Hokej na ledu predstavlja jedan od najuzbudljivijih i najbržih ekipnih sportova, ali je u našoj zemlji prilično zapostavljen i o njemu se izuzetno malo zna. Klub koji je, pogotovo u poslednjih 10-tak godina učinio mnogo na popularizaciji ovog sporta je Hokejaški klub Partizan.
Partizan je osnovao hokejašku sekciju davne 1948. godine, koja do današnjeg dana u svojoj bogatoj riznici ima 22 trofeja. Crno-beli su bili prvaci države 16 puta, osvajači Kup-a 3 puta, a od međunarodnih trofeja mogu se podičiti sa 2 regionalne titule Slohokej lige (2011. i 2012.) i jednim peharom u Balkan ligi (1995).
Prvu titulu Partizan je osvojio u prvoj godini postojanja da bi početkom šeste decenije 20.-og veka uspostavio apsolutnu dominaciju i u periodu od 1951. do 1955. nanizao 5 uzastopnih naslova prvaka. Tadašnja generacija Partizanovih hokejaša je praktično bila reprezentacija u malom, a šampionski sastav činili su: Dušanović, Kovačević, Jovanović, Stanimirović, Brelić, David, Renaud, Blažo Piperski, Žitnik, Mijušković, Ladocki, a posebna atrakcija bio je Kanađanin O Nil, koji je u isto vreme radio kao službenik ambasade u Beogradu i igrao hokej za Partizan. Naredne godine donose stagnaciju i osipanje šampionskog sastava, što koriste hokejaški klubovi iz Slovenije i preuzimaju primat u domaćim okvirima.
Hokejaški klub Partizan je na novi trofej čekao punih 14 godina da bi 1969. postao pobednik Kupa Srbije. Sledeću deceniju obeležavaju loši rezultati i ispadanja iz društva najboljih klubova. 1979. Partizan uspeva da se vrati u prvu ligu, a okosnicu tima činili su: braća Šemsedinović, kao i Milan i Slobodan Obradović, tadašnji reprezentativac Jugoslavije i sadašnji uspešan sportski komentator Zvonko Mihajlovski, Boško Šutić, Milovanović, Lazar Dunda i Goran Radović.
Hokejaši "parnog valjka" čekali su na novu titulu prvaka države punih 30 godina da bi generacija predvođena trenerom Pavelom Kavčićem vratila pehar u Beograd. Iole boljim poznavaocima hokeja poznata su imena golmana Dominika Lomovšeka, zatim igrača Ignaca Kaveca, Blaža Lomovšeka, Dušana i Tomaža Lepše, Vidmara, Ogrina, Ladockog, kapitena Milovanovića, Bodrožića, Sutića, Radovića, Dunde, Piperskog, Bertusa, Jovanovića, Milanovića... Pored domaćih igrača, najzaslužniji što se te 1986. godine najbolji hokej na ovim prostorima igrao u ledenoj dvorani "Pionir" bili su izvanredni Čehoslovaci Bednaž, Kostka i Železni, kao i Kanađanin Maticuk. Igrač koji je obeležio to vreme i koji je sigurno jedan od najboljih jugoslovenskih hokejaša svih vremena je Ignac Kavec. Virtuoz na klizaljkama zadivio je čitavu Evropu u sezoni 1986/ 87 kada je naš šampion igrao hokejaški Kup Evropskih Šampiona.
Sve do raspada SFRJ hokejaši Partizana bili su u samom vrhu jugoslovenskog hokeja, ali nisu uspeli da osvoje novu titulu. Prvu šampionsku titulu u novoj državi hokejaška sekcija crno-belih osvaja 1994. godine ubedljivom pobedom od 3-0 u finalu plej-of-a nad večitim rivalom Crvenom Zvezdom. Bugarski golman Mihajlov, zatim Jauković, Bera, Joković, Kosić, Trifunović činili su okosnicu tima koji je te godine dominirao ovim prostorima.
1995. godina upisana je zlatnim slovima u istoriji Hokejaškog kluba Partizan jer je pored nove titule prvaka osvojen i prvi međunarodni trofej, Balkanska liga. Klub je završio sezonu bez poraza u svim takmičenjima, a najzapaženiji pojedinci u redovima crno-belih hokejaša bili su Rusi Semjonov, Kuljev, Kalanjin, Hruščov i Semendajev, te dokazani domaći igrači iz prethodne sezone. Nakon ovih velikih uspeha, za Hokejaški klub Partizan dolaze teška vremena u kojima je zbog finansijskih problema jedva sastavljao kraj sa krajem.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Ipak, klub je opstao i vratio se na veliku scenu 2005. godine sa novom generacijom hokejaša poniklih u Partizanovoj školi hokeja. Firma Marbo je prepoznala značaj kluba i postala njegov sponzor iste godine. Partizanova deca (Sretović, Milovanović, Andrić, Nikola Dunda, Babić...), pojačana sa nekoliko stranih hokejaša vraćaju titulu prvaka u Humsku, koja do današnjih dana nije promenila vlasnika. U finalu je opet pobeđen najveći rival, Crvena Zvezda. Naredna sezona, 2006/ 2007 donosi novu radost jer je odbranjena titula prvaka u velikom finalu protiv Vojvodine.
Sezonu 2007/ 2008 karakteriše ofanzivnija igra Partizana na kojoj je insistirao novi trener, Šveđanin Nygren. Najbolji igrač te sezone bio je Ukrajinac Gnitka, a u osvajanju još jednog naslova prvaka pomogli su mu: Kanađani Robin i Cicchine, Belorus Beliy, Finac Kuusivuori, te domaći igrači: Trifunović, Nikolić, Sibinović. U finalu je nadigrana ekipa Novog Sada. Sezona 2008/ 2009. ne donosi ništa novo jer Partizan i dalje suvereno vlada domaćom hokejaškom ligom i osvaja još jednu titulu prvaka. Okosnicu šampionske ekipe činili su inostrani igrači: golman Guimond, Mertl, Dvorak, Subr, Butochnov i Gavrilyuk, a klub su te godine pojačali Gabrić, Prokić, Ristić i Raković. Još jedna godina za pamćenje.
Sledeća sezona donosi potpunu ekspanziju hokeja u Srbiji jer se Partizan uključio u Slohokej ligu (regionalno takmičenje u kojem učestvuju klubovi iz Slovenije, Hrvatske, Austrije...). Hokejaši "parnog valjka" su odmah pokazali kvalitet, ali su ipak izgubili u finalu od Maribora sa 3-0 u seriji. U domaćem šampionatu osvojena je još jedna titula u nizu, HK Spartak iz Subotice predao je finale plej of-a bez borbe. Ledena Dvorana Pionir ponovo je bila puna, navijači su se vratili hokeju i to je bila najveća pobeda ekipe koju je predvodio kapiten Milovanović, a zapaženu rolu imali su još: slovački golman Surek, Schneider, Racek, Ambruz, Liska... kao i domaći igrači: Mirković, Sretović, Jacob, Fournier, Ilić, Mamić, Gabrić, Kovačević...
Naredna 2010/ 2011 bila je samo logičan nastavak uspeha crno-belih hokejaša. U klub se pred početak sezone vratio legendarni trener Pavel Kavčić, pa se titula u domaćem prvenstvu podrazumevala (u finalu plej-of-a pobeđena je Crvena Zvezda sa 2-0 u seriji), ali je napravljen korak više i osvojena Slohokej liga, fantastičnom igrom tokom čitave godine. Olimpija je "pala" u finalnoj seriji sa 3-1. Najveći teret izneli su Slovenci Terlikar i Sotlar, Slovaci Lukac i Pavlicko, Kanađani Konkle, Ouellet i Hanson, a gol je čuvao izvrsni Amerikanac Murray. Najzapaženiji domaći igrači bili su: Vučurević, Ristić, Tumbas, Janković, Babić, Prokić...
Poslednja sezona do danas, 2011/ 2012 donela je hokejašima Partizana odbranu obe titule iz minule godine. U domaćim okvirima crno-beli su pokazali da su bez premca sedmi put zaredom pobedivši u finalu ekipu Viteza iz Beograda. Slohokej liga je bila još jača nego prošle godine, ali je Partizan odbranio trofej pobedivši ponovo Olimpiju, ovog puta sa 3-2 u finalnoj seriji. Partizan je ove godine afirmisao nekoliko novih igrača: Ogrizovića, Ilića i Filpovića, odlične partije pružili su i Milovanović, Sretović, Kovačević i Popravko. Od stranih igrača američki golman Klingensmith i Slovenac Sodržnik odigrali su čitavu sezonu, a timu su se u plej-of-u Slohokej lige priključili: Svete i Kralj ( Slovenija), Mizerek (SAD) i Havlicek iz Slovačke.
Hokejaški klub Partizan je imao velike ambicije i za narednu godinu, ali će one najverovatnije morati da sačekaju neka bolja vremena. Naime, crno-beli su trebali da budu učesnici MOL lige, zajedno sa klubovima iz Mađarske, Rumunije i Slovacke, ali nadležni u Ledenoj Dvorani Pionir ne mogu da obezbede led do 20. avgusta, kada je kontrolor MOL lige trebalo da dođe u Beograd. U Partizanu tvrde da su zbog ovoga prinuđeni da postanu amaterski klub. Nadamo se da do toga neće doći jer crno-beli hokejaši zaslužuju da se takmiče sa najboljima.
