_Metode_fizikalne_terapije.jpg "Metode fizikalne terapije")
Osnovni principi za primenu metoda fizikalnih terapija je da se minimalizuje povreda i skrati vreme odsustvovanja od sportskih aktivnosti. Ove metode su od pomoći u obradi-smanjenju bola i edema, kao i poboljšanju zarastanja. Fizikalna terapija je dodatak nezi, a ne lek. Metode fizikalne terapije mogu se kategorizovati kao hladnoća, toplota, struja i trakcija.
Metode fizikalne terapije koje koriste hladnoću
Terapija hladnoćom ili krioterapija je vrlo korisna metoda fizikalne terapije u sportskoj medicini. Postoje brojni načini aplikacije hladnoće. Hladna masaža je upotreba leda ili ledenog štapića, direktnim nanošenjem na "zapaljeno" tkivo u trajanju od 5 do 10 minuta. Postoje i gotovi preparati gel ili silikonsko hladno pakovanje hlađeno na -12 stepeni celzijusa koje se stavlja u periodima od po 10 do 30 minuta. Utapanje ekstremiteta u hladnu vodu (temperatura od 4 do 10 stepeni celzijusa)obezbeđuje cirkumferntno hlađenje tog ekstremiteta konvekcijom.
Metode fizikalne terapije koje koriste toplotu
Površinski agensi prodiru kroz kožu do 2 cm dubine, maksimalna temperatura tkiva se postiže u masnom sloju. Urajanje u đakuzi kadu je primer toplote po površini kože, pri čemu se energija prenosi konvekcijom. Temperatura vode je prilagođena površini potopljenog tela za imerziju distalnog ekstremiteta koristi se temperatura do 40 stepeni celzijusa., za imerziju do struka koristi se temperatura do 41 stepena celzijusa, kod pacijenata kod kojih se primenjuje preventiva koristi se temperatura do 38 stepeni celzijusa. Fluidoterapija je drugi način kojim se površinski primenjuje toplota koja se prenosi konveksijom. Fluido terapija dozvoljava aktivni obim pokreta, ali i obezbeđuje zaštitu od kontaminacije kože. Dubinski toplotni agensi prodiru dublje od 2 cm i maskimalna temperatura se postiže ispod potkožnog tkiva prenošenjem toplote u koštano.mišićni međuprostor. Postoji uska granica između terapijskog temperaturnog opsega i temperatura koja potencijalno mogu da izazovu oštećenje tkiva. Granica bola je 45 stepeni celzijusa, dok je cilj temperatura od 40 stepeni celzijusa. Ultra zvuk je primer dubinskog temperaturnog agensa. Vibracije molekula se pretvaraju u toplotu koja prodire 6 do 8 cm u dubinu tkiva. Uobičajena terapijska snaga je u rasponu od 0,5 do 3 W/cm2.
Metode fizikalne terapije koje koriste struju
Elektroterapija se koristi već vekovima, postoje različiti modaliteti, bilo sa naizmeničnom ili jednosmernom strujom. Može se manipulisati i parametrima kao što su tip talasa, amplituda i trajanje. Transkutna električna nervna stimulacija koristi se za lečenje bolnih stanja, pri čemu se elektrode postavljaju ili lokalno ili segmentno u zavisnosti od stanja. Stimulacija galvanskom strujom više voltaže nego tradicionalna stimulacija, što omogućava dublje prodiranje u tkivo. Neuromišićna električna stimulacija se koristi za održanje snage mišića, naizmenična struja se koristi za povećanje dotoka krvi u region i može biti korišćena sa električnom mišićnom stimulacijom radi postizanja efekata masaže.
Trakcija
Manuelnom trakcijom leče se bolna stanja kičme. Smanjenje bola se javlja zbog relaksacije mekog tkiva nad kičmom. Da bi se postiglo rasterećenje tela vertebralnih pršljenova ili pliosnatih zglobova, potreban je mehanički aparat sa tegovima. Upotreba mehaničke trakcije je ograničena u sportskoj medicini, kontraindikovana je u slučaju bilo koje nestabilnosti kičme.
