_Mediji_globalni_stadion_sporta.jpg "Mediji globalni stadion sporta")
Mediji predstavljaju jedan od najznačajnih fenomena modernog društva. Oni su prisutni u svim oblastima društvenog života; isprepletani su sa politikom, sportom, obrazovanjem, porodicom, zabavom, javnim i privatnim životom. Aktuelne informativne sadržaje prate i drugi oblici komuniciranja (naučni, kulturni, sportski). Posebno se danas ističu zabavni i sportsko rekreativni programi. Pored toga, zahvaljujući homogenizaciji, mediji stvaraju idole uz istovremeno rušenje nekih drugih ideala.
Mediji su najznačajniji i najuočljiviji posrednici izineđu društva i sporta. Njihovi izveštaji i komentari predstavljaju nezaobilznu lektiru savremenog gradskog čoveka. Potrebno je upozoriti na opasnost od pasivnog primanja i potpunog predavanja sportskim dogadajima. Publika se, često nekritički, predaje sportskim dogadajima i upada u zamku pasivnog i sedelačkog načina života.
Proučavanje masovnih komunikacija je pitanje konteksta i uslova u kojima se one odvijaju. Sport i komuniciranje u sportu ne mogu se istraživati nezavisno od uslova u kojima se odvijaju. Svima je poznato da mediji utiču na sport i da, istovremeno, sport i sportske manifestacije utiču posredno na uobličavanje medija. Suviše se insistira na uzročno-posledičnom načinu mišljenja, umesto da se problemi sagledavaju sa aspekta celokupne životne sredine (okruženja).
Zahvaljujući sredstvima masovne komunikacije, Ijudi su u mogućnosti da "učestvuju" u najraznovrsnijim i najspektakularnijim sportskim dogadajima, da prate rezultate, da čitaju ili slušaju komentare i izveštaje sa utakmica. Naravno da neposredna i posredna informacija, način i forma njihovog doživljavanja, čine dva zasebna područja.
Poznato je da dva gledaoca, od kojih jedan prati utakmicu sa tribina stadiona, a drugi putem televizijskog prenosa, imaju sasvim različit odnos i doživljaj spektakla. Prateći utakmicu sa tribina stadiona, gledalac može da vidi događaj iz jedne perspektive. S druge strane, ukoliko je prenos dobro oblikovan, gledalac se može osećati kao da neposredno "prisustvuje" određenom dogadaju.
Dodatni vizuelni efekti, razni planovi snimanja (global, pojedinačno), prikazivanje nadmetanja iz uglova iz kojih samo malobrojni (najčešće sudije), mogu da prate događaje -- takve originalne mogućnosti izraza mogu ponekad kompenzovati mediji iako smo odsustvovali sa priredbe. Medijska prezentacija sportskog dogadaja u štampanim i elektronskim medijima, zavisi od tehničkih mogućnosti i zahteva samih medija.
To znači da se utisak o istom sportskom dogadaju ponekad čak i značajno razlikuje, u zavisnosti od toga da li je reč o direktnom prenosu, informaciji u dnevnoj štampi ili reportaži o nedeljnim sportskim dešavanjima. Poznato je da dobar radio reporter može od prosečne fudbalske utakmice da napravi neuporedivo interesantniji događaj i da na taj način dostigne prednosti televizije i uživanje televizijskog gledaoca.
S druge strane, zbog blizine kamere i krupnih planova boks meč može izgledati znatno suroviji, krvaviji i uzbudljiviji za TV gledaoca, nego za posetioca u samoj dvorani. Mediji su u situaciji da šire i da sužavaju dimenzije sportskog uspeha ili neuspeha i da u različitom svetlu portretiraju ponašanje navijača. Iz ovih osobina medija u modernom društvu proizilazi da oni daju informacije o sportskim dogadajima rezultatima i akterima, bilo da se radi o igračima, mnogobrojnim posrednicima, organizatorima i fmansijerima, prenose sam tok dogadaja ali i daju komentare samog sportskog događaja. Oni su u stanju da produže trajanje određenog dogadaja, govoreći ili pišući danima o dogadaju koji je trajao tek nekoliko minuta ili sati.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Sport je danas postao preterano uniformisan i medijski zavistan. On je neka vrsta ,,žanra,, i označava fragmentaciju masovne kulture.Sport najčešće podrazumeva izvestan period sticanja veština, umeća, snage, izdržljivosti, okretnosti, umešnosti, smelosti, što može ići do rizika. Neki vidovi sporta samo su izraz "Različitog društva"
Čovek u sportu neminovno postaje homo metrum; merljivost rezultata je, uz agon, jedno od temeljnih obeležja sporta, ali i društvenost, posebno naglašena u ekipnim sportovima. Dobrovoljnost je osnovna karakteristika sporta shvaćenog u najširem smislu. Mnogi su posebno isticali atribute igre u sportu tvrdeći kako je on neutilitaran i nekoristoljubiv. Ovakve konstatacije negira profesionalni sport koji se pretvara u način pribavljanja sredstava za život. Sve je to uslovilo da se sport od "slobodne igre Ijudskih suštinskih snaga" pretvori u spektakl profesionalaca, u "sport za mase", napusti područje aktivne zabave postajući sve više doraenom pasivne razonode.
U mnogim zemljama sport se nije smatrao ozbiljnim predmetom proučavanja. U knjižarama mogu se naći dela iz ove oblasti ali izrazito tehničke prirode (kako postati vrhunski skijaš, zimski trening, fudbalska pravila itd.). Uzaludno je, međutim, po bibliotekama i knjižarama traižiti literaturu koja sport proučava kao društveni fenomen značajan za kulturu i civilizaciju. Bez sumnje sport je u funkciji statusa quo-a. Takvo prihvatanje njegove funkcije, osnovni je razlog neprestanog ćutanja društva o toj temi.
Tek sredinom 19. i početkom 20. veka sport je počeo da privlači pažnju društva. Takmičarski sportovi, aktivni odmor, fizička rekreacija, počinju da zauzimaju značajnije mesto u načinu života Ijudi. Kao što je poznato, u prošlom veku talas sporta još nije bio prešao iz Engleske na naš kontinent. Nije bilo stadiona na kojem bi stotine hiljada Ijudi besnelo od oduševljenja kad jedan bokser drugog tresne pesnicom u vilicu; novine još nisu slale dopisnike da o jednoj utakmici hokeja napišu stupce izveštaja herojskog poleta.
Rvačke utakmice, atletičarska udruženja, rekordi u dizanju tereta važili su u naše vreme još kao stvar predgrađa i njihovu publiku sačinjavali su u stvari mesari i nosači; jedino bi plemenitiji kasaćki sport nekoliko puta godišnje izmamio na trkalište tzv. bolje društvo, a!i ne i one kojima se svaka fizička delatnost činila čistim gubljenjem vremena. (Cvajg, 1962) S nastankom kapitalizma i građanskog društva sport postaje pristupačan najširim društvenim slojevima. On se politizuje, komercijalizuje, profesionalizuje. Postaje atrakcija, spektakl, manipulacija i način da se odvuče pažnja Ijudi od njihovih svakodnevnih problema.
Autentične sportske aktivnosti, koje podrazumevaju učestvovanje, preobražavaju se u posmatrački sport, aktivnosti u kojima Ijudi nalaze ono što nisu doživeli u stvarnosti. Analiza sporta pokazuje sve veću tendenciju ka profesionalizaciji, a odvajanje rada od istinskog stvaralaštva i igre manifestuje se u apstraktnoj dilemi ciljeva i sredstava, u jednoj novoj dihotomiji (sličnoj onoj homo faber - hotno ludens), sportiste šampiona i posmatrača navijača. Nastupa duh idolatrije i "olimpizma". Stvara se nova elita "bez vlasti", ali s velikim uticajem.
Sport je društveni i kulturni fenomen i istraživači koje interesuje savremena kultura, a posebno masovna kultura, uočavaju eksploziju raznorodnih vidova sporta. Tako oni dolaze do saznanja da je sport fenomen masa čiju uslovljenost, suštinu i funkciju treba objašnjavati u sklopu širih društveno-kulturnih promena. Sport je postao "društveni fenomen svetskih dimenzija čije razgranato korenje prodire u život mladih i odraslih Ijudi i žena, kao posao ili spektakl, askeza ili zabava, profesija ili vid vaspitanja, higijena ili vid kulture, i danas više nije plod hirovite indivdualne težnje za rasterećenjem.
On se sagledava ponekad kao uzrok, ponekad kao posledica ili prosto obeležje; ali uvek na način dostojan pažnje - sa velikim problemima čije rešenje uslovljava budućnost naše civilizacije, sa podmlađivanjem stanovništva, urbanizacijom, komunalnom organizacijom u društvima koja se naglo razvijaju, stvaranjem struktura mladih država koje su naglo stekle nezavisnost, korišćenjem slobodnog vremena koje nastaje mehanizacijom rada ili zbog nedovoljne zaposlenosti.
Ovo je jedna od poruka manifesta o sportu koja je izrečena pod okriljem UNESCO-a. Takvih manifestacija i oda sportu napisano je mnogo. U njima često provejava nekritičko mišljenje o njegovom upražnjavanju kao spasonosnom leku za Ijude svih uzrasta.Današnje dimenzije i razvoj zahtevaju da se postavi i pitanje dehumanizacije i devijacije u sportu.
Svakako da je važno kako je nastao sport, kakav je uticaj imao na pojedinca, društvene sredine i grupe, ali je još značajnije kako je nestao igrački elemenat sporta. Zbog težnji da se organizuje kao spektakl, sportu preti opasnost od korumpiranja i raznovrsnih devijacija. Nanosi komercijalizma, pobeda po svaku cenu, učinili su da nas preterivanja udaljuju od sporta.
Tako sport postaje "idol koji zahteva odricanja, žrtvovanja, pa i žrtve. Želja za pobedom stvara od igre rad i iskušenje, a trening je asketizam."Sužavanje, napuštanje područja igre, gubljenje igračkog elementa jeste najveća zamka i zagonetka u sportu i sadržana je u pitanju: jesu li sportisti oni koji se, tek s vremena na vreme i prezirući svaki napor, prepuštaju nekoj igri na otvorenom, oni koji se bave njime samo ako su primorani, oni koji su samo posmatrači.
Da lije publika surogat sporta?Sociološko određenje sporta uzima u obzir kontekstualnu ravan, način zivota i kulturne obrasce.Sportje dobrovoljna aktivnost čijaje dominanta fizičko jačanje kroz trening (rad), a odvija se kroz takmičarsku aktivnost koja je obuhvaćena pravilima i specifičnim institucijama, s mogućnošću preobražaja u profesionalni sport. Ima mišljenja da je sport: slučaj igre;, institucionalizovana igra (trajni obrazac kulture i društvene strukture), društvena institucija, oblik društvenosti.
Sport je slučaj igre. Za igru je karakteristično da je aktivnost po sebi; učešće u njoj je dobrovoljno; sport podrazumeva izvestan period sticanja veštine. Smatra se dobrovoljnom aktivnošću, ali ne treba zaboraviti da se čak i neki amaterski sportisti, često, nalaze pod tolikim pritiskom da učestvuju u takmičenju i pod strogim disciplinskim nadzorom da više ne postoji uživanje zbog bavljenja sportom.
Pod takvim okolnostima bavljenje ovom aktivnošću u stvari više nije igra.Veoma je često razlikovanje pojma igre (engl. play], od drugog pojma (engl. game). Ovo razlikovanje u izvesnom smislu je jezičkog karaktera, jer je veoma teško pronaći odgovarajuće termine kojima bi se ono izrazilo. Ta razlika je možda najbolje izražena u defmiciji sporta kao "slučaja igre". Igra (game) se posmatra kao oblik takmičenja sa elementima igre (play), čiji je rezultat odreden fizičkom veštinom, strategijom ili slučajem, pojedinačno ili u kombinaciji.
Najvažnije je shvatiti da igra (game) sadrži elemente igre (play) i to ne nužno sve, to jest da igra kao game nije identična sa igrom kao play. Najčešće se smatra da sloboda kao element igre (play), koja nesumnjivo ima veliku težinu, uglavnom nije prisutna kod profesionalaca. Sportje institucionalizovana igra, obrazac društvene strukture i kulture.Kao institucionalizovana igra, sport uključuje vrednosti, norme, sankcije, društvene uloge i položaje. Sport je više institucionalizovan i disciplinovan i zbog toga gubi nešto od igračkog karaktera i sadržaja, što se najbolje može videti u podeli igrača na profesionalce i amatere: za profesionalce igra više nije igra i njihovo ponašanje nije pravo igračko ponašanje, jer spontanost i bezbrižnost iščezavaju, igra je aktivnost koja nema drugih ciljeva izuzev nje same.
Sport je institudonalizovana igra. Sa izlaskom igre iz okvira primarnih grupa sport je poprimio takmičarski karakter i odvija se između, a ne unutar grupa. Da bi izdržao maksimalni napor, sportista pre toga mora trenirati; upravo u potrebi "oštrog" treninga pronalazimo razliku između sporta i igre. Stoga, ne samo profesionalci koji se bave nekim zanatom, već i svi oni koji u okviru amaterskog sporta traže ili prihvataju materijalnu dobit, nisu više igrači. Dirigovana igra više nije igra. Trening je suviše robotski da bi suština igre mogla opstati.
Sport je drmtvena institucija, poredak, društvena organizacija (klubovi, sportske organizacije, proizvođači sportske opreme itd.). Mada ga, kao što smo istakli, smatraju perifernom društvenom institucijom, sport takvu kvalifikaciju, danas, ne zaslužuje, jer se uspeo probiti u središte institucionalnog sistema i često je okružen pažnjom od drugih centralnih institucija (države, ekonomskih i političkih institucija).
Potrebno je ukazati da skoro sve sportske situacije mogu imati karakteristike socijalnog sistema i interakcije. Na organizaciju sportskih takmičenja troše se ogromna sredstva. Sve to stavlja sport u centar društvene pažnje, a poglede Ijudi fiksira na pobede, rekorde i medalje. Sport podrazumeva takmičenje, veštinu (tehne) i primenu te veštine. On takođe podrazumeva posebnu opremu i ustanove u kojima se upravlja po određenim pravilima.
Sport je podvrgnut strogim pravilima, i iz njih proizilaze dva elementa koja su, u današnjem značenju termina veoma važna: prvo, javni i najčešće kolektivni karakter sporta, i drugo, fizički podvig koji se može izmeriti, dakle, koji je merljiv rezultatima Sportje oblik društvenosti. Komunikacija sa drugim Ijudima u sportu može biti neprijatan sudar aktera, ali i istinsko Ijudsko susretanje. Borba protiv neke teškoće može, sama po sebi, biti i zadovoljstvo. Osobenost društvenosti sporta ogleda se u ulaganju snage, veštine i emocija, skoro bez ostatka. Međudelovanje pojedinaca, njihovi susreti su bitna pretpostavka svakog sportskog dogadaja. Sport je jedan od načina na koji čovek susreće drugog čoveka.
U sportu je plodonosan susret čoveka sa drugim čovekom. a ne namera da se postigne pobeda po svaku cenu.U svojoj suštini i po svojim mogućnostima, sport je najšira osnova međuljudskog druženja; on je neka vrsta univerzalne Ijudske komunikadje koja daje mogućnost da se uobliči i iskaže Ijudska priroda; sport kao istinski odnos ničim drugim nije posredovan nego potrebom Ijudi da se spontano i autentično druže, da se emancipuju kao Ijudi.Sport je onaj domen Ijudske svakodnevice koji pruža velike mogućnosti Ijudskoj suštini da se ispolji, da realizuje tu osnovnu osobinu svoje prirode.
Sport može biti poprište najveličanstvenijih Ijudskih pobeda ali i Ijudskih padova, degradacije i dehumanizacije. Ne može se govoriti o humanom sportu sve dok bude takvih posrednika i mešetara koji sa sportom nemaju nikakve veze. Promena određenih društvenih odnosa je pretpostavka za svaku promenu u sportu. Međuljudski odnos, njihov kvalitet u jednom humanom društvu moraju biti ispred "rezultata po svaku cenu".
Društvo koje ima takve pretenzije dužno je da razbija ideološke koprene, svaku vrstu manipulacije i degradacije čoveka u kome bi on bio "poniženo i prezreno biće". Sport je oblik fizičke aktivnosti, ali nisu sve fizičke aktivnosti sport.Osiromašenje komunikacije ogleda se u svim sferama pa i sportu.Tek sredinom XIX i početkom XX veka sport je počeo da privlači pažnju društva zbog svojih mnogobrojnih ftmkcija od kojih su najznačajnije:
Zabavna funkcija sporta sve više dobija na značaju zahvaljujući masovnim medijima. Sociologiju ne interesuje u velikoj meri emocionalni naboj, koliko problem organizacije ifunkdje zabave. Zabavu karakteriše aktivno učešće: izvodač i gledalac na sportskim priredbama nisu oštro odvojeni.
Naprotiv, između njih postoji odredena veza. Veoma je bitno da li se zabava posmatra sa stanovišta onih koji učestvuju u njoj, ili iz ugla onih koji je organizuju. Zabava u razvijenim zemljama je na visokom tehničkom nivou; publika u tim zemljama postavlja velike zahteve pred "industriju zabave" i "industriju sporta"
Vizuelnost je druga funkcija sporta. Sport predstavlja odredenu formu kretanja sa emocionalnim, informacionim sadržajem i stanjem napetosti. Sportski spektakli se pretvaraju u motorne, ali i uzbudljive emocionalne predstave. Danas se govori o vizuelnoj, medijskoj i estetskoj funkciji sporta. Vizuelnost snažno prodire u sport zbog pasivnog odnosa gledalaca.
Treću oblast rasprostiranja sporta sačinjavaju odnosi i društvene strukture koji se formiraju kroz sport. S obzirom na to da je sport u visokom stepenu komunikativna aktivnost, on predstavlja neobično snažan faktor integracije uz instrument uspešnog lomljenja nacionalnih, religijskih, rasnih i političkih barijera, a zajedno s tim i najraznovrsnijih predrasuda. Ipak, treba dodati da je sa njime povezana emocionalna angažovanost često iskorišćavana za jačanje i podržavanje raznih oblika partikularizma i društvene dezintegracije.
Funkcija motornog osposobljavanja. Kao masovno upražnjavana aktivnost, sport utiče, nezavisno od bilo kakvih subjektivnih intencija, na sferu kretnji, tbrmirajući ih kroz proces motornog osposobljavanja Ijudi koji se bave sportom. Sport je, dakle, upleten u viziju sveta koju želimo da stvorimo.
Iz tog uplitanja izrastaju opšti problemi sporta kao: problem izdvajanja elita, masovnost i rasprostiranje sporta, problem amaterizma i profesionalizma u sportu, problem napredne uloge sporta, problem njegovog mesta u savremenoj kulturi.
