_Psihologija_sportske_grupe.jpg "Psihologija sportske grupe")
Veći ili manji broj pojedinaca koje karakteriše neka zajednička odlika čine grupu (porodica, sportska ekipa, krug prijatelja, publika na nekoj utakmici itd.). Među ovim grupama postoje značajne razlike, ne samo po broju članova koji čine grupu, već i po stepenu (intenzitetu) povezanosti i odlikama koje vezuju članove grupe.
Tako, na primer, ako među članovima nema povezanosti, ili je ona mala i ako članovi nisu posebno organizovani govorimo o mnoštvu. Publika je nešto veći stepen organizovanosti mnoštva. Za publiku je karakteristično sledeće: zajedničko prisustvo članova i postojanje nekog zajedničkog i jasno izraženog cilja (npr. publika na jednoj sportskoj priredbi). Grupa nastaje onda kada među članovima dođe do svrsishodne interakcije.
Za malu grupu je karakterističan kontakt svakog člana grupe sa svakim. Zato se ove grupe zovu licem u lice.Ako su veze među članovima višestruke i po pravilu emocionalne, onda se takve grupe nazivaju primarnim grupama. Kad među članovima grupe ne postoji izrazita emocionalna povezanost, onda su to sekundarne grupe. Ako je u malim grupama unapred utvrđen sistem odnosa to su onda formalne grupe, a neformalne grupe su onda ako sistem odnosa nije utvrđen unapred, već se ti odnosi stvaraju u toku delovanja grupe.
Svaka sportska ekipa čini grupu i to formalno organizovanu, sa karakteristikama i primarne i sekundarne grupe. Sportska ekipa ili klub je i referentna grupa jer značajno utiče na ponašanje članova-grupe, na njihove stavove, vrednosti i osobine ličnosti. Porodica i vršnjačka grupa takođe su referentne grupe jer imaju normativnu funkciju. Sportska grupa ima svoju strukturu, a nju čini sistem međusobnih odnosa, hijerarhija položaja ili statusa i uloga.
Od strukture grupe, odnosno od hijerarhije međusobnih odnosa (interakcije) među pojedincima, zavisi jedinstvo, kohezivnost ili moral grupe, zadovoljstvo članova grupe i efikasnost grupe u ostvarivanju njenih osnovnih zadataka. Kriterijumi efikasnosti grupe su: kvantitet i kvalitet učinka (produkcije), blagovremeno donošenje pravilnih odluka, uspešno ostvarivanje raznih zadataka i dobri međuljudski ili interpersonalni odnosi.
Efikasna grupa još uvek nije uspešna grupa. Ona to postaje onda kada su članovi grupe zadovoljni grupnom dinamikom. Dakle, svaka uspešna grupa je efikasna, ali svaka efikasna grupa ne mora biti i uspešna. Kohezivnost grupe je jačanje želje članova grupe da ostanu u grupi, kao i delovanje članova grupe u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Grupa je kohezivnija ukoliko je ulazak u nju teži i ukoliko je spremnija da se suprotstavi ugrožavajućim uticajuma. Kohezivnije grupe su uspešnije od sličnih grupa koje nisu kohezivne.
Međuljudski odnosi u sportskim grupama dosta uspešno se mogu sagledati sociometrijskim ispitivanjem, o čemu je prethodno već bilo reči. Važna karakteristika grupe je formiranje grupnih normi. Pod grupnim normama podrazumevamo shvatanja, mišljenja, principe i načine ponašanja koji se očekuju od članova grupe. Prihvatanje grupnih normi zavisi od stepena njihove važnosti za ostvarivanje ciljeva i zadataka grupe, od grupne kohezije i od pritisaka da se norme prihvate i poštuju. Članovi grupe se međusobno razlikuju s obzirom na moć koju imaju nad drugima.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Postoje sledeci tipovi moći:
- Moć nagrađivanja (unapređivanje, veća plata, bolja ocena),
- Moć prisile (kažnjavanje, smanjenje plate, manje ocene),
- Legitimna moć (pravo neke osobe, koja je prihvaćena od članova grupe da nad njima ima moć),
- Referentna moć (ona ima izvor u ugledu i autoritetu nekog člana grupe ili vođe) i
- Stručnjačka moć (zasniva se na znanjima, veštinama i stručnim kvalitetima od kojih zavisi uspešno ostvarivanje zadataka grupe).
Ciljevi sportske grupe su različiti. Oni se, uglavnom, mogu svesti na sledeće:
- Zdravstveno-higijenski,
- Pedagoški,
- Socijalni
- Psihološki i
- Sportsko-takmičarski.
Bavljenje sportom može imati i negativne posledice po ličnost sportiste. To se događa ako se u prvi plan stavljaju sportsko-takmičarski ciljevi, a ne i formiranje fizički i mentalno zdravih, kompletnih i samostalnih ličnosti i ako se ne biraju sredstva da bi se došlo do cilja. Saradnja (kooperacija) i takmičenje (kompeticija) su deo grupne dinamike.
Takmičenje nastaje iz potrebe i želje da neko bude bolji od drugih i da zadovolji lične interese. Ako to ide na štetu ostalih članova grupe, onda je to nezdrava kompeticija koja remeti odnose u grupi i dovodi do čestih, pa i jakih sukoba. Bez saradnje nema uspešnog funkcionisanja grupe. Saradnja ne isključuje takmičenje, pogotovo takmičenje sa samim sobom.
Ako se iz grupe izdvoje članovi koji žele da ostvare posebne interese, suprotne interesima grupe i ostalih njenih članova, reč je o posebnoj maloj grupi koju hazivamo klikom. Za razumevanje psihodinamike sportskih grupa neophodno je polaziti i uvažavati širu i užu društvenu sredinu u kojoj živi i radi sportska grupa, kao i određene društvene norme datog društva.
Psihodinamika sportskih grupa takođe dosta zavisi od toga da li je sportska grupa amaterska, neamaterska, odnosno profesionalna. ,,Pod grupnom dinamikom podrazumevamo sva zbivanja i promene u odnosima između pojedinih članova unutar same grupe ili promene u odnosima te grupe prema drugim grupama koje se s njome nalaze u nekom prostornom ili psihološkom kontaktu".
