_aikido.jpg "Aikido")
Aikido, bukvalno značenje "usaglašeni put energije", je moderna japanska borilačka veština. Aikidokama se nazivaju osobe koje vežbaju aikido. Osnovao ga je Morihei Ueshiba poznat među aikidokama kao o sensei u periodu od 1930. do 1960.godine. Tehnički glavni delovi aikidoa su preuzeti iz Daito-ryu Aiki-jujutsu - vrste džiudžice i en: kenjutsu japanske tehnike mača sa mnogo pridruženih tehnika. Smatra se da aikido sadrži u sebi značajnu duhovnu komponentu.
Istorijat
Naziv aikido čine tri japanska sloga: ai, ki i do. Često su prevođeni kao harmonija, energija i put, tako da se aikido može prevesti kao "put harmonije kroz energiju". Drugo često prevođenje ovih slogova je harmonija, duh i put, tako da aikido može da znači i "put duhovne harmonije".Oba značenja privlače pažnju na činjenicu da tehnike aikidoa kontrolišu napadača i preusmeravaju njegovu energiju umesto da je blokiraju. Morihei Uešiba je razvio aikido uglavnom iz Daito Rya aikijutsu, uključujući u trening pokrete sa kopljem - yari, jo -i možda juken-bajonet. Ali najjači uticaj je izvršilo korišćenje katane. Na mnogo načina, jedan aikido vežbač se kreće kao nenaoružani mačevalac. Aikido napadi -šomenuči i jokomenuči vode poreklo iz oružanog napada, i rezultraju tehnikama kao što su tehnike pri oduzimanju oružja.
Tehnike
Aikido ujedinjuje veliki broj tehnika koje koriste principe energije i pokreta da bi preusmerili, neutralizovali i kontrolisali napadača. Na svom najvišem nivou, pojedinac može da koristi aikido za samoodbranu bez nanošenja ozbiljnih povreda bilo napadaču ili onome koji se brani. Ako se tehnika pravilno izvede, veličina i jačina protivnika nije bitna za efikasnost iste. Smatra se da je aikido najteža japanska borilačka veština.
Trening
Metodi treniranja variraju od organizacije do organizacije, pa čak i među različitim vežbaonicama jedne iste organizacije, ali tipično, čas se odvija tako da učitelj pokazuje tehnike ili načela, a učenici ga oponašaju. Trening se završava međusobnim uvežbavanjem tehnika, a ne sparingovanjem. Uke, primalac tehnike, obično inicira napad protiv nage ili tori, koji ga neutralizuje jednom aikido tehnikom. Uke i nage imaju podjednako značajne uloge. Učenici moraju da uvežbavaju obe pozicije da bi naučili da se odbrane u napadu i sigurno da prime odbranu. Kako je O sensei mislio, svi njegovi učenici su uke dok ih on dovoljno neosposobi da budu nage. Kretanje, koncentracija, preciznost i tajming su veoma važni pri izvođenju tehnika kako učenici napreduju od kruto definisanih vežbi ka slobodnijim i primenjivijim oblicima.
