x

Ličnost sportista i vrhunskih sportista

U sportu se danas sve češće čine pokušaji utvrđivanja osobina ličnosti sportista, posebno vrhunskih, u poređenju sa ljudima koji se ne bave sportom. Posebno se vrše ispitivanja sa ciljem da se utvrde osobine ličnosti sportista u pojedinim sportovima, kao i veza između pojedinih osobina ličnosti i postignuća u sportu. U ovim ispitivanjima postoje značajne razlike među istraživačima. Neki smatraju da u osobinama ličnosti sportista i ljudi van sporta nema značajnih razlika, dok drugi smatraju da su te razlike značajne.

Razlike su često pre kvantitativne nego kvalitativne, a varijacije od sporta do sporta su tako velike da je zabluda verovati da postoji univerzalna sportsa ličnost.Većina istraživača smatra da se kod vrhunskih sportista sreću naglašene ove osobine ličnosti:
  • Razvijanje intelektualne sposobnosti,
  • Veća einocionalna stabilnost,
  • Snažniji i postojaniji emocionalno-voljni kvaliteti,
  • Izražena sklonost za dominacijom,
  • Kontrola integrativnih funkcija i procesa i
  • Orjentacija na postignuće i uspeh.
Lazarević (1994), sumirajući rezultate različitih istraživanja, ističe da uspešni sportisti poseduju:
  • Veću emocionalnu stabilnost,
  • Bolju emocionalnu samokontrolu i manju anksioznost,
  • Ekstravertnije ponašanje,
  • Veće samopouzdanje i sigurnost,
  • Veći stepen istrajnosti, odgovornosti i grupne zavisnosti,
  • Izraženiju potrebu za dominacijom, za kompetitivnošću i postignućem,
  • Veću sposobnost adaptacije u uslovima stresa i
  • Visoku motivisanost u uslovima stresa.
Postoje istraživanja koja su potvrdila da su neki vrhunski sportisti u većoj meri ekstravertne i u manjoj meri anksiozne ličnosti, kao i da su društveniji, racionalniji, kontrolisaniji u uslovima stresa i agresivnim situacijama.

Međutim, postoje i drugačiji rezultati. Na primer, nađeno je da članovi plivačke reprezentacije SAD pokazuju naglašenu introvertnost.U većini istraživanja je utvrđeno da je emocionalna stabilnost veoma poželjna osobina za uspeh u sportu. To isto važi i za inteligenciju. Vanek i Hosek su 1974. godine velikim brojem testova ličnosti ispitali 824 sportista (678 muškaraca i 146 žena) i tom prilikom su utvrdili karakteristične osobine ličnosti kod sportista određenih sportova (Paranosić i Lazarević, 1975.).

    style="display:block; text-align:center;"
    data-ad-layout="in-article"
    data-ad-format="fluid"
    data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
    data-ad-slot="6919562611">


Osobine ekstraverzija, neposrednost i intimnost u komunikacijama i sklonost za saradnju, karakteristične su kod rukometaša, košarkaša, padobranaca, boksera i rvača. Ove osobine su slabije razvijene kod biciklista, dizača tegova, planinara i strelaca. Visoku emocionalnu stabilnost pokazali su teniseri, smučari, skakači i jedriličari, a nisku emocionalnu stabilnost bokseri, rvači i plivači.

Mala emocionalna osetljivost karakteristična je kod džudista, planinara i veslača, a velika emocionalna osetljivost kod atletičara. Osobine savesnosti, istrajnosti i koncentracije pokazali su strelci, rvači, rukometaši i padobranci.Anksioznost je češće osobina kod atletičara, dizača tegova i gimnastičara, a utvrđeno je da je anksioznost odgovorna za kolebanje rezultata na takmičenjima (Horga, 1993.).

Ekstrovertnost je bila naglašenija kod klizača na ledu, boksera i padobranaca, a introvertnost kod strelaca, dizača tegova i smučara-skakača. S obzirom da su ova ispitivanja izvršena na ograničenom uzorku i da su u njima ispitivane pojedine osobine ličnosti, a ne ličnost u celini, rezultate treba oprezno primiti.

Po nekim istraživanjima, postoje značajne razlike u osobinama ličnosti između sportista žena i sportista muškaraca. Navodi se, na primer, da su sportisti muškarci psihički stabilniji u uslovima stresa i da su manje neurotični. Pored toga žene sportisti pokazuju veći stepen startne napetosti i veću anksioznost.

Utisak je da su ovakvi rezultati jednostrani i da ih treba ozbiljnije proveravati. Jedan od testova ličnosti, koji se danas često upotrebljava za ispitivanje raznih osobina ličnosti, je Katelov test 16 P. F. (Cattell). On meri 16 različitih dimenzija ličnosti. Sagledavanje ovih osobina je veoma važno za prognozu uspeha u sportu i predviđanje ponašanja sportista u raznim situacijama.

Postoje i drugi testovi ličnosti kojima se mogu meriti razne osobine koje su značajne za sport i sportsku aktivnost. Tako je, na primer, ovim testovima moguće utvrditi ove osobine:

  • Način emocionalnog reagovanja (srdačnost - uzdržljivost),
  • Einocionalnu stabilnost (emocionalna stabilnost - podložnost osećanjima),
  • Dominantnost (nametljivost) - submisivnost (potčinjavanje),
  • Surgenciju (bezbrižnost) i desurgenciju (ozbiljnost, trezvenost...),
  • Karakter (pouzdan i povodljiv karakter),
  • Neustrašivost i strašljivost,
  • Narav (meka narav - oštra narav),
  • Poverenje i sumnjičavost,
  • Spokojstvo i sklonost osećanju krivice,
  • Zavisnost od grupe i samodovoljnost,
  • Relaksiranost (opuštenost) i tenziju (napetost),
  • Radikalizam - konzervativizam,
  • Jačinu ega (jak ego - superego),
  • Jačinu super-ega (jak super-ego - slab super-ego),
  • Stepen ergičke tenzije itd.
 
Autor: N/A Objavljeno: 07.07.2014.

PROČITAJTE JOŠ