_macevanje.jpg "Mačevanje")
Mačevanje u širem smislu označava borilačku veštinu u kojom se dva protivnika bore hladnim oružjem (mačem, sabljom, nožem) koje drže u ruci i njime pokušavaju ubosti ili saseći protivnika. U užem smislu, mačevanje se koristi kao naziv sporta u kojem se dva takmičara bore propisanim oružjem i zaštićeni su odgovarajućom zaštitnom opremom.
Istorija
Prvi zapisi mačevanja kao nadmetanja u kontrolisanom okruženju s opremom za trening, zaštitnom opremom i sudijama potiču još iz drevnog Egipta. Tradicija je nastavljena i kasnije, te je mačevanje kroz čitav Srednji vek korišćemo kao način vojne obuke, ali i vrsta razonode. Kako je hladno oružje vremenom zbog napretka ratne tehnike izgubilo prvobitni značaj, mač i sablja ostaju samo simbolično u sastavu paradnih uniforma mnogih vojska, a mačevanje se od ratne veštine i sredstava za rešavanje ličnih sporova (dvoboj) pretvara u moderan olimpijski sport, koji koristi savremenu elektronsku tehnologiju za registraciju pogodaka.
Mačevanje je kao sport uključen u program modernih Olimpijskh igara već na Igrama u Atini 1896. Ipak, zbog brojnih razlika u postojećim pravilima u prvim godinama tog sporta bilo je dosta nesporazuma, koji su konačno razrešeni 1913. godine osnivanjem Međunaordne mačevalačke federacije ili kraće FIE (od francuskog naziva Federation Internationale d Escrime). Ta godina se smatra i početkom razvoja moderne ere mačevalačkog sporta. Moderno sportsko mačevanje koje kao osnovu ima evropsko mačevanje (za razliku od raznih oblika mačevalačkih veština Dalekog istoka među kojima se ističe japansko mačevanje - Kendo) rasprostranjeno je na svih pet kontinenata. Održavaju se svetska, evropska i nacionalna prvenstva, kao i mnogi međunarodni i nacionalni turniri širom sveta.
Pravila sportskog mačevanja
Mačevanje se odigrava na stazi širine 1,5 do 2 metra i dužine do 14 metara. Protivnici koriste oružje propisanih karakteristika i propisanu zaštitnu opremu za celo telo. Cilj je, u zavisnosti od vrste oružja, ubosti ili poseći (samo kod sablje) protivnika ali samo u strogo određeni deo tela. Automatski električni sistemi registruju pogotke, a pravilnost izvođenja ocenjuju sudije. Pobednik je mačevalac koji prvi skupi određeni broj pogodaka.
Discipline u sportskom mačevanju
Postoje tri osnovne discipline i mačevanju, koje se razlikuju po vrsti oružja i delu tela protivnika na kojem se priznaje pogodak, a koji se naziva važeća površina.
Sportski floret
Floret je oružje kojim se pogodak ostavruje isključivo ubodom, dakle samo vrhom. U istorijskom aspektu predviđen je kao verzija za vežbanje rapira,značajno umanjene mase kako bi se mačevaocu omogučilo dugotrajnije uvežbavanje tehnike.
Floret je zadržao isti oblik kao iz kojeg je iznikao,pa za razliku sportskog mača je lakši,sa manjom zaštitnom košaricom (garda) i nešto jače izraženom savitljivošću. Važeća površina je isključivo torzo protivnika, dakle gornji deo tela bez ruku, glave i vrata.
Pogodak u nevažeći deo tela se ne boduje, ali se nakon takvog pogotka borba prekida i udarci nakon toga se ne broje do ponovnog znaka za početak borbe.
Sportski mač
Mač je najmasivnije od tri oružja, kao sportsko oružje direktni je naslednik istorijskog rapira, a pogodak u sportskoj borbi postiže se isključivo ubodom. Važeća površna je kod mača čitavo telo.
Sablja
Sablja je oružje kod kojeg se pogodak postiže ubodom i sečenjem. To znači da se pogodak priznaje dodirom važaće površne bilo kojim delom oštrice sablje: vrhom ili oštricom. Kod sablje je važeća površina gornji deo tela protivnika.
Mačevalačka oprema u sportskom mačevanju
Osim samog oružja, mačevalac je opremljen zaštitnom opremom kao što je odgovarajuće mačevalačko odelo, rukavice i maska. Uz to, za floret i sablju mačevalac nosi provodljivi plastron koji u potpunosti mora pokrivati važeću površinu. Takođe svaki mačevalac ima odgovarajuće ožičenje, spojeno na oružje i u slučaju floreta ili sablje na provodljivi plastron. Sistem je napravljen tako da dodir oružja (floreta ili sablje) s protivnikovim plastronom (koji pokriva važeću površinu) zatvara strujni krug što se registuje paljenjem svetla. Na taj način sudija može proceniti da li je pogodak važeći, i koji je od takmičara postigao pogodak prvi, u slučaju da prilikom borbe oba takmičara postignu pogodak u slično vreme.
