_letenje-na-jednostavan-nacin.jpg "Letenje na jednostavan način")
Uzdizanje, pogon, vožnja, operacija, distribucija - hmmm, koji od ovih koncepata su bitni za letenje? Zašto avion leti? Sledi par vrednih saveta za Red Bull Flugtag pilote amatere i sve one koji to žele da postanu, kako poleteti!
Bez pomoći elektronike, najveći raspon krila 10 metara, maksimalna težina letelice 100kg (bez pilota) - ovo su uslovi koje su 37 takmičara zajedno sa svojim timovima ispunili da bi se našli na 1. Red Bull Flugtagu u Srbiji. To je poprilična težina - 100kg. U 17. veku, Isak Njutn je ovo spoznao kada je jabuka teška svega par grama, nakon što je otpala sa drveta, poletela ka zemlji: Zemljina gravitacija, neizbežno privlači sve objekte. Međutim, avioni su teški nekoliko stotina tona - kako oni mogu da lete?
Ukratko: Ako se leteća mašina kreće dovoljno brzo i, po pravilu, "uz vetar", sila uzgona će se suprotstaviti sili gravitacije. Ali, da bi u tome uspela, neophodna su joj raširena krila. Na zaobljenoj gornjoj površini krila vazduh struji mnogo brže nego ispod donje, ravne površine krila. Tako se stvara razlika u pritiscima zahvaljujući kojoj gornjaka "usisava" krilo, a donjaka ga svojski podupire. Dovoljno brz protok vazduha podiže krilo, a sa njim i ceo avion. Ovaj princip je poznat kao Bernulijev efekat - po švajcarskom doktoru, matematičaru i fizičaru Danielu Bernuliju (1700-1782), koji je otkrio ovaj princip i opisao ga u svojoj knjizi "Hidrodinamika", 1738. godine.
Poletanje funkcioniše samo ako avion dovoljno ubrza. Kada je u vazduhu, na njega deluje više fizičkih sila: gravitacija ga vuče nadole, otpor teži da ga zaustavi, a pogon se tome suprotstavlja pokrećući avion napred. Avion poleće samo kada potisak nadjača sile otpora i gravitacije. Da bi se ovo dogodilo, vazduh mora da protiče oko krila dovoljno brzo. U slučaju aviona, pogon obezbeđuju propeleri ili mlazni motori. Na Red Bull Flugtagu, "ekipa koja gura" je odgovorna za brzinu. Pored snage motora, oblik je takođe odlučujući faktor, i odlučuje koliko dobro će avion leteti. Ovo je zato što je otpor manji kada vazduh može da protiče direktno pored aviona, a turbulencija je svedena na minimum.
Šta to znači za takmičare Red Bull Flugtaga 22. juna u Beogradu na Adi Ciganliji?
Zapravo, ništa, jer na ovom dešavanju, ne računa se samo dužina koja se preletela, već i kreativnost tokom konstruisanja leteće mašine i nastup na rampi. Dakle, tim koji ne postigne maksimalnu daljinu leta i dalje može da pobedi.
Međutim, ako tim želi da obori rekord od 69,79 metara moraju da naprave svoju leteću mašinu što laganiju i što aerodinamičniju je moguće. Krila moraju da poštuju pravila poletanja i da budu postavljena pod pravim uglom. To ostavlja samo problem pogona: kako ekipa može da stvori dovoljnu brzinu na 30 metara dugoj i 6 metara visokoj rampi, koja će dati dovoljan potisak letelici da se suprotstavi gravitaciji, koristeći samo snagu mišića? Sačekajmo da vidimo kako će 37 izumitelja na 1. Red Bull Flugtagu u Srbiji rešiti ovaj problem! Jedna stvar je jedino jasna: šta ode gore, mora da padne dole!
Bez pomoći elektronike, najveći raspon krila 10 metara, maksimalna težina letelice 100kg (bez pilota) - ovo su uslovi koje su 37 takmičara zajedno sa svojim timovima ispunili da bi se našli na 1. Red Bull Flugtagu u Srbiji. To je poprilična težina - 100kg. U 17. veku, Isak Njutn je ovo spoznao kada je jabuka teška svega par grama, nakon što je otpala sa drveta, poletela ka zemlji: Zemljina gravitacija, neizbežno privlači sve objekte. Međutim, avioni su teški nekoliko stotina tona - kako oni mogu da lete?
Ukratko: Ako se leteća mašina kreće dovoljno brzo i, po pravilu, "uz vetar", sila uzgona će se suprotstaviti sili gravitacije. Ali, da bi u tome uspela, neophodna su joj raširena krila. Na zaobljenoj gornjoj površini krila vazduh struji mnogo brže nego ispod donje, ravne površine krila. Tako se stvara razlika u pritiscima zahvaljujući kojoj gornjaka "usisava" krilo, a donjaka ga svojski podupire. Dovoljno brz protok vazduha podiže krilo, a sa njim i ceo avion. Ovaj princip je poznat kao Bernulijev efekat - po švajcarskom doktoru, matematičaru i fizičaru Danielu Bernuliju (1700-1782), koji je otkrio ovaj princip i opisao ga u svojoj knjizi "Hidrodinamika", 1738. godine.
Poletanje funkcioniše samo ako avion dovoljno ubrza. Kada je u vazduhu, na njega deluje više fizičkih sila: gravitacija ga vuče nadole, otpor teži da ga zaustavi, a pogon se tome suprotstavlja pokrećući avion napred. Avion poleće samo kada potisak nadjača sile otpora i gravitacije. Da bi se ovo dogodilo, vazduh mora da protiče oko krila dovoljno brzo. U slučaju aviona, pogon obezbeđuju propeleri ili mlazni motori. Na Red Bull Flugtagu, "ekipa koja gura" je odgovorna za brzinu. Pored snage motora, oblik je takođe odlučujući faktor, i odlučuje koliko dobro će avion leteti. Ovo je zato što je otpor manji kada vazduh može da protiče direktno pored aviona, a turbulencija je svedena na minimum.
Šta to znači za takmičare Red Bull Flugtaga 22. juna u Beogradu na Adi Ciganliji?
Zapravo, ništa, jer na ovom dešavanju, ne računa se samo dužina koja se preletela, već i kreativnost tokom konstruisanja leteće mašine i nastup na rampi. Dakle, tim koji ne postigne maksimalnu daljinu leta i dalje može da pobedi.
Međutim, ako tim želi da obori rekord od 69,79 metara moraju da naprave svoju leteću mašinu što laganiju i što aerodinamičniju je moguće. Krila moraju da poštuju pravila poletanja i da budu postavljena pod pravim uglom. To ostavlja samo problem pogona: kako ekipa može da stvori dovoljnu brzinu na 30 metara dugoj i 6 metara visokoj rampi, koja će dati dovoljan potisak letelici da se suprotstavi gravitaciji, koristeći samo snagu mišića? Sačekajmo da vidimo kako će 37 izumitelja na 1. Red Bull Flugtagu u Srbiji rešiti ovaj problem! Jedna stvar je jedino jasna: šta ode gore, mora da padne dole!
