_kratka-istorija-tekvondoa.jpg "Kratka istorija Tekvondoa")
Tekvondo je borilačka veština koja je nastala kombinovanjem različitih borilačkih stilova koji su tokom proteklih 2000 godina postojali u Koreji, kao i u nekim zemljama koje je okružuju. Najstariji podaci o Tekvondo - u datiraju oko 50. godine pre nove ere. Koreja je tada bila podeljena na tri kraljevstva. Silla, koja je osnovano u Kyongju ravnici 57. godine pre nove ere, Koguryo, koje se nalazilo u dolini reke Yalu, osnovano 37. godine pre nove ere, i Paekche, koje se nalazilo u jugozapadnom delu korejskog poluostrva, osnovano 18. godine pre nove ere. Tae kyon se smatra najranijom formom Tekvondoa. Slike koje su pronađene na tavanicama Muyong Chonga, kraljevske grobnice Koguryo dinastije, prikazuju nenaoružane ljude koji koriste tehnike veoma slične onima koje se danas koriste u Tekvondou.
Prva Tekvondo škola (Kwan) osnovana je 1945. u Yong Chunu, u Seulu, u Koreji. Do 1960. godine otvoreno je još škola i svaka od njih je tvrdila da podučava tradicionalnu korejsku borilačku veštinu, ali su sve naglašavale različite aspekte Tae kyon (Subak) - a. To je prouzrokovalo pojavu različitih imena veštine u svakoj školi. Neka od njih bila su: Soo bahk do, Kwon bop, Kong soo do, Tae soo do, Kang soo do, itd.
11. aprila 1955. godine, na skupu direktora škola borilačkih veština, istoričara i promotera Tae kyona, odlučeno je da se svi različiti stilovi spoje u jedan radi postizanja zajedničkih ciljeva. Novo ime za veštinu, Tae soo do, prihvaćeno je od strane svih majstora. Dve godine kasnije, ime je ponovo promenjeno, ovoga puta u Tekvondo. Naziv je predložio general Choi Hong Hi koji se i smatra ocem savremenog Tekvondo - a. To ime je predložio zbog sličnosti sa Tae kyonom i produžavanja kontinuiteta i tradicije. Takođe, ono je opisivalo korišćenje i ručnih i nožnih tehnika.
Neslaganje između različitih škola koje se nisu ujedinile nastavljeno je do 14. septembra 1961. godine kada je zvaničnim dekretom novih vojnih vlasti naređeno ujedinjenje u jednu organizaciju pod nazivom Korejska Tekvondo Asocijacija (KTA), sa generalom Choi Hong Hijem na čelu.
KTA je 1962. godine ponovo testirala sve nosioce crnog pojasa da bi se utvrdili određeni standardi. Tekvondo je postao jedan od zvaničnih događaja na godišnjem nacionalnom sportskom skupu u Koreji. KTA je poslala instruktore i timove za demonstraciju širom sveta, a u Koreji, Tekvondo se brzo proširio na srednje škole i fakultete.
U martu 1966. godine, general Choi osnovao je Internacionalnu Tekvondo Federaciju (ITF) čiji je postao predsednik. Choi se kasnije povukao sa mesta predsednika Korejske Tekvondo Asocijacije i premestio sedište ITF - a u Montreal, u Kanadu. Akcenat u veštini stavlja na vežbanje samoodbrane, a ne sportske borbe.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Choi je 1974. godine objavio da je 600 kvalifikovanih ITF instruktora poslato širom sveta. U Koreji, za novog predsednika KTA izabran je Young Wun Kim. Pošto je smatrao da je Koreja postojbina Tekvondoa i da bi sedište svetske Tekvondo organizacije moralo da bude u njoj, prekinuo je veze KTA sa ITF - om i 28. maja 1973. godine osnovao Svetsku Tekvondo Federaciju (WTF). Te godine održano je i prvo Svetsko prvenstvo u Tekvondoa, u Seulu, u Koreji.
Na prvom sastanku WTF - a, Un Yong Kim izabran je za njenog predsednika. WTF jedina je zvanična organizacija priznata od strane Vlade Republike Koreje kao međunarodno upravljačko telo za Tekvondo. Svetska Tekvondo Federacija mnogo je od tada doprinela standardizovanju pravila sportskih borbi i organizovanju svetskih takmičenja.
Posle drugog svetskog prvenstva u Tekvondou, WTF postaje član Generalne skupštine internacionalne sportske federacije (GAISF) koja je usko povezana sa Internacionalnim olimpijskim komitetom (IOC). IOC prima WTF u članstvo u julu 1980. godine. 1982, Generalna skupština IOC - a određuje Tekvondo za sport koji će biti demonstriran na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu, u Koreji.
Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, Tekvondo je postao zvanični olimpijski sport.
Glavna karakteristika tekvondoa su atraktivni nožni udarci, posebno u skoku, blokovi i eskivaže.
Borba se sastoji od tri runde od po dva minuta, po pravilima "ful-kontakta" i završava se nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova na kraju meča.
U slučaju nerešenog rezultata, održava se dodatna runda po principu zlatnog boda, a zanimljivo je da kao i u tenisu i nekim drugim sportovima, trener može da "izazove" odluku sudije i na tv-snimku proveri da li je bio u pravu.
S ciljem povećanja sigurnosti, takmičari koriste štitnike za telo (hogu), glavu, odlaktice i potkolenice, prepone, zube, ris i rukavice za šake.
Danas više od 70 miliona ljudi trenira Tekvondo u preko 156 zemalja širom sveta.
