_kratka-istorija-jedrenja.JPG "Kratka istorija jedrenja")
Jedrenje je umeće upravljanja jedrilicom, koju pokreće snaga vetra. Njena istorija seže do ratnih, trgovačkih i turističkih brodova. Od transporta kamena za potrebe gradnje egipatskih piramida u staro doba pa do čuvenih pomorskih bitaka kao što je bitka kod Trafalgara jedrenje je bila važna ili čak presudna veština. U moderno vreme jedrenje se smatra rekreacijom i zabavom, te spada u veoma popularan sport. Iako u osnovi vrlo jednostavni principi, jedrenje nije ni izbliza jednostavno kakvim se čini. Mnogi ljubitelji ovog sporta osećaj jedrenja upoređuju sa osećajem blaženstva i slobode, kažu da za one koji nauče da jašu na talasima jedrenje postaje način života u kojem se postaje zavisan čak i od mirisa vetra.
1720 godine osnovano je prvo društvo sportskog jedrenja i to u Irskoj, dok najstariji spis o regati potiče iz 1749. godine i to između Norena i Grinviča i to na reci Temzi. Sa istorijske tačke posmatrano najznačajniji dan za svetsko jedriličarstvo je 1.avgust1815. godina, kada je osnovan prvi klub ljubitelja jedrenja i to u Londonu. Klubom je predsedavao aktuelni lord. SAD je svoj jedriličarski klub dobio 1844. godine, a prva službena regata održana je već naredne godine u Njujorku.
Regate su jedriličarska takmičenja i njihov cilj je da se zadata staza prođe za što kraće vreme. Svaka regata se dogovara na određenom regatnom polju, za propisanu klasu jedrilice dozvoljene za to takmičenje. Na nekim ragatama istovremeno se takmiče jedrilice različitih klasa, ali se njihov nastup boduje odvojeno. U samim takmičenjima učestvuju jedrilice u rasponu od najmanjih do onih velikih čija posada broji od 10 do 20 članova.
Što se tiče regatnog polja, većina regata se održava na blizu obale na polju označenom bovam, ali ima i regata izdržljivosti kada takmičari moraju proći cele okeane ili čak oploviti svet.
Međunarodna jedriličarska federacija je alfa i omega sportskog jedrenja, u smilu da ona određuje pravila takmičenja, tehničke parametre jedrilica za pomenute klase i drugo. Kada govorimo o odrenjivanju jedriličarskih klasa presudne su dužina plovila, kvadratura, broj i oblik jedra, te broj i dužina jarbola, broj posade itd.
Jedrenje na vodi i nije posebno popularan sport u Srbiji. Iako bavljenje istim iziskuje velika finansijska ulaganja, nije dostigao popularnost tenisa, fudbala ili košarke. U klubovima jedrenja na vodi u Srbiji vetar puni jedra u šest zvaničnih klasa od obične daske sa jedrom do velikih krstaša.
