_Metodi-prikupljanja-podataka.jpg "Metodi prikupljanja podataka")
Podaci (primarni i sekundarni) se prikupljaju radi lakšeg rešavanja poslovnih problema sportskih organizacija. Prva linija prikupljanja podataka su zaposleni i članstvo u sportskoj organizaciji. Postoje dva glavna metoda po kojima se podaci prikupljaju, a to su: posmatranje i anketa.
Primarni podaci su prikupljeni originalno, prvi put tokom empirijskog istraživanja a sekundarni potiču iz već publikovanih dokumenata. Primarni podaci su skupi i njihovo prikupljanje zahteva dosta vremena. Upotreba sekundarnih podataka je skopčana sa nizom ograničenja: podaci mogu biti zastareli, njihova klasifikacija može bitii neupotrebljiva, moguće su greške u prikupljanju, analizi i interpretaciji originalnih podataka.
Sekundarni podaci delimično mogu da se nađu u samoj organizaciji a većim delom se pribavljaju iz javnih izvora. Najčešće korišćeni javni izvori su rezultati popisa koji se sprovode svake desete godine i koji se kasnije publikuju u okviru statističkih godišnjaka, statističkih pregleda i sl. Popisi se odnose na celokupno stanovništvo, na domaćinstva i uslove stanovanja, itd. Optimalno rešenje je: kritičko ispitivanje i korišćenje svih raspoloživih sekundarnih podataka i dopuna najneophodnijim, kompatibilnim primarnim podacima.
Metod posmatranja je sastavni deo studija stvarnih aktivnosti respodenata, bilo neposredno bilo putem elektronskih aparata (npr. posmatranje intenziteta saobraćaja ili primena audiometra za određivanje gledanosti TV programa).
Metod ankete se zasniva na uzorcima ispitanika i na izračunavanju stepena verovatnoće (pouzdanosti) prikupljenih odgovora na postavljena pitanja. Cilj uzorkovanja je izbor reprezentativne grupe ispitanika. Najpouzdaniji je tzv. slučajni izbor ispitanika u uzorku.
Postoje: telefonski, poštanski i neposredni (lični) intervjui. Najpouzdaniji su lični intervjui na bazi standardizovanog upitnika, ali ovo je istovremeno najskuplja tehnika prikupljanja primarnih podataka. Izrada upitnika zahteva veliku pažnju kako se ne bi postavljala trivijalna, višesmislena ili "promašena" pitanja.
Kada su podaci prikupljeni potrebno ih je sažeti i analizirati. To je zadatak informacionog sistema za izveštavanje. To su ustvari prikazi podataka koji su sredeni prema zahtevima odredenih organa sportske organizacije. Dobar informacioni sistem pruža informacije menadžerima, zaposlenim, članovima u sportskoj organizaciji kako bi oni mogli da donesu pravilne odluke u svom radu.
Naposletku, informacije treba da se smeste na način koji obezbeđuje lako korišćenje i prilagođavanje različitih analiza koje odgovaraju novim situacijama. Sistem gde se odlažu (skladište) informacija o sportskoj organizaciji naziva se bazom podataka. Korišćenje računara i odgovarajućeg softvera (baze podataka) danas omogućuje brz pristup, analiziranje i izveštavanje o mnoštvu važnih aspekata rada i razvoja sportske organizacije.
