_suocavanje-sa-agresijom-i-nasiljem-u-sportu.jpg "Suočavanje sa agresijom i nasiljem u sportu")
U nekim su europskim zemljama sociolozi, psiholozi i drugi istraživači ostvarili sistematičan naučni uvid u različite značaje odnosa nasilja i sporta, pri čemu su veliku pažnju pridali upravo nasilničkom ponašanju.
Nasilje ekstremnih fudbalskih i drugih navijača izbijalo je i u prvoj polovini i sredinom prošlog veka, ali je u naučnoj literaturi široko prihvaćena ocena u modernom obliku, kao "fudbalski huliganizam (football hooliganism)" i kao bitan aspekt posebne supkulture mladih i slično, koji postoji od ere nakon Svetskoga prvenstva u fudbalu u Engleskoj 1966. godine.
Na temelju njihovih radova, unutar teorijske misli o fudbalskim navijačima i njihovim grupama mogu se izdvojiti četiri osnovna pristupa:
- Sub-kulturna teorija ritualne agresije,
- Klasna teorija ponašanja navijača,
- Socioistorijska teorija "fudbalskog huliganizma"
- Svet sporta kao svet za sebe Alexandro Dal Lago (Anastasovski, I. 2010), koji su predstavili širu i sistemsku teorijsku osnovu analiziranja.
Sub-kulturna teorija ritualne agresije
Ovaj teorijski pristup je prvobitno razvijen od strane britanskih sociologa Pitera Marša, Elizabet Rosser i Romi Harre u njihovom radu U svojim istraživanjima o navijačima i njihovom ponašanju predstavili su deo teorije omladinske sub-kulture koja je počela sredinom prošlog veka.
Teorija mladih tj. teorija sub-kulture pokušava da objasni duboke promene u svetu mladih, koje pridaju značajnu produženje statusa mladih, što za mnoge mladih ljudi biva do kraja trideset godina života oko nastavka školskog života, stvaranje popularne kulture zasnovane na širenju uticaja masovnih medija i jačanju industrije zabave u slučajevima značajno povećanje potrošnje akumulirane energije mladih, produbljivanje generaciskog sukoba između roditelja i dece tj. generaciski jaz, itd.
Klasna teorija ponašanja navijača
Autori ovih teorija su britanski sociolozi Ian Tejlor i Džon Klark. Oni analiziraju određeno ponašanje navijača i njihovih grupa, u skladu sa promenama u fudbalu u Velikoj Britaniji koje su se desile u drugoj polovini dvadesetog veka, kao što je otkriveno duboke protivrečnosti posle ratnog razvoja britanskog društva i poziciju radnička klasa u njemu.Tejlor i Klark veruju da ove promene značajno utiču na odnos između različitih društvenih slojeva u britanskom društvu.
Socioistorijska teorija "fudbalskog huliganizma"
Ovaj pristup izučavanja ponašanja fudbalskih navijača i njihovih grupa dao je tim sociologa iz Centra za fudbalske studije na Univerzitetu u Lesteru, osamdesetih godina, prošlog veka. Vođa tima, Erik Dunning i njegove kolege posmatrali su sticanja adekvatnog uvida u istorijske baze problema fudbalskog huliganstva i ponašanje fudbalske javnosti uopšte. Temeljno je proučavan fenomen nasilja gledalaca pre svega u fudbalu u drugoj polovini 19-tog veka. Na osnovu nalaza detaljne istorijske analize oni su zaključili da huliganstvo na fudbalskim utakmicama nije nov fenomen.
Svet sporta kao svet za sebe Alexandro Dal Lago
Dal Lago, fan - član "crveno- crnih brigada" ( grupa pristalica FK "Milana") koncentriše svoju analizu na kulturu navijača koji smatraju da su u okviru fudbalske kulture i sporta uopšte. On naglašava da se svet sporta i navijanje javljaju kao svet za sebe. Zatm ističe da je ova procena bazirana na osnovu analize fenomena navijača u Italiji, gde je njegova presuda protiv fudbala u celini nezavisna od politike i društvenih varijacija. U stvari, kroz autonomiju on smatra moderan fudbal kao fenomen karakteristika postmodernog društva.
Sport može biti sigurana osnova gde će se odvijata ta transformacija. I u njegovim okvirima treba promovisati konstruktivni pristup koji polazi od onoga što je zajedničko za ljude, kao i opšte ljudske vrednosti koje bi trebalo da budu prisutne na svakom sportskom događaju. Opšte je poznata pojava indentifikacije mladih osoba sa socijalnim modelima... koja ima jednu od ključnih uloga u razvoju mladih osoba, odnosno razvoja dobrog ili lošeg ponašanja u zavisnosti za kakv tip socijalnog modela se osoba odluči.
U tom kontekstu, treneri moraju da snose svoj deo odgovornosti u razvoju sportskog duha i timskog rada u cilju unapređenja i promovisanja pomenute opšte ljudske vrednosti, pokazujući mladima, dobro (ispravno) ponašanje ličnim primerom. Sportisti, svojim ponašanjem tokom treninga i sportskih takmičenja trebaju promovisati te vrednosti prenoseći ih svojim pristalicama (navijačima).
Fanovi i drugi koji prate sportske događaje kako bi izrazili svoju podršku kroz konstruktivno navijanje, to treba da rade u duhu fer - pleja, uz prepoznavanje i priznavanje kvaliteta drugih. U ovom procesu važnu ulogu imaju i novinari koji moraju obaveštavati kvalitetno i stručno. Takođe, tu su uključene i oblasti obrazovanja, kulture, politike, marketinga, i svih drugih zainteresovanih strana, struktura i sistema koji su deo onoga što se zove sport i sportski život u jednoj državi.
Od svega ovoga može se istaći da u procesu suočavanja sa agresijom i nasiljem na sportskim priredbama, treba da se primenjuju prakse koje će delovati u samom sistemu, i kao takve promeniti način mišljenja i ponašanja ljudi. Treba razvijati atmosferu u duhu sportskog dijaloga, međusobnog poštovanja, bez diskriminacije i izgraditi zdrave odnose između svih učesnika u sportu. Da bi se to postiglo, između ostalog, moraju se organizovati obrazovne i stručne radionice koje će biti deo obrazovnog procesa. Oni bi trebalo da budu usmerene ka prevazilaženju predrasuda i stereotipa, poštovanju različitosti, kontroli emocija, kontroli frustracija, povećanu tolerancije, afirmaciji, saradnji i pomoći, rešavanju konflikata, uzajamnog razumevanja i prihvatanja, solidarnosti i nenasilnog života...
Kako bi pobeda i poraz u sportu biti prihvaćeni kao deo života a ne kao napad na osobu niti kao gubitak autentičnosti, nezavisnosti i asertivne kao na grupnom tako i na individualnom planu. Ovo će dovesti do smanjenja ili čak prevazilaženja nasilja i agresije na sportskim priredbama i samom sportu, ali će doprineti i transformaciji društva u celine, što je neophodan uslov za njeno optimalno (normalno) funkcionisanje.
