Medijska prezentacija nasilja u sportu
Mediji su postali važan dnevni izvor informacija (vesti) i zabave za ljude, ali i važan sektor ekonomije u velikoj većini razvijenih država sveta, Evropi pa tako i kod nas. Postoji veći broj medija različitog oblika kao što su televizija, radio, novine, internet, koji su delimično ili u celini posvećeni dešavanju u sportu i oko njega. Medijsko izveštavanje o sportu, omogućava nam određeni oblik razumevanja sportskih događaja i pojava u sportu i oko njega, odnosno olakšava nam da lakše sagledamo, stvorimo sliku i svoje mišljenje o nekom dešavanju u sportu.

Nasilje u sportu, kako sportsko tako i društveno pitanje postalo je rentabilan medijski proizvod kome se često pridaje veća pažnja nego nekom sportskom uspehu. Nasilje na sportskim stadionima najčešće apostrofiraju mediji jer je uvek  aktuelno kao medijski proizvod, i kao takvo privlači nove korisnike (gledaoce, čitaoce, slušaoce) čime se sa jedne strane podiže rejting i važnost medija. Dok sa druge strane, mediji na taj način (svesno ili ne) faktički doprinose afirmaciji određenih oblika nasilničkog ponašanja kao što doprinose i davanju svojevrsne legitimnosti takvim oblicima ponašanja čak i onda kad ih negativno prikazuju i izričito osuđuju.

Danas je jasno vidljiva transformacija navijača koja se odigrala, transformacija od pojedinaca do grupe navijača koja ima svoje ime, mesto susreta, stil navijanja, ikonografiju (obrazac ponašanja). Navijači se danas više ne zadovoljavaju "samo" navijanjem i bodrenjem svog kluba, već i pažnjom koju im mediji posvećuju Navijači su najzadovoljniji kada se o njihovim "podvizima" priča i piše u medijima) čime dobijaju potvrdu da su primećeni i sa velikim zadovoljstvom (ponosom) ističu da su baš oni bili učesnici događaja o kojima mediji tako rado govore.

Kao što nam je manje - više poznato agresija ili nasilničko ponašanje predstavljaju svako ponašanje koje preti upotrebom sile ili njena stvarna primena, direktnim ili indirektnim ugrožavanjem ili oštećivanjem fizičkog ili moralnog integriteta ličnosti, nelegalno i neovlašćeno uništavanje stvari. poznato je da agresija i nasilje može biti verbalno i fizičko i da može biti usmereno prema sebi, pojedincu, grupi ili objektima. Najčešći oblici agresije i nasilja koji se javljaju u sportu su: 1) Uptreba fizičkog nasilja - čiji je cilj da ugrozi fizički integritet drugih; 2) Uptreba fizičke sile - čiji je cilj rušenje, razbijanje objekata; 3) Narušavanje moralnog integriteta drugog čoveka; 4) Verbalno ili simboličko nasilje, itd. Takođe je poznato da su nasilje i agresija obrasci ponašanja koji se spontano prihvataju. (što "navijači i čine").

    style="display:block; text-align:center;"
    data-ad-layout="in-article"
    data-ad-format="fluid"
    data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
    data-ad-slot="7364782146">


U tom smislu mediji snose deo odgovornosti za ukupnost onoga što se dešava na sportskim stadionima i van njih, iz prostog razloga što mediji u sadašnjim prilikama malo toga mogu učiniti da spreče nasilje u sportu, ali mogu mnogo toga učiniti (ili čine) da se ta eskalacija nasilja pojača.

Moć medija ogleda se kroz mogućnost odabira (selekcije) slika i reči koje se koriste prilikom medijskog izveštavanja, a koje mogu radikalno izmeniti viđenje (sagledavanje) nekog događaja, bez obzira da li su njegove posledice zdrave, nasilne ili čak fatalne. Mediji, u većini slučajeva presudno utiču na formiranje javnog mnjenja, određena dešavanja koja su prisutna u sportu mogu da postave ispod, odnosno iznad praga javnosti, da prećute ili da prenaglase ono što je po njima urgentno i zabrinjavajuće.

Međutim, vrlo važna stvar koja se ne-retko previđa, je da mediji imaju ograničenu sposobnost da prenesu punu i potpunu sliku o nekom sportskom događaju ili o sportu u celini. Pored toga veoma mali broj sportskih informacija (članaka, vesti) su statusno neutralni i ne sadrže drugu stranu priče koja bi korisniku informacije dala mogućnost da sagleda celokupno dešavanje (problem) i da na osnovu toga donese zaključak.

Mediji, naročito televizija, svojim prilozima (namerno ili slučajno; svesno ili ne) podstiču agresiju i nasilje i stimulišu agresivne postupke, i stoga se posebno mora obratiti pažnja na odabir informacija i način njihovog prezentovanja, kako bi se izbegla afirmacija i nesvesno davanje legitimnosti nasilju i drugim oblicima ponašanja koja ne želimo u sportu.

Literatura:
Sport and violence in Europe - Dominique Bodin, Luc Robene, Stéphane Héas
Sport i mediji - Dragan Koković
 
Autor: Marko Skorić
Objavljeno: 19.06.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Odnos medija prema fenomenu nasilja u sportu
> Uticaj sportskog komentara na nasilje, ekstremi...
> Sportski mediji
> Medijska prezentacija sportskog imidža
> Javnost i sport
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...