Osmog marta 2016. godine navršava se tačno tri decenije od jednog od najvećih uspeha rukometa u Srbiji, osvajanja zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj! Pre 30 godina je slavna jugoslovenska generacija sastavljena od pretežno srpskih igrača i vođena od strane Zorana Tute Živkovića, pokorila svet osvojivši prvu planetarnu zlatnu medalju, koja je krunisala zlatnu eru rukometa nakon dva olimpijska zlata iz Minhena i Los Anđelesa, sporta sa najviše nosilaca nacionalnih priznanja u zemlji.
U 12 turnirskih dana, preko Araua, Davosa, Lucerna, Oltena i Ciriha, Veselin Vujović, Momir Rnić, Mile Isaković, Veselin Vuković i ostale legende našeg sporta, zabeležile su svih sedam pobeda i okitile se zlatom koje je Jugoslaviji izmaklo četiri godine ranije u Dortmundu, kada su Sovjeti bili bolji u finalnom meču.
Od prvog takmičarskog dana, redom su padali SSSR 26:22, Kuba 32:28, Istočna Nemačka 22:20, Španija 18:17, domaćin Švajcarska 27:19, SR Nemačka 19:17, da bi u finalnom meču izabranici Zorana Tute Živkovića savladali i jaku Mađarsku 24:22 (12:12).
Bile su to godine apsolutne dominacije naših rukometaša, kako na reprezentativnom, tako i na klupskom planu. Šabačka Metaloplastika je dve godine zaredom osvajala evropski Kup Šampiona 1985. i 1986. godine, a njeni igrači su činili gro reprezentativnog tima.
Zlatom u Cirihu su se okitili Veselin Vuković, Veselin Vujović, Mile Isaković, Momir Rnić, Jovica Cvetković, Jovica Elezović, Zlatko Portner, Zlatan Arnautović, Časlav Grbić, Dragan Mladenović, Jožef Holpert, kao i Mirko Bašić, Muhamed Memić, Jasmin Mrkonja, Zlatko Saračević i Roland Pušnik.
Pored Zorana Živkovića, stručni štab reprezentacije su činili i njegov pomoćnik Abas Arslanagić, doktor Dušan Gostović, maser Milan Valčić, dok je vođa puta bio Milan Zupančić.
- Pobednička generacija. Imali smo u tom timu igrače – pobednike. U pripremnom periodu smo snimili sve protivnike igrajući sa najboljim selekcijama. Naš tim je bio nezavisan od pojedinaca. Momci su bili fenomenalni individualci, ali smo tražili način da to uklopimo u sistem. Uspeli smo u tome.
U preliminarnoj grupi, na putu do finala, tadašnja Jugoslavija je morala da pobedi i aktuelnog svetskog šampiona, SSSR, ali i olimpijskog šampiona iz Moskve, DDR. Obe reprezentacije su bile nepoznanica, jer su propustile Olimpijske Igre u Los Anđelesu.
- Poučeni iskustvom sa prošlog Svetskog prvenstva 1982. godine, kada smo izgubili finale posle produžetaka od Sovjeta, ali i nakon osvajanja olimpijskog zlata u Los Anđelesu, promenili smo par igrača i dve godine se spremali za Švajcarsku. Imali smo problem, jer su u našoj grupi bile najjače reprezentacije, koje su propustile Los Anđeles iz političkih razloga. Oni su vođeni kao autsajderi. Na početku smo uradili najvažniju stvar na turniru, pobedili Ruse.
Finale sa Mađarima je bio „lakši deo posla“...
- Naša grupa je bila najjača. Mađari su imali mnogo lakši put do finala. Prvo poluvreme smo odigrali solidno, bilo je nerešeno, ali smo u nastavku promenili odbranu i sigurno priveli meč kraju. Vodili smo četiri-pet golova desetak minuta pre kraja. Pobeda nije dolazila u pitanje.
U to vreme slavilo se drugačije nego danas. Balkona još uvek nije bilo...
- Najveće slavlje je bilo na Aerodromu. Tu je bila prava fešta na samom dočeku. Sutradan smo bili u Skupštini Jugoslavije. U to vreme nije bilo balkona kao danas.
Nije bilo lako voditi generaciju Vujovića, Isakovića, Cvetkovića, Rnića, Vukovića i ostalih neverovatnih rukometnih veličina...
- To su bili sjajni igrači, ali i veliki individualci. Morali smo da imamo takav sistem da kolektivno budemo mnogo jači. Taj individualni kvalitet je izbijao iz kolektivne igre. Uvek smo bili spremni da svakom protivniku priđemo maksimalno. Nije bilo lako voditi tu reprezentaciju. I pre tog uspeha su bili velike zvezde, ali smo uspeli da stvorimo tim u kome je svako mogao da dođe do izražaja.
Sredinom osamdesetih Evropom je harala Metaloplastika sa dve titule klupskog šampiona Evrope...
- Bila je velika stvar što smo imali Metaloplastiku kao prvaka Evrope, ali su i igrači iz ostalih klubova poput Cvetkovića, Elezovića, Rnića, Grubića, Holperta, davali ogroman doprinos. Nije sve zavisilo od Šapčana. Napravili smo miks. Uspeli smo da iz kvaliteta čitave lige, koja je bila najjača na svetu, stvorimo vrhunsku reprezentaciju u sistemu koji su svi prihvatili – zaključuje Živković.
Osvajači zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj, biće gosti Rukometnog saveza Srbije na meču Srbije i Češke u Kraljevu 12. marta, u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Švedskoj.
