskih reprezentacija tzv. velike Jugoslavije. Kada je reč o Zimskim olimpijskim igrama, i nekad i sad, uloga srpskih sportista bila je beznačajna. Gro jugoslovenskih zimskih olimpijskih timova do 1992. činili su slovenački sportisti (često bili su to samo oni).
Raspadom SFRJ i formiranjem Savezne Republike Jugoslavije (SRJ - Srbija i Crna Gora) olimpizam na našim prostorima bio je opasno ugrožen. Sankcijama Ujedinjenih nacija 1992. godine našoj zemlji su, osim ostalih zabrana, uvedene i one na sport, nauku i kulturu. Sve se to događalo u vreme najžešćih priprema za odlazak na OI u Barselonu te godine. Voljom svetskih moćnika naša zemlja je učestvovala u okrnjenom sastavu, samo pojedinci bez ekipnih sportova. I bez nacionalnih obeležja pod zastavom MOK-a.
Vreme sankcija (1992-1995.) predstavlja najteže i nadramatičnije razdoblje našeg sporta i olimpizma. Posle tog teškog perioda, SRJ pod tim imenom učestvuje na još dve olimpijade: Atlanta (1996.) i Sidnej (2000.), a Jugoslovenski olimpijski komitet svoje ime zadržava sve do 3. aprila 2003. godine, kada ga je, u skladu sa promenama u državi, promenio u Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore. Država pod tim imenom prvi i poslednji put nastupa na OI u Atini 2004. godine.
Poslednja promena imena u Olimpijski komitet Srbije desila se 8. juna 2006. zbog gašenja Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Tako je naš nacionalni olimpijski komitet ponovo postao predstavnik olimpijskog pokreta i sporta države Srbije, nastavljajući kontinuitet članstva u MOK, koji je započeo Srpski olimpijski klub. Na olimpijsku scenu Srbija se posle 96 godina ponovo vratila kao samostalna država - 2008. godine na OI u Pekingu.
Danas, čitav vek kasnije imamo razloga za ponos i zadovoljstvo. Naši sportisti ostavili su dubok trag i znatno doprineli poularizaciji Olimpijskih igara. Imena takvih sportskih veličina pout Vlada Divca, Igora Milanovića, Jasne Šekarić braće Vladimira i Nikole Grbića, Novaka Đokovića i dr. ući će u anale svetskog sporta Ukupan bilans sportista Srbije i zajedničke jugoslovenske države (uključujući sve istorijske periode od 1912. do 2008.) na Olimpijadama iznosi 97 medalja na Letnjim i 4 medalje na Zimskim olimpijskim igrama.
Nadamo se da će naši sportisti na predstojećim OI u Londonu 2012. godine, kada će biti obeleženo i 100 godina od prvog olimpijskog učešća naših sporista, nastaviti taj kontinuitet i time na najbolji način reprezentovati našu zemlju. Nemamo razloga da sumnjamo u to. Zato, srećno srpski olimpijci!
