Savremeni sport i doping

Savremeni sport je propularna industrija. Uz bok savremenom sportu stoje industrije oružja, nafte, gasa, kompjutera, ali i farmaceutska industrija. Savremeni sport vodi poreklo od čovekove potrebe da se takmiči na raznim poljima, pobeđuje ili gubi. Da bi sigurno i redovno pobeđivao pojedinim ljudima, sportistima, potrebna je, između ostalog, još veća fizička snaga od one koju inače imaju. Bilo je i uvek će biti sportista, koji će biti spremni da koriste stimulativna sredstva da bi postigli što veću fizičku snagu. Koreni dopinga u savremenom sportu sezali su još u antičko doba, jer je i tada bilo sportista, kao i danas, koji su bili spremni da rizikuju život, zdravlje i sopstvenu budućnost da bi došli do slave, do pobede.

Opisanu potrebu nekih sportista uočila je farmaceutska industrija. Ona je našla poslovni interes da proizvodi i stavlja u promet farmakološka sredstva i metode dopingovanja sportista. Pojava dopinga u savremenom sportu zabeležena je najpre u razvijenim zapadnim državama, ali ubrzo, poput mode, pojava se proširila i na istočnoevropske države. U osnovi pojave dopinga u savremenom sportu ležao je novac i počasti uz to ili obratno.

Za prvu pojavu dopinga u savremenom sportu obično se uzima primer danskog bicikliste Kurta Enemara Jensena, koji je umro za vreme takmičenja na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine. Medicinska komisija Međunarodnog olimpijskog komiteta (skraćeno: MOK) u svojoj analizi otkrila je da se radilo o prekomernom unošenju amfetamina i roniakola u organizam tog sportiste. Bio je to prvi dokazani primer dopinga u savremenom sportu.

Usvajanjem prve liste zabranjenih supstanci u Tokiju 1964. god. ne samo da na međunarodnom planu počinje borba protiv dopinga u sportsko-političkom smislu te reči, nego se sve više javljaju ideje kako da se propisima i aktivnošću države stane u kraj bespoštednoj borbi unutar farmaceutske industrije u vezi sa proizvodnjom i prometom farmakoloških sredstava i metoda za doping. Od 1964. god. liste zabranjenih sredstva i metoda dopingovanja revidirane su više puta.

Posle Tokija iz 1964. god., Savet Evrope se prvi osetio pozvanim i odgovornim u pogledu izgradnje međunarodnih pravnih izvora o dopingu u sportu. Savet Evrope je bio najstarija međunarodna organizacija u Evropi, a i danas je međunarodna organizacija sa najvećim brojem država članica iz Evrope. U periodu 1967. do 1989. godine Savet Evrope doneo je jedan broj rezolucija o sportu, uključujući i doping u sportu. Najzad, u sedištu Saveta Evrope, u Strazburu, 16. novembra 1989. god. zaključena je Evropska konvencija protiv dopingovanja u sportu.

Sociolozi sporta uveravaju savremenike da se u primeni dopinga u savremenom sportu otišlo vrlo daleko i u tom smislu citiraju Vildora Holmana, kao jednog od vodećih nemačkih sportskih lekara. On smatra da su rezultati, koje postižu sportisti, došli do fizioloških granica i da "nikada više, čak ni u dalekoj budućnosti, nećemo imati vrhunski sport bez dopinga".
 
Autor: N/A Objavljeno: 09.06.2014.

PROČITAJTE JOŠ...

LISTA KOMENTARA

Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR

Ime:
Prezime:
Tekst komentara:

POGLEDAJTE JOŠ I...

POVEZANI TEKSTOVI...

AKCIJE

Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...