_Fenomen_sportske_publike.jpg "Fenomen sportske publike")
Nastupanje sportista praktično se nikad ne odvija bez gledalaca. Prisustvo gledalaca, koji podržavaju sportiste, njihov odnos prema takmičenju, ima veliki uticaj na odvijanje susreta i konačni rezultat. Publika se najčešće smatra socijalnim agregatom, gde su ličnosti povezane nekim privremenim interesom (gledanje, slušanje, predavanje, koncerti, posete utakmicama).
U takvom agregatu pojedinci su relativno anonimni, najčešće pasivni, jer učestvuju samo kao slušaoci ili gledaoci. Publika je podvrgnuta izvesnom redu i organizaciji koje uslovljava sam čin u kome oni žele da učestvuju, ali je ipak njena osnovna karakteristika nestruktuiranost i neorganizovanost u smislu funkcionalne ili statusne strukture.
Vrsta i ponašanje publike zavisi od vrste priredbe kojoj se prisustvuje. Od sportske publike treba razlikovati navijače kao organizovanu ili neorganizovanu grupu, ali čvršću i stalniju formu. Za navijače nije najbitniji fizički kontakt i blizina. Ta blizina može biti kad se prisustvuje sportskim priredbama svog kluba. Navijači nekog kluba ili neke sportske ekipe mogu se odrediti kao društvena kategorija.
Za društvenu kategoriju karakteristično je da se ljudi udružuju prema određenom obeležju i prema različitom društvenom položaju. Kad je o sportu reč, to su navijači nekog kluba ili ljubitelji neke sportske grane. Društvenu kategoriju treba razlikovati od socijalnog sloja, koji udružuje ljude jednakog ili sličnog društvenog položaja (statusa).
Fenomen publike, kao sportski prizor, dobio je u aktuemosti sa pojavom tzv. masovnog društva, gde sport poprima obeležje spektakla. Većina sociologa posmatra sportske priredbe kao ritual za odstranjivanje stalne napetosti, koja svakim danom postaje sve veća - one deluju poput sigurnosnog ventila.
Kao i druge javne priredbe koje privlače brojnu publiku, sportska priredba je priznat put za oslobađanje od napetosti, priredba u kojoj se može tolerisati devijantno ponašanje, ili gde se može izrazitije manifestovati ponašanje čije se odstupanje od norme inače toleriše samo do određenog stepena.
Publika se može razlikovati s obzirom na posmatrani sport i po socijalnom sastavu učesnika; taj je sastav u najvećoj meri heterogen. Naglasak je na posmatraču koji je dobro upoznata sa sportskim pravilima i može kompletno da procenjuje kvalitet učesnika i takmičenja. Ta stručna verziranost publike pretpostavka je za praćenje određenih sportskih priredbi.
S druge strane, sport zadovoljava potrebe publike za jakim i strasnim uzbuđenjima. Gledaoci se međusobno razlikuju samo po karakteru reakcija na priredbama kojima prisustvuju. Reagovanje gledalaca zavisi od prirode takmičenja; taj auditorijum na najraznovrsnije načine utiče na emocionalno stanje sportista (aktera).
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Sve to, svakako, doprinosi da sportista uspešno ili neuspešno nastupa, da postiže dobar ili loš rezultat. Publiku treba razlikovati od društvenih kategorija kao skupa pojedinaca koje posmatramo kao društvenu celinu i one su slične po jednoj ili više karakteristika koje imaju neko društveno značenje. Društvena kategorija ne uključuje međusobno delovanje između pojedinaca koji je sačinjavaju.
Socijalni agregat je skup ličnosti koje su povezane fizičkom blizinom, ali među kojima nema recipročnih komunikacija ili su one slabe. Po tome se agregat razlikuje od socijalne kategorije, kod koje ličnosti ne moraju biti u fizičkoj blizini, i od grupe, kod koje među ličnostima postoje recipročne komunikacije. Mnoštvo ljudi koje su jedni drugima fizički blizu sačinjavaju društvene skupove. Sportska ekipa na terenu je grupa, navijači koji se nalaze na stadionu su agregat, a ljubitelji sporta u gradu su kategorije.
Od publike treba razlikovati masu i gomilu.Nasuprot gomili, koja obuhvata manje grupe ljudi, slično hordi iz predistorijskog perioda, masa je moderniji termin i označava nepregledne grupe ljudi. Mase su proizvod moderne industrije, koja ljudima nameće ponašanje serijskog tipa.
Dok se u gomili ostvaruje spajanje ili jedinjenje mnoštva u jednu zajedničku akciju, u masi ljudi su fizički blizu ali su objektivno odvojeni jer svako čuva svoj integritet. Čovek u masi nije u potpunosti lišen samokontrole; njegova aktivnost se odvija po linijama individualnog izbora, ali uprkos tome on je neotporan, što znači da je stalno pod spoljašnjim uticajem.
Učesnici uključeni u neki sportski događaj i utopljen u masu kao nestruktuiranu grupu, pokazuju sklonost ka jedinstvenorn reagovanju i uniformisanim obrascima ponašanja, često iracionalnim izazvanim zajedničkim izvorom emocionalnog uzbuđenja (napr. panika, kolektivna agresija, itd.). Prostorno okupljena masa koja je stupila u akciju, naziva se gomilom. Gomilu čini mnoštvo lica koja su se slučajno srela na istom mestu. Povezani zajedničkim ciljem i namerama koje žele ostvariti, ljudi uključeni u gomilu pod međusobnim uticajem se podstiču i hrabre. Ako je reagovanje razuzdano, silovito, sirovo i krajnje surovo, onda gomila poprima destruktivne obrasce ,,rulje".
Teškoće u definisanju i razgraničenju raznih vrsta neorganizovanih i slabo struktuiranih grupa proizilazi iz nepromenljivosti njihovih karakteristika, jer jedan oblik mase lako prelazi u drugi: okupljeni deo neke anonimne i raspršene mase može se pretvoriti u gomilu, publiku ili rulju.
Klasifikacija publike moguće je s obzirom na njen odnos prema sportistima; kao kriterijum uzima se i psihološka bliskost koja se uspostavlja između gledalaca i sportista. Bernar Krati pokušao je da utvrdi tipologiju publike upravo po osnovu pomenute psihološke bliskosti:
- gledaoci koje sportista poznaje i koji reaguju pozitivno i dobronamerno;
- gledaoci koji reaguju pozitivno, ali ih sportista ne poznaje;
- gledaoci koji pasivno posmatraju aktivndsti sportiste bez određenih reakcija koje bi bile upućene na njegovu adresu;
- gledaoci koji negativno reaguju na aktivnost sportiste;
- gledaoci koji ne pokazuju izrazit interes (ravnodušni su) za aktivnosti sportiste.
